U Rumuniji je tokom avgusta na snazi stanje energetske pripravnosti zbog zna\u010dajnog smanjenja proizvodnje elektri\u010dne energije usled su\u0161e, koja je dovela do znatnog opadanja vodostaja reka. Samo nekoliko dana nakon \u0161to je prvi reaktor nuklearne elektrane \u010cernavoda (jugoistok) zatvoren zbog veoma niskog nivoa Dunava, vlasti su upozorile da bi i drugi reaktor, jedini u funkciji, mogao biti van pogona zbog istog razloga. Rumunija bi tako mogla da izgubi pribli\u017eno 20% svoje nacionalne proizvodnje elektri\u010dne energije zbog \u010dega bi bilo potrebno da uveze vi\u0161e od 2.500 megavata struje. Me\u0111utim, da bi se spre\u010dila takva moguc\u0301nost, odlu\u010deno je da se zna\u010dajne koli\u010dine vode iz Dunava usmere ka drugom reaktoru nuklearne elektrane u \u010cernavodi kontrolisanom detonacijom stene i potapanjem \u010detiri bar\u017ee natovarene kamenom. Istovremeno, saop\u0161tila je da \u0107e hidroelektrane raditi punim kapacitetom, a da \u0107e proizvodnja elektri\u010dne energije, koliko god je to mogu\u0107e, biti usmerena na ve\u010dernje sate, kada je potro\u0161nja najve\u0107a. Tako\u0111e, Vlada je istovremeno uputila apel gra\u0111anima, javnim institucijama i kompanijama da dobrovoljno smanje potro\u0161nju struje. Pored toga, privremena izvr\u0161na vlast obezbedila je zakonski okvir koji joj omogu\u0107ava da uvede obavezno ograni\u010denje potro\u0161nje elektri\u010dne energije za velike potro\u0161a\u010de u periodima najve\u0107eg optere\u0107enja sistema. Formiran je i Nacionalni operativni centar u energetskom sektoru.<\/p>\n
Najve\u0107i sindikati u zdravstvu u Rumuniji dostavili su vlastima predloge koji bi trebalo da budu uvr\u0161teni u budu\u0107i zakon o platama. Sindikalisti zahtevaju garancije da nijednom zaposlenom ne budu umanjena primanja, da ve\u0107ina zaposlenih u zdravstvenom sistemu dobije pove\u0107anje plata odmah po stupanju zakona na snagu i da nova prava budu finansirana iz jasno definisanih izvora. Istovremeno, pozvali su Ministarstvo rada i parlament da javno preuzmu odgovornost za novi model obra\u010duna zarada. I sindikati prosvete su tako\u0111e saop\u0161tili da ostaju pri svojim zahtevima u vezi sa novim zakonom o platama. Oni tra\u017ee da se odustane od smanjenja dodataka na zaradu, da se zadr\u017ei sistem napredovanja po zaslugama i ispo\u0161tuje platna skala dogovorena u prethodnim pregovorima. Usvajanje novog zakona o platama je prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti (PNRR), a verzija koju su razvile vlasti vec\u0301 je izazvala proteste.<\/p>\n
Privremena vlada u Bukure\u0161tu sastaje se danas na novom vanrednom sastanku kako bi utvrdila koje kompanije c\u0301e biti obavezne da ograni\u010de potro\u0161nju energije u periodima najve\u0107eg optere\u0107enja elektroenergetskog sistema. Doti\u010dni industrijski giganti bic\u0301e obave\u0161teni 24 sata unapred, a mere c\u0301e se primenjivati samo ako dobrovoljna smanjenja nisu dovoljna za pokrivanje energetskih potreba. Ove mere donose se u trenutku kada je su\u0161a izazvala energetsku krizu, a vlasti su tim povodom izradile plan za upravljanje rizicima u energetskom sektoru. Plan predvi\u0111a da \u0107e obavezno ograni\u010denje potro\u0161nje elektri\u010dne energije za velike potro\u0161a\u010de tokom perioda najve\u0107e potro\u0161nje biti uvedeno samo ako dobrovoljno smanjenje potro\u0161nje ne bude dovoljno da podmiri nacionalne potrebe. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Rumunije, Ilije Bolo\u017ean precizirao je da institucije koje moraju neprekidno da funkcionisu, poput bolnica i domac\u0301instava, nec\u0301e biti isklju\u010dene iz nacionalnog elektroenergetskog sistema. Pored mera koje se odnose na su\u0161u sa kojom se Rumunija suo\u010dava ovih dana, prelazna vlada je u \u010detvrtak usvojila i odluke koje se odnose na upravljanje rizicima izazvanim ratom, pandemijama i zemljotresima. <\/p>\n
