Neizvesnosti izazvane unutra\u0161njom politi\u010dkom situacijom predstavljaju rizik po devizni kurs leja, upozorava Narodna banka Rumunije u zapisniku sa sednice monetarne politike odr\u017eane 10. avgusta, koji je objavljen krajem pro\u0161le nedelje. Prema mi\u0161ljenju NBR, drugi visoki rizici povezani su sa razvojem sukoba na Bliskom istoku, a posebno sa takozvanim dvostrukim deficitom Rumunije, koji je i dalje visok. Re\u010d je o bud\u017eetskom deficitu i deficitu trgovinskog bilansa. Prema analizi koju je objavila Narodna banka, godi\u0161nja stopa inflacije znatno \u0107e pasti u tre\u0107em kvartalu ove godine, kao rezultat prestanka direktnih efekata ukidanja ograni\u010denja cena elektri\u010dne energije, kao i pove\u0107anja PDV-a i akciza. Tako \u0107e inflacija u decembru pasti na 6,1%, sa 8,2 % u julu, da bi se krajem naredne godine spustila na 3,4%. Na kra\u0107i rok, me\u0111utim, na dinamiku inflacije i dalje \u0107e uticati indirektni efekti poskupljenja goriva i prirodnog gasa za kompanije, dok \u0107e se osetiti i uticaj pove\u0107anja cena telekomunikacionih usluga i premija obaveznog osiguranja automobile\u00a0 (RCA). NBR smatra da su politi\u010dka i vladina stabilnost, kao i potreba za nastavkom fiskalne korekcije, od klju\u010dnog zna\u010daja za privredu, uklju\u010duju\u0107i i finansiranje javnog sektora, u skladu sa srednjoro\u010dnim sporazumom zaklju\u010denim sa Evropskom komisijom. Tome treba dodati i zna\u010daj povla\u010denja evropskih sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR). Centralna banka procenjuje skromniji oporavak ekonomske aktivnosti u drugom i tre\u0107em kvartalu ove godine u odnosu na prethodne prognoze, s obzirom na to da bi se jaz izme\u0111u ponude i tra\u017enje trebalo \u00a0smanjiti \u00a0manje nego \u0161to je prethodno predvi\u0111eno. Nova privremena verzija statisti\u010dkih podataka ponovo potvