Predstavnici parlamentarnih stranaka u Rumuniji bic\u0301e pozvani u narednim danima na novu rundu hitnih tehni\u010dkih razgovora sa \u0161efom dr\u017eave, Nicku\u0161orom Danom, kako bi se odblokirao parlamentarni napredak u vezi sa nacrtom zakona o jedinstvenom sistemu plata. Ovo je poslednja sedmica u kojoj politi\u010dki lideri mogu posti\u0107i dogovor o ovoj reformi, neophodnoj kako Rumunija ne bi izgubila skoro 800 miliona evra iz evropskih fondova. Reforma plata u bud\u017eetskom sektoru je klju\u010dna prekretnica i mora biti usvojena i objavljena u Slu\u017ebenom glasniku do 31. avgusta. Me\u0111utim, zbog neslaganja izme\u0111u stranaka i nezadovoljstva sindikata, dokument do sada nije uspeo da u\u0111e u skup\u0161tinsku proceduru i bude predmet rasprave u Parlamentu.<\/p>\n
Nivo vodostaja Dunava porastao je za osam centimetara u podru\u010dju nuklearne elektrane \u010cernavoda. (jugoistok), nakon intervencija u oblasti Bala, a jedini blok elektrane koji je trenutno u funkciji, mo\u017ee da nastavi sa radom najmanje jo\u0161 devet dana, prema re\u010dima vr\u0161ioca du\u017enosti ministra saobrac\u0301aja Radua Miruce. \u010cetiri bar\u017ee su potopljene na kontrolisan na\u010din kako bi se formirale dve ve\u0161ta\u010dke pregrade, koje preusmeravaju deo toka Dunava ka rukavcu koji snabdeva elektranu, koja obezbe\u0111uje 20% energetskih potreba zemlje. Me\u0111utim, vlasti upozoravaju da opasnost nije pro\u0161la, jer bi jake struje mogle da pomere bar\u017ee i smane ili \u010dak poni\u0161te efekat intervencije. Procenjuje se da c\u0301e protok Dunava ostati oko 1.400 kubnih metara u sekundi do 12. avgusta, a o\u010dekuje se da c\u0301e se postepeno povec\u0301ati na 1.500 kubnih metara u sekundi do 15. avgusta, prema prognozi Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu. Zbog niskog protoka Dunava na ulazu u Rumuniju, u zemlji je u avgustu progla\u0161ena energetska uzbuna.<\/p>\n
U Rumuniji je deficit trgovinskog bilansa u prvoj polovini 2026. godine iznosio 16,459 milijardi evra, \u0161to je 2% manje nego u istom periodu 2025. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenim u ponedeljak. U prvih \u0161est meseci ove godine, izvoz je iznosio 49,037 milijardi evra, a uvoz 65,497 milijardi evra. Tokom navedenog perioda, izvoz je povec\u0301an za 3%, a uvoz za 1,7%, u pore\u0111enju sa istim periodom 2025. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), najve\u0107i udeo u strukturi izvoza i uvoza imaju ma\u0161ine i transportna oprema, koji \u010dine 46,8 odsto izvoza i 36,5 odsto uvoza, kao i ostali prera\u0111iva\u010dki proizvodi, sa u\u010de\u0161\u0107em od 27,2 odsto u izvozu i 27,3 odsto u uvozu. Vrednost robne razmene Rumunije sa zemljama Evropske unije bila je pribli\u017eno tri puta ve\u0107a od vrednosti robne razmene sa zemljama van EU.<\/p>\n
