Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan predvodic\u0301e rumunsku delegaciju na segmentu visokog nivoa 81. zasedanja Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija (UN), koje c\u0301e se odr\u017eati u Njujorku, saop\u0161tila je u petak predsedni\u010dka administracija. Centralna tema ovogodi\u0161njeg zasedanja je \u201eVrac\u0301anje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje donose rezultate za sve\u201c. \u0160ef dr\u017eave \u0107e 23. septembra odr\u017eati govor na plenarnoj sednici Generalne skup\u0161tine UN. On c\u0301e istac\u0301i napore koje Rumunija ulo\u017eile u podr\u0161ku procesu reforme ove organizacije, kao i doprinos na\u0161e zemlje o\u010duvanju mira, bezbednosti i me\u0111unarodnog poretka zasnovanog na pravilima i normama, naveo je citirani izvor. Na marginama segmenta visokog nivoa, predsednik c\u0301e imati bilateralne sastanke sa drugim \u0161efovima dr\u017eava ili vlada, uklju\u010dujuc\u0301i i podr\u0161ku rumunskoj kandidaturi za \u010delnu funkciju u Me\u0111unarodnoj organizaciji Frankofonije. Biv\u0161i premijer i evropski komesar Da\u010dijan \u010colo\u0161 ima podr\u0161ku Rumunije za funkciju generalnog sekretara Me\u0111unarodne organizacije Frankofonije (OIF).<\/p>\n
Veliki sindikati u rumunskom obrazovanju pozivaju sve parlamentarne politi\u010dke stranke da ne glasaju za predlog zakona o platama ukoliko bude upu\u0107en u parlamentarnu proceduru. Oni smatraju da najnoviji predlog zakona Vlade predstavlja direktan izazov zaposlenima u obrazovanju, jer ne uzima u obzir propise koje je rumunska dr\u017eava usvojila i na koje se obavezala nakon generalnog \u0161trajka 2023. godine. Prema navodima sindikata, usvajanje zakona o platama u njegovom sada\u0161njem obliku dodatno bi produbilo krizu nedostatka kadrova u obrazovanju, a posledice bi snosili deca, u\u010denici i studenti, kao i budu\u0107nost same zemlje.
\nRazgovori izme\u0111u politi\u010dkih lidera i predsednika Niku\u0161ora Dana o zakonu o platama zaposlenih u javnom sektoru bi\u0107e nastavljeni slede\u0107e nedelje, nakon \u0161to konsultacije odr\u017eane u \u010detvrtak nisu zavr\u0161ene postizanjem dogovora. U\u010desnicima je, me\u0111utim, dostavljena nova verzija nacrta zakona na razmatranje, koja bi trebalo da uva\u017ei fiskalne zahteve i obaveze koje je Rumunija preuzela. Po zavr\u0161etku sastanka, prelazni ministar rada Drago\u0161 Pislaru izjavio je da je razmatrano vi\u0161e mogu\u0107nosti za primenu budu\u0107eg zakona, uklju\u010duju\u0107i postepeno pove\u0107anje plata ili odlaganje primene pojedinih mera. On je naglasio da prilikom izrade zakona moraju biti uzeti u obzir fiskalni i bud\u017eetski rizici, kao i kreditni rejting dr\u017eave.<\/p>\n
Prose\u010dna cena goriva i maziva za li\u010dni prevoz u Evropskoj uniji porasla je za 16,9% u julu 2026. u pore\u0111enju sa julom pro\u0161le godine, ali je Rumunija dr\u017eava \u010dlanica sa najvec\u0301im godi\u0161njim povec\u0301anjem cena, prema podacima koje je u petak objavio Evrostat. Najvec\u0301i porast cena goriva i maziva za li\u010dni prevoz zabele\u017een je u Rumuniji 24,2%, Nema\u010dkoj i Litvaniji po 22,9% i Bugarskoj 22,2%. Na suprotnom kraju, najmanji porast cena zabele\u017een je u \u0160vedskoj 1,2% i Irskoj 3,2%. Jedina zemlja u kojoj su cene u julu 2026. bile ni\u017ee nego u julu 2025. je Ma\u0111arska, gde su blago pale, za 0,1%. Iz meseca u mesec, potro\u0161a\u010di u EU su uo\u010dili rast cena dizela u proseku od 4,3%, a benzina za 4,7% u julu. U Rumuniji, prema podacima Evrostata, cene dizela su porasle za 4,6%, dok su cene benzina pale za 0,8% u julu 2026. godine, u pore\u0111enju sa junom 2026. godine.<\/p>\n
Manje od polovine Rumuna uspeva redovno da \u0161tedi, dok 46 odsto ispitanika navodi da mese\u010dno uspe da izdvoji najvi\u0161e 500 leja, odnosno manje od 100 evra, pokazuje istra\u017eivanje jedne privatne banke, objavljeno u petak. Istra\u017eivanje pokazuje da su stvarne mogu\u0107nosti gra\u0111ana za \u0161tednju i dalje ograni\u010dene i sve podlo\u017enije pritiscima na ku\u0107ni bud\u017eet, u uslovima stalnog rasta tro\u0161kova \u017eivota, smanjuju\u0107i iznos novca koji ostaje nakon podmirivanja osnovnih \u017eivotnih tro\u0161kova. Preko 22% Rumuna trenutno ne mo\u017ee da u\u0161tedi ili je primorano da koristi prethodno u\u0161te\u0111ena sredstva. Podaci pokazuju da je za mnoge Rumune \u0161tednja vi\u0161e rezultat krhke finansijske ravnote\u017ee na kraju meseca nego deo dugoro\u010dnog finansijskog plana. Finansijski ciljevi Rumuna za 2026. godinu su uglavnom usmereni na konsolidaciju rezervi i o\u010duvanje li\u010dne finansijske stabilnosti, pre svega zbog zabrinutosti za zdravlje i visinu budu\u0107ih prihoda, navodi se u studiji.<\/p>\n
