23. izdanje Letnjeg univerziteta \u201eIzvorul Mure\u0161ului\u201c odr\u017eano je od 14. do 16. avgusta, na temu \u201eGeopolitika nacionalnog identiteta\u201c. Doga\u0111aj je okupio predstavnike rumunskih zajednica, kulturne poslenike, predstavnike akademske zajednice, javnih institucija i gra\u0111anskih organizacija. Adrijana Gae, potpredsednica Rumunskog kulturnog instituta, predstavila je kulturne projekte koji se realizuju kao podr\u0161ka rumunskim zajednicama van zemlje. Me\u0111u njima su aktivnosti u Ukrajini, Srbiji, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Ma\u0111arskoj i Bugarskoj, pozori\u0161ne i muzi\u010dke predstave na rumunskom jeziku za decu, radionice slikarstva i crkvene skulpture, projekti namenjeni rumunskim crkvama, kao i izrada albuma i izdavanje knjiga. Adrijana Gae istakla je zna\u010daj kontinuiteta ovih projekata i odgovaraju\u0107eg finansiranja radi za\u0161tite i promovisanja rumunskog identiteta, zala\u017eu\u0107i se istovremeno za obrazovanje stru\u010dnjaka koji poznaju realnost rumunskih zajednica van zemlje.
\n33. izdanje Dana Preobra\u017eenja Srba u Rumuniji odr\u017eava se od 17. do 19. avgusta. Re\u010d je o tradicionalnoj i uglednoj kulturno-duhovnoj manifestaciji Srba koji \u017eive na ovom prostoru, koja traje vi\u0161e od tri decenije i odr\u017eava se u Temi\u0161varu, Belobre\u0161ki, Staroj Moldavi i Bazija\u0161u. Centralni doga\u0111aj predstavlja uru\u010denje Bazija\u0161ke povelje, a ovogodi\u0161nji laureat je poznati srpski pesnik Miroslav Maksimovi\u0107. Duhovno-knji\u017eevnu manifestaciju organizuju Savez Srba u Rumuniji i Generalni konzulat Srbije u Rumuniji.
\nOd 16. do 20. avgusta u Srpskom kulturnom centru Saveza Srba u Temi\u0161varu odr\u017eava se Me\u0111unarodna umetni\u010dka i knji\u017eevna kolonija. U okviru sve\u010danosti otvaranja organizovana je izlo\u017eba slika \u201eOtisci vremena\u201c, autora dr Uglje\u0161e Coli\u0107a, i muzi\u010dko ve\u010de sa Mi\u0107om Jak\u0161i\u0107em i grupom ORIENDO, pod nazivom \u201eImam vremena samo da te volim\u201c. Me\u0111unarodna umetni\u010dka i knji\u017eevna kolonija ponovo \u0107e okupiti umetnike i stvaraoce iz Rumunije, Srbije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i \u0160kotske, pru\u017eaju\u0107i priliku za susrete, dru\u017eenje, razmenu ideja i zajedni\u010dko stvarala\u0161tvo.
\nSavez Srba u Rumuniji organizovao je u selu Lugovetu, u Kara\u0161-Severinu, manifestaciju \u201eDan Poljadije u Lugovetu\u201c. Izdanje Dana Poljadije u Lugovetu za 2026. godinu ima poseban zna\u010daj, jer je tom prilikom zvani\u010dno otvoreno novo sedi\u0161te Mesne organizacije Saveza Srba u Rumuniji u Lugovetu, novi prostor namenjen susretima, aktivnostima zajednice i o\u010duvanju srpskog jezika, kulture, tradicije i identiteta. Odr\u017ean je fudbalski turnir i kulturno-umetni\u010dki program, u kojem su u\u010destvovali folklorni ansambli koji su predstavili lepotu i bogatstvo srpske tradicije.
