Stena u blizini rukavca Bala na Dunavu uklonjena je uz pomoc\u0301 180 kilograma eksploziva, saop\u0161tio je u ponedeljak rumunski ministar nacionalne odbrane, Radu Miruca. On je naveo da je cilj ove mere bio ponovno uspostavljanje ravnote\u017ee protoka Dunava. Prema re\u010dima ministra, bez obzira na kona\u010dne posledice po elektranu \u010cernavoda na jugoistoku Rumunije, uklanjanje ove stene predstavlja neophodan potez kako za plovidbu, tako i za jaru\u017eenje starog korita Dunava. Rumunske vlasti su u ponedeljak nastavile vanrednu intervenciju na Dunavu, kako bi povec\u0301ale protok reke do elektrane \u010cernavoda, u poku\u0161aju da odr\u017ee u radu Blok 2, jedini nuklearni reaktor u funkciji. S druge strane vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Ilije Bolo\u017ean sasta\u0107e se danas, zajedno sa stru\u010dnjacima iz Ministarstva energetike, sa predstavnicima velikih industrijskih potro\u0161a\u010da, kako bi razmotrili mogu\u0107e mere dobrovoljnog smanjenja potro\u0161nje elektri\u010dne energije tokom avgusta, za vreme trajanja stanja energetske pripravnosti. S druge strane, vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Ilie Bolo\u017ean najavio je nove mere za obezbe\u0111ivanje neophodnog snabdevanja elektri\u010dnom energijom u kontekstu krize izazvane dugotrajnom su\u0161om i produ\u017eenim toplotnim talasom. U ponedeljak je u sedi\u0161tu vlade odr\u017ean sastanak sa velikim industrijskim potro\u0161a\u010dima energije koji su saglasni da, u skladu sa specifi\u010dnostima svoje delatnosti, smanje potro\u0161nju, naro\u010dito u ve\u010dernjim satima, kada je potro\u0161nja najve\u0107a.Ilie Bolo\u017ean je tako\u0111e najavio da c\u0301e u narednim danima privremena izvr\u0161na vlast usvojiti regulatorni akt koji c\u0301e omoguc\u0301iti dr\u017eavi da smanji isporuku energije pojedinim potro\u0161a\u010dima. <\/p>\n
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan najavio je da c\u0301e ove nedelje potpisati ukaze o progla\u0161enju zakona koji predstavljaju klju\u010dne etape u sprovo\u0111enju Nacionalnog plana za oporavak i otpornost (PNRR), a koje je parlament usvojio tokom vanrednog zasedanja zavr\u0161enog u petak. Od danas, parlament zaseda u novoj vanrednoj sednici, tokom koje se o\u010dekuje usvajanje i drugih zakona neophodnih za ispunjenje obaveza koje je Rumunija preuzele u okviru PNRR. Poslanici Odbora za pravosu\u0111e usvojili su amandman Socijaldemokratske partije (PSD) o integritetu javne funkcije, koji je izazvao polemike tokom rasprave u Senatu. Amandman predvi\u0111a da \u0107e funkcionerima i izabranim zvani\u010dnicima protiv kojih postoji pravosna\u017ena odluka o nespojivosti funkcija ili sukobu interesa mandat, odnosno javna funkcija, prestati po sili zakona. Na dnevnom redu Senata nalazi se i Nacionalna strategija i Akcioni plan za o\u010duvanje biodiverziteta za period 2026\u20132030, predlog koji preuzima sadr\u017eaj odluke vlade povu\u010dene pre nekoliko dana. Istovremeno, izmene zakona u oblasti integriteta trebalo bi ponovo da budu predmet rasprave, nakon \u0161to na zavr\u0161nom glasanju nisu dobile potrebnu ve\u0107inu zbog kontroverzi izazvanih amandmanom socijaldemokrata, kojem su se o\u0161tro usprotivili predstavnici Unije spasimo Rumuniju (USR) i deo poslanika Nacionalno-liberalne partije (PNL). Od projekata koji do kraja ovog meseca predstavljaju klju\u010dne obaveze u okviru Nacionalnog plana za oporavak i otpornost (PNRR) preostao je jo\u0161 samo Zakon o platama, za koji jo\u0161 nije prona\u0111eno re\u0161enje koje bi bilo prihvatljivo i imalo podr\u0161ku parlamentarne ve\u0107ine.<\/p>\n