Gra\u0111ani Evropske unije koji \u017eive u Rumuniji mo\u0107i \u0107e jednostavnije i bez nepotrebne administracije da glasaju na predstoje\u0107im lokalnim i izborima za Evropski parlament. Stalna izborna komisija stavila je na javnu raspravu Predlog zakona kojim se predvi\u0111a digitalizacija upisa u posebne bira\u010dke spiskove za lokalne i izbore za Evropski parlament. Prema predlo\u017eenim izmenama, gra\u0111ani Evropske unije sa prebivali\u0161tem u Rumuniji vi\u0161e ne\u0107e morati da odlaze u op\u0161tinu kako bi se upisali u te bira\u010dke spiskove. Zahtev i prate\u0107u dokumentaciju mo\u0107i \u0107e da podnesu elektronskim putem, preko sajta Stalne izborne komisije, a odgovor \u0107e dobiti u roku od najvi\u0161e deset dana. Sve informacije o izborima bi\u0107e prevedene na jedan od me\u0111unarodno rasprostranjenih jezika i prilago\u0111ene osobama sa invaliditetom. Predsednik Stalne izborne komisije Adrijan Cucujanu izjavio je da \u0107e ova mera pojednostaviti procedure i uskladiti Rumuniju sa evropskim standardima.<\/p>\n
Izdvajanja iz dr\u017eavnog bud\u017eeta za istra\u017eivanje i razvoj na nivou Evropske unije iznosila su pro\u0161le godine 288,9 evra po glavi stanovnika, \u0161to je povec\u0301anje od 57,7% u odnosu na 2015. godinu, prema podacima koje je u petak objavio Evropski zavod za statistiku (Evrostat). Najzna\u010dajniji iznosi zabele\u017eeni su 2025. godine u Luksemburgu (917,2 evra po glavi stanovnika), Danskoj (627,1 evro) i Nema\u010dkoj (553,5 evra). Na suprotnom kraju, dr\u017eave \u010dlanice EU sa najmanjim izdvajanjem iz bud\u017eeta za istra\u017eivanje i razvoj bile su Rumunija (18,8 evra po glavi stanovnika), Ma\u0111arska (57,4 evra) i Malta (73,7 evra). U pore\u0111enju sa 2015. godinom, Rumunija (minus 9,6%) bila je jedina dr\u017eava \u010dlanica EU u kojoj je zabele\u017een pad izdvajanja iz dr\u017eavnog bud\u017eeta za istra\u017eivanje i razvoj u evrima po glavi stanovnika.<\/p>\n
Rat sa Iranom c\u0301e se uskoro zavr\u0161iti – rekao je ameri\u010dki predsednik Donald Tramp, koji je tako\u0111e priznao da Sjedinjene Dr\u017eave imaju izvesnih problema sa zalihama oru\u017eja. Vi\u0161e izvora, na koje se pozivaju svetski mediji, navodi da su od po\u010detka rata Amerikanci potro\u0161ili veliki deo presreta\u010dkih raketa sistema Patriot i THAAD, kao i skoro sve rakete visoke preciznosti. Tramp je izjavio da c\u0301e biti manjih problema sa odre\u0111enim vrstama municije, ali je dodao da Sjedinjene Dr\u017eave imaju gotovo neograni\u010dene zalihe druge savremene municije. Uprkos Trampovom optimizmu da bi rat uskoro mogao da bude zavr\u0161en, pojavljuju se upozorenja da postoji rizik od njegovog \u0161irenja. Saudijski zvani\u010dnik, kako navodi Rojters, ka\u017ee da je nekoliko obave\u0161tajnih slu\u017ebi u regionu, kao i SAD, upozorilo da milicije saveznice Irana u Iraku, kao i pobunjenici Huti u Jemenu, pripremaju, pod koordinacijom Revolucionarne garde, istovremene napade na infrastrukturu kraljevine. U me\u0111uvremenu, Rijad nastoji da preduzme korake za ja\u010danje svoje bezbednosti, a sporazum o odbrani sa Pakistanom i Turskom trebalo bi da bude potpisan danas.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Rumunije Ilije Bolo\u017ean izjavio je da je optimista kada je re\u010d o o\u010duvanju kreditnog rejtinga zemlje i dobijanju stabilnih izgleda, oceniv\u0161i da je Rumunija ispunila svoje obaveze u vezi sa bud\u017eetskim deficitom i fiskalnom disciplinom. On je istakao da je zemlji potrebna stabilna vlada koja \u0107e nastaviti sprovo\u0111enje reformi, smanjiti bud\u017eetski deficit i javni dug, kao i suzbiti utaju poreza, kako bi se oja\u010dalo poverenje investitora i smanjili tro\u0161kovi zadu\u017eivanja. Bolo\u017eanova izjava dolazi uo\u010di objavljivanja izve\u0161taja rejting agencije Moody’s o Rumuniji, koje se o\u010dekuje danas, dok \u0107e agencija Standard & Poor’s svoj izve\u0161taj objaviti 2. oktobra. Pre nedelju dana agencija Fitch potvrdila je kreditni rejting Rumunije na nivou BBB-, uz negativne izglede.<\/p>\n