\nU Kulturnom centru Saveza Srba u Temi\u0161varu nastavljen je Folklorni kamp Temi\u0161var 2026. U kampu su u\u010destvovali \u010dlanovi SKUD-a \u201eTamo Daleko\u201c iz Bukure\u0161ta, najmla\u0111eg kulturno-umetni\u010dkog ansambla koji deluje u okviru Saveza Srba u Rumuniji. Za njih je ovaj kamp imao poseban zna\u010daj. Uz mnogo rada, volje i entuzijazma, radili su na svojoj prvoj koreografiji i pripremali se za prvi nastup na sceni, \u010dine\u0107i tako prve va\u017ene korake u lepom svetu folklora. Pored svakodnevnih proba, u\u010desnici su imali vremena i za dru\u017eenje, \u0161etnje i upoznavanje Temi\u0161vara, ali i za stvaranje lepih zajedni\u010dkih uspomena.
\nLadaniva (Jermenija\/Francuska), Zdob i Zdub (Republika Moldavija) i izvo\u0111a\u010di rumunske muzike okupljeni u originalnom projektu \u201eRomica Puceanu Reimagined\u201c mo\u0107i \u0107e da se \u010duju na 13. Balkanik festivalu, koji \u0107e se odr\u017eati od 28. do 30. avgusta u Bukure\u0161tu. Muzika \u0107e ove godine sti\u0107i iz Jermenije, Francuske, Republike Moldavije, Rumunije, Turske, Poljske, Srbije i arapskog kulturnog prostora, na festivalu koji je izgra\u0111en oko na\u010dina na koji nasle\u0111e putuje, menja se i pronalazi nove forme. Prve ve\u010deri Kristijan Azirovi\u0107 Orkestar krenu\u0107e u povorku kroz Bukure\u0161t, a potom \u0107e srpska limena muzika otvoriti festival. Kristijan Azirovi\u0107 Orkestar dolazi iz ju\u017ene Srbije i pripada velikoj tradiciji balkanskih duva\u010dkih orkestara. Predvo\u0111en truba\u010dem Kristijanom Azirovi\u0107em, ansambl je poznat po energi\u010dnim nastupima u\u017eivo i na\u010dinu na koji svaki koncert pretvara u slavlje duva\u010dkih instrumenata, perkusija i igre. Njihova muzika dolazi iz kraja u kojem limena muzika prati sve va\u017ene trenutke u \u017eivotu.
\nRukometa\u0161ice SCM Ramniku Vl\u0107a osvojile su turnir Memorijal ,,Konstantin Tica\u201c koji je odr\u017ean u Ramniku Vl\u0107i, po\u0161to su u finalu savladale Budu\u0107nost Podgoricu rezultatom 31:24. SCM je ovog meseca jo\u0161 dva puta pobedio Budu\u0107nost tokom priprema koje je ekipa obavila u Crnoj Gori, rezultatima 29:24 i 27:23.
\nFudbalski klub FK Rapid saop\u0161tio je da je doveo Filipa Stojilkovi\u0107a (26), \u0161vajcarsko-srpskog napada\u010da, na pozajmicu iz AC Pise do kraja sezone 2026\/2027. Stojilkovi\u0107 je igrao za FK Cirih, a kasnije je igrao za klubove kao \u0161to su Sion, Aarau, Darmstadt 98, 1, FK Kaiserslautern, OFK Beograd, Krakov i Piza.
\nFudbalski klub Universitatea Kraiova saop\u0161tio je da je trajno ustupio centralnog defanzivca Juraja Badelja kiparskom klubu Aris iz Limasola. Badelj (22) je u Universitatea Kraiova igrao od 2023. godine, a nekada\u0161nji hrvatski omladinski reprezentativac pro\u0161ao je omladinsku \u0161kolu klubova Lokomotiva Zagreb, Hrvatski Dragovoljac i Rude\u0161.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
23. izdanje Letnjeg univerziteta \u201eIzvorul Mure\u0161ului\u201c odr\u017eano je od 14. do 16. avgusta, na temu \u201eGeopolitika nacionalnog identiteta\u201c. Doga\u0111aj je okupio predstavnike rumunskih zajednica, kulturne poslenike, predstavnike akademske zajednice, javnih institucija i gra\u0111anskih organizacija. Adrijana Gae, potpredsednica Rumunskog kulturnog instituta, predstavila je kulturne projekte koji se realizuju kao podr\u0161ka rumunskim zajednicama van zemlje. Me\u0111u njima […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1049378","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n