Rumunija \u0107e od 3. do 7. avgusta, po prvi put u Isto\u010dnoj Evropi, u Palati parlamenta biti doma\u0107in Svetskog kongresa sirija\u010dkih studija i Me\u0111unarodne konferencije arapskih hri\u0161\u0107anskih studija.Ova dva doga\u0111aja okupljaju vi\u0161e od 500 istra\u017eiva\u010da iz 38 zemalja i sa 176 uglednih univerziteta, me\u0111u kojima su Prinston, Harvard, Jejl, Oksford i Kembrid\u017e. Tokom pet dana u\u010desnici \u0107e razmatrati teme poput sirija\u010dke knji\u017eevnosti, biblijskih rukopisa, isto\u010dnih hri\u0161\u0107anskih tradicija, arapske hri\u0161\u0107anske teologije, kanonskog prava i kulturnog nasle\u0111a Bliskog istoka. Skup \u0107e biti zavr\u0161en debatom posve\u0107enom za\u0161titi hri\u0161\u0107anskog kulturnog nasle\u0111a i ceremonijom zatvaranja.<\/p>\n
Stalna izborna uprava Rumunije (AEP) objavljuje da je ukupan broj gra\u0111ana sa pravom glasa registrovanih u bira\u010dkom spisku 31. jula 19.031.458, \u0161to je za 3.725 vi\u0161e nego 30. juna 2026. godine, kada je u bira\u010dkom spisku bilo registrovano 19.027.733 rumunskih bira\u010da. Od ukupnog broja rumunskih bira\u010da registrovanih u bira\u010dkom spisku, 17.979.417 ima prebivali\u0161te ili boravi\u0161te u zemlji, a 1.052.041 ima prebivali\u0161te u inostranstvu i poseduje rumunski paso\u0161 .Bira\u010dki spisak je nacionalni informacioni sistem za registraciju i a\u017euriranje identifikacionih podataka rumunskih dr\u017eavljana sa pravom glasa i informacija o njihovom raspore\u0111ivanju na bira\u010dka mesta.<\/p>\n
Agencija za finansijski rejting Fi\u010d zadr\u017eala je suvereni rejting Rumunije na BBB- sa negativnim izgledima, \u0161to predstavlja poslednji investicioni stepen, \u010dime je Rumunija izbegla sni\u017eenje rejtinga u kategoriju \u201ejunk\u201c, namenjenu dr\u017eavama koje se smatraju visokorizi\u010dnim za ulaganja. Agencija upozorava da bi moguc\u0301i neuspeh mera fiskalne konsolidacije mogao dovesti do sni\u017eenja rejtinga. Izve\u0161taj isti\u010de rizike koje stvara politi\u010dka nesigurnost, \u0161to je jedan od glavnih razloga za zabrinutost Fi\u010da. U izve\u0161taju se tako\u0111e ukazuje na ranjivost rumunske privrede zbog visokog deficita teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa. Agencija Fi\u010d isti\u010de i da je o\u010duvanju postoje\u0107eg kreditnog rejtinga doprineo priliv sredstava iz fondova Evropske unije.<\/p>\n
Drugi ovogodi\u0161nji rok za polaganje velike mature u Rumuniji po\u010deo je danas usmenim ispitom iz rumunskog jezika. Za ovaj ispit prijavilo se vi\u0161e od 33.000 kandidata \u2013 me\u0111u njima su oni koji nisu polo\u017eili maturu u junskom i julskom roku, kao i kandidati koji ponovo pola\u017eu ispite iz predmeta koje nisu uspe\u0161no zavr\u0161ili prethodnih godina. Prema kalendaru koji je objavilo Ministarstvo obrazovanja, provera jezi\u010dkih i drugih kompetencija nastavi\u0107e se tokom ove sedmice. Kona\u010dni rezultati bi\u0107e objavljeni 24. avgusta, nakon razmatranja \u017ealbi. Prvi ovogodi\u0161nji maturski rok uspe\u0161no je polo\u017eilo 77 odsto kandidata.<\/p>\n
Film \u201eKontinental ’25\u201c u re\u017eiji Radua \u017dudea predstavlja\u0107e Rumuniju na petom Me\u0111unarodnom filmskom festivalu \u201eFilmovi na\u0161ih suseda\u201c ( Kino Susidiv), koji \u0107e biti odr\u017ean od 5. do 9. avgusta u U\u017egorodu, u Ukrajini. Rumunski kulturni institut podr\u017eava u\u010de\u0161\u0107e ovog rumunskog ostvarenja na festivalu, koji promovi\u0161e kinematografiju zemalja suseda Ukrajine i okuplja filmove iz Rumunije, Ma\u0111arske, Slova\u010dke, Poljske, \u010ce\u0161ke i Austrije. U okviru ovogodi\u0161njeg izdanja festivala, film \u201eKontinental ’25\u201c bi\u0107e prikazan na tri posebne projekcije u U\u017egorodu, Lavovu i \u010cernovcima. Najnoviji dugometra\u017eni film Radua \u017dudea osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario na Berlinskom me\u0111unarodnom filmskom festivalu 2025. godine. Film prati pri\u010du Or\u0161olje, izvr\u0161iteljke iz Klu\u017ea, koja se suo\u010dava sa dramati\u010dnim posledicama jednog prinudnog iseljenja. Film se bavi stambenom krizom, promenama u postsocijalisti\u010dkom dru\u0161tvu i porastom nacionalizma.<\/p>\n