Nekoliko predloga zakona koji se odnose na socijalnu pomo\u0107 i administrativna pitanja na\u0107i \u0107e se ove sedmice na dnevnom redu vanredne sednice Poslani\u010dkog doma u Bukure\u0161tu, tre\u0107e takve sednice ovog leta. Jedan od predloga predvi\u0111a razli\u010dite oblike finansijske podr\u0161ke osobama sa invaliditetom kako bi im se omogu\u0107io \u017eivot u zajednici, bez sme\u0161taja u ustanove. Drugi predlog, izme\u0111u ostalog, predvi\u0111a pove\u0107anje sa 40 na 60 odsto delimi\u010dnih isplata po zahtevima za nadoknadu koje su podneli dobavlja\u010di elektri\u010dne energije i prirodnog gasa u okviru \u0161eme ograni\u010denja cena i kompenzacije. Poslanici \u0107e tako\u0111e raspravljati o predlogu zakona prema kojem direktori preduniverzitetskih obrazovnih ustanova mogu biti potpuno ili delimi\u010dno oslobo\u0111eni nastavne norme propisane zakonom. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Ilie Bolojan izjavio je u petak da su tokom dve prethodne vanredne sednice usvajanjem zakona u Parlamentu ispunjene neke od klju\u010dnih prekretnica iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR). Me\u0111utim, upozorio je da je formiran \u201ead hok savez PSD\u2013AUR\u201c (izme\u0111u socijaldemokrata i populisti\u010dke, ultranacionalisti\u010dke opozicije), koji je predlo\u017eio amandmane za koje postoji rizik da dovedu do finansijskih kazni ili da budu progla\u0161eni neustavnim. Rumunija \u0107e mo\u0107i da koristi zna\u010dajna sredstva Evropske unije samo ako ispuni prekretnice i ciljeve predvi\u0111ene PNRR-om.<\/p>\n
Mudis je potvrdio kreditni rejting Rumunije na nivou \u201eBaa3\u201c, uz negativne izglede. Stru\u010dnjaci ove agencije pohvalili su fiskalnu disciplinu koju je uvela vlada u Bukure\u0161tu i procenili da \u0107e bud\u017eetski deficit ove godine pasti na 5,8 odsto BDP-a, \u0161to je bolji rezultat od o\u010dekivanog. Me\u0111utim, analiti\u010dari Mudisa upozoravaju da \u0107e naredni meseci biti klju\u010dni. Politi\u010dka fragmentacija mogla bi da ote\u017ea i uspori sprovo\u0111enje va\u017enih reformi, poput zakona o jedinstvenom sistemu plata ili usvajanja bud\u017eeta za narednu godinu. Rumunija je i dalje izlo\u017eena geopoliti\u010dkim rizicima zbog blizine rata u Ukrajini.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova, Oana Coju, objavila je u nedelju autorski \u010dlanak povodom 20. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa izme\u0111u Rumunije i Crne Gore, u kojem je istakla da dana\u0161nje nestabilno geopoliti\u010dko okru\u017eenje pokazuje da je solidarnost strate\u0161ka nu\u017enost, u kontekstu ruskog \u201ebrutalnog rata\u201c protiv Ukrajine. \u201eOve godine slavimo dve decenije diplomatskih odnosa izme\u0111u Rumunije i Crne Gore. Danas, povodom godi\u0161njice na\u0161ih odnosa, zajedno sa Ervinom Ibrahimovic\u0301em, potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Crne Gore, objavljujemo zajedni\u010dki tekst posvec\u0301en onome \u0161to nas danas spaja: evropskim i evroatlantskim vrednostima i viziji koju delimo, uklju\u010dujuc\u0301i i bezbednost i stabilnost regiona, podr\u0161ku evropskom putu Crne Gore, kao i zajedni\u010dke ambicije za razvoj i prosperitet gra\u0111ana dve zemlje\u201c, objavila je Oana Coju na dru\u0161tvenoj mre\u017ei X.<\/p>\n