Nema\u010dke bezbednosne slu\u017ebe pro\u0161le godine otkrile su pi\u0161tolje skrivene u \u0161umi u blizini Berlina i veruju da je oru\u017eje trebalo da bude upotrebljeno za izvr\u0161enje atentata po nalogu ruskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi. Jedan osumnji\u010deni je uhap\u0161en u Rumuniji, objavio je u petak list S\u00fcddeutsche Zeitung, pozivaju\u0107i se na Reuters, AFP i dpa. Rumunski dr\u017eavljanin je, prema navodima, bio zadu\u017een za uspostavljanje skrovi\u0161ta za oru\u017eje. Savezno tu\u017eila\u0161tvo Nema\u010dke vodi istragu zbog sumnje na planiranje te\u0161kog nasilnog dela koje je predstavljalo pretnju po dr\u017eavu. List navodi da je nema\u010dka unutra\u0161nja obave\u0161tajna slu\u017eba, koja je ranije upozorila na pove\u0107an rizik od sabota\u017ea i poku\u0161aja atentata iza kojih bi mogla da stoji Rusija, uverena da su osobe koje su napravile skrovi\u0161te delovale po nalogu ruskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi. Me\u0111u mogu\u0107im metama bili su direktori kompanija iz odbrambene industrije, predstavnici opozicije u egzilu i pristalice Ukrajine, preneli su mediji.<\/p>\n
Rumunska vojska je u \u010detvrtak pogodila pomorski dron, koji je imao eksplozivno punjenje, topom rumunskog aviona F-16, u oblasti gasne platforme Neptun Deep u Crnom moru. Po\u0161to nije u potpunosti uni\u0161ten, specijalizovane jedinice Rumunske vojske kasnije su ga bezbedno neutralisale, saop\u0161tilo je Ministarstvo odbrane. Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan najo\u0161trije je osudio sve u\u010destalije incidente ove vrste za koje je odgovorna Rusija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tako\u0111e je reagovala, istakav\u0161i da je re\u010d o hibridnom ratu i da Evropska unija mo\u017ee brzo, jedinstveno i odlu\u010dno da odgovori na ovakve pretnje. NATO je spreman da u svakom trenutku odgovori na svaku potencijalnu pretnju, izjavio je zvani\u010dnik Alijanse.<\/p>\n
Meteorolozi u Rumuniji izdali su nova upozorenja na toplotni talas,koja \u0107e va\u017eiti i u subotu. Tako \u0107e gotovo cela zemlja biti pod \u017eutim ili narand\u017eastim meteoalarmom, izuzev okruga na obali Crnog mora \u017duti meteoalarm obuhvati\u0107e vi\u0161e od tri \u010detvrtine teritorije zemlje, uz prognozirane maksimalne temperature do 37 stepeni. Narand\u017easti meteoalarm odnosi se na \u010detiri okruga na jugu i dva na severoistoku zemlje, gde se o\u010dekuju temperature do 38 stepeni. O\u010dekuju se velika vru\u0107ina i izra\u017een toplotni stres, a indeks temperature i vla\u017enosti vazduha (ITU) dosti\u0107i \u0107e ili prema\u0161iti kriti\u010dnu vrednost od 80 jedinica u ve\u0107em delu zemlje, dok \u0107e u nedelju takvi uslovi zahvatiti jug Rumunije. Prema podacima Nacionalne meteorolo\u0161ke uprave (ANM), toplotni talas zadr\u017ea\u0107e se do ponedeljka u ve\u0107em delu zemlje. Maksimalne dnevne temperature bi\u0107e izuzetno visoke i kreta\u0107e se izme\u0111u 33 i 40 stepeni, dok \u0107e no\u0107i ostati tropske, sa minimalnim temperaturama uglavnom izme\u0111u 19 i 22 stepena. Povremeno \u0107e biti i atmosferske nestabilnosti, pre svega u planinskim predelima, i ponegde u centralnim, severnim i severoisto\u010dnim delovima zemlje. O\u010dekuju se prolazno naobla\u010denje, obilni pljuskovi sa grmljavinom, kratkotrajno poja\u010dan vetar sa udarima od 50 do 55 kilometara na \u010das, a lokalno i olujni vetar i grad.Koli\u010dina padavina iznosi\u0107e od 10 do 15 litara po kvadratnom metru, naro\u010dito u kratkom vremenskom periodu, dok lokalno mo\u017ee prema\u0161iti i 25 litara po kvadratnom metru.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan predvodic\u0301e rumunsku delegaciju na segmentu visokog nivoa 81. zasedanja Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija (UN), koje c\u0301e se odr\u017eati u Njujorku, saop\u0161tila je u petak predsedni\u010dka administracija. Centralna tema ovogodi\u0161njeg zasedanja je \u201eVrac\u0301anje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje donose rezultate za sve\u201c. \u0160ef dr\u017eave \u0107e 23. septembra odr\u017eati govor na plenarnoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1050372","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n