U Klu\u017eu-Napoki, na severozapadu Rumunije, u toku je 11. izdanje festivala elektronske muzike UNTOLD Festival, koji je rangiran kao tre\u0107i najbolji festival te vrste na svetu. Vi\u0161e od 120.000 posetilaca iz Rumunije i inostranstva prisustvovalo je u \u010detvrtak prvom danu festivala, kada su na binama nastupile legende doma\u0107e i svetske muzi\u010dke scene. Glavni doga\u0111aj ve\u010deri bio je koncert britanskog umetnika Sting. Tokom \u010detiri dana i no\u0107i na binama festivala UNTOLD bi\u0107e odr\u017eani koncerti, spektakularni \u0161ou-programi i brojni drugi doga\u0111aji. Glavna bina, \u0161iroka 127 metara i visoka 38 metara, najve\u0107a je ikada izgra\u0111ena u istoriji festivala, koji ove godine u Rumuniju dovodi oko 200 doma\u0107ih i me\u0111unarodnih izvo\u0111a\u010da. Me\u0111u izvo\u0111a\u010dima koji ove godine nastupaju na festivalu su Zara Larsson, Lewis Capaldi, Flo Rida i Martin Garrix. Festival \u0107e biti zavr\u0161en u zoru u ponedeljak nastupom Padre Guilherme, portugalskog katoli\u010dkog sve\u0161tenika poznatog po tome \u0161to na jedinstven na\u010din spaja verske himne sa elektronskom muzikom.<\/p>\n
\u0160ampion Rumunije, Univerzitatea Krajova, odigrala je u gostima nere\u0161eno 1:1 protiv finskog KuPS Kuopija u prvoj utakmici tre\u0107eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Revan\u0161ni me\u010d zakazan je za 13. avgust u Krajovi. Za razliku od Krajove, CFR Klu\u017e je prakti\u010dno ostao bez \u0161ansi za plasman u narednu rundu evropskih takmi\u010denja, po\u0161to je na svom terenu do\u017eiveo te\u017eak poraz od norve\u0161kog Tromsoa rezultatom 5:0 u prvoj utakmici tre\u0107eg kola kvalifikacija za Ligu konferencije.<\/p>\n
U vi\u0161e od polovine okruga u Rumuniji na snazi je \u017euto meteorolo\u0161ko upozorenje zbog dugotrajnog toplotnog talasa, veoma visokih temperatura, lokalno ekstremne vru\u0107ine, izra\u017eenog toplotnog stresa i tropskih no\u0107i. U ve\u0107em delu jugozapadne i centralne Rumunije, kao i lokalno u planinskim predelima, o\u010dekuju se periodi nestabilnog vremena sa poja\u010danim vetrom i olujnim udarima (brzina udara vetra od 50 do 70 km\/h, a ponegde i preko 80 km\/h), obilnim pljuskovima, grmljavinom i mestimi\u010dno gradom. Za kratko vreme mo\u017ee pasti 15 do 20 litara ki\u0161e po kvadratnom metru, a naro\u010dito u planinskim podru\u010djima lokalno 30 do 50 litara po kvadratnom metru.U ostalim delovima zemlje bi\u0107e promenljivo obla\u010dno. Vetar \u0107e povremeno lokalno ja\u010dati, sa udarima od 40 do 60 km\/h, dok \u0107e nestabilnost atmosfere biti prisutna samo na manjim podru\u010djima. Najvi\u0161e dnevne temperature kreta\u0107e se od 23 do 36\u00b0C, a najni\u017ee no\u0107ne temperature od 9 do 24\u00b0C.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je tokom avgusta na snazi stanje energetske pripravnosti zbog zna\u010dajnog smanjenja proizvodnje elektri\u010dne energije usled su\u0161e, koja je dovela do znatnog opadanja vodostaja reka. Samo nekoliko dana nakon \u0161to je prvi reaktor nuklearne elektrane \u010cernavoda (jugoistok) zatvoren zbog veoma niskog nivoa Dunava, vlasti su upozorile da bi i drugi reaktor, jedini u funkciji, […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1046259","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n