U mestu Svetom \u0110or\u0111u, u delti Dunava, danas je po\u010deo Me\u0111unarodni festival nezavisnog filma \u201eAnonimul\u201c. Program 23. izdanja festivala obuhvata projekcije na otvorenom, takmi\u010darske selekcije dugometra\u017enih i kratkometra\u017enih filmova, kao i posebne sadr\u017eaje namenjene deci. Prvog dana festivala odr\u017eac\u0301e se nacionalna premijera filma \u201eNe\u017eno \u010dudovi\u0161te\u201c sa Katrin Denev u glavnoj ulozi. Utorak \u0107e biti posve\u0107en rumunskom filmu, sa najnovijim ostvarenjem Radua \u017dudea, \u201eDnevnik jedne slu\u0161kinje\u201c. Publika \u0107e imati priliku da pogleda pet dugometra\u017enih filmova koji se takmi\u010de za trofej, uklju\u010dujuc\u0301i rumunsku produkciju \u201eKraj sveta\u201c reditelja Sebastijana Pereanua, koji \u0107e premijerno biti prikazan. Svi filmovi u\u010destvovali na me\u0111unarodnim festivalima kao \u0161to su Venecija, Sandens, Karlove Vari i nude pri\u010de o nejednakosti, porodi\u010dnim odnosima, slobodi i emancipaciji. Dobitnika nagrade \u201eAnonimul\u201c izabra\u0107e publika. U takmi\u010darskom programu na\u0107i \u0107e se i rumunski i strani kratkometra\u017eni filmovi. Od preko 150 prijavljenih ostvarenja, 14 filmova je izabrano za prikazivanje u Svetom \u0110or\u0111u. Ovogodi\u0161nje izdanje festivala bi\u0107e zatvoreno u nedelju projekcijom filma \u201eVoljena\u201c sa Havijerom Bardemom u glavnoj ulozi.<\/p>\n
Rumunski vatrogasci anga\u017eovani u Francuskoj i Gr\u010dkoj intervenisali su, uklju\u010duju\u0107i i tokom no\u0107i izme\u0111u nedelje i ponedeljka, u okviru misija preventivnog raspore\u0111ivanja, a njihove aktivnosti prilago\u0111avane su razvoju situacije i proceni rizika od po\u017eara.Prema saop\u0161tenju Generalnog inspektorata za vanredne situacije, u Francuskoj su rumunski vatrogasci uglavnom bili anga\u017eovani na operativnim intervencijama. Ekipe su gasile vi\u0161e po\u017eara izme\u0111u mesta Korans, Monfor, Le Val i Karses. U Gr\u010dkoj je odr\u017eana zajedni\u010dka ve\u017eba sa lokalnim slu\u017ebama, a rumunski vatrogasci u\u010destvovali su i u patrolama u podru\u010djima sa pove\u0107anim rizikom od izbijanja po\u017eara.<\/p>\n
Rumunska atleti\u010darka Aleksandra \u0160tefanija Uca osvojila je u nedelju zlatnu medalju u trci na 400 metara sa preponama na Svetskom prvenstvu u atletici za juniore do 20 godina, odr\u017eanom u Jud\u017einu (Oregon, SAD), pri \u010demu je postavila novi rekord prvenstva. Darija Vrnceanu osvojila je srebrnu medalju u troskoku. Rumuniju je na Svetskom prvenstvu za atleti\u010dare do 20 godina predstavljalo 11 takmi\u010dara \u2013 sedam atleti\u010darki i \u010detiri atleti\u010dara \u2013 a reprezentacija je zauzela 11. mesto u ukupnom plasmanu po broju osvojenih medalja, sa jednom zlatnom i jednom srebrnom medaljom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predstavnici parlamentarnih stranaka u Rumuniji bic\u0301e pozvani u narednim danima na novu rundu hitnih tehni\u010dkih razgovora sa \u0161efom dr\u017eave, Nicku\u0161orom Danom, kako bi se odblokirao parlamentarni napredak u vezi sa nacrtom zakona o jedinstvenom sistemu plata. Ovo je poslednja sedmica u kojoj politi\u010dki lideri mogu posti\u0107i dogovor o ovoj reformi, neophodnoj kako Rumunija ne bi […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1047188","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n