Rumunija je u nedelju osvojila \u010detiri zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u veslanju u Varezeu, u Italiji. U mu\u0161koj konkurenciji, u disciplini osmerac sa kormilarom, rumunska posada osvojila je zlatnu medalju vremenom 5 minuta, 25 sekundi i 95 stotinki, ispred Nema\u010dke i Italije. U istoj disciplini u \u017eenskoj konkurenciji, Rumunke su trijumfovale rezultatom 5 minuta, 56 sekundi i 14 stotinki, ostaviv\u0161i iza sebe Veliku Britaniju i Italiju. U disciplini me\u0161oviti dvojac, rumunski vesla\u010di Marian Florijan Ena\u010de i Julija Lilijana B\u0103l\u0103uka osvojili su zlato vremenom 6 minuta, 27 sekundi i 87 stotinki, ispred posada Nema\u010dke i Italije. Zlatnu medalju Rumunija je osvojila i u disciplini me\u0161oviti osmerac sa kormilarom, rezultatom 5 minuta, 41 sekunda i 90 stotinki, ispred Nema\u010dke i Danske. Dan ranije rumunski vesla\u010di osvojili su jo\u0161 \u010detiri medalje \u2013 dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu. Rumunija je Evropsko prvenstvo zavr\u0161ila na prvom mestu u ukupnom plasmanu sa \u0161est zlatnih, jednom srebrnom i jednom bronzanom medaljom. Druga je bila Nema\u010dka sa pet zlatnih, \u0161est srebrnih i jednom bronzanom medaljom, tre\u0107a Velika Britanija sa pet zlatnih i jednom srebrnom medaljom, dok je Italija zauzela \u010detvrto mesto sa dve zlatne, dve srebrne i pet bronzanih medalja.<\/p>\n
Rumunska Nacionalna meteorolo\u0161ka uprava (ANM) produ\u017eila je do petka ujutru upozorenje na toplotni talas i izuzetno visoke temperature, koje \u0107e biti na snazi na teritoriji cele zemlje.O\u010dekuju se veoma visoke temperature i izra\u017eeni toplotni stres, dok \u0107e indeks temperature i vla\u017enosti vazduha (ITU) dosti\u0107i i prema\u0161iti kriti\u010dnu vrednost od 80 jedinica. Maksimalne dnevne temperature kreta\u0107e se od 28 do 33 stepena na obali Crnog mora, dok \u0107e na zapadu dosti\u0107i oko 41 stepeni Celzijusa. No\u0107i \u0107e biti tropske, sa minimalnim temperaturama od 20 do 26 stepeni na primorju, u zapadnim krajevima i ponegde u ostalim delovima zemlje, a od no\u0107i izme\u0111u srede i \u010detvrtka takvi uslovi zahvati\u0107e ve\u0107i deo Rumunije .Ministarstvo zdravlja saop\u0161tilo je u ponedeljak da je aktiviralo planove mera za dane sa ekstremnim vru\u0107inama. Me\u0111u njima su stavljanje u pripravnost i poja\u010davanje ekipa hitne pomo\u0107i u podru\u010djima gde raste broj intervencija. Ministarstvo je tako\u0111e nalo\u017eilo proveru uslova za pru\u017eanje zdravstvene za\u0161tite u zdravstvenim ustanovama, uklju\u010duju\u0107i zalihe urgentnih lekova, naro\u010dito onih namenjenih le\u010denju zdravstvenih tegoba izazvanih ekstremnim vru\u0107inama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stena u blizini rukavca Bala na Dunavu uklonjena je uz pomoc\u0301 180 kilograma eksploziva, saop\u0161tio je u ponedeljak rumunski ministar nacionalne odbrane, Radu Miruca. On je naveo da je cilj ove mere bio ponovno uspostavljanje ravnote\u017ee protoka Dunava. Prema re\u010dima ministra, bez obzira na kona\u010dne posledice po elektranu \u010cernavoda na jugoistoku Rumunije, uklanjanje ove stene […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1044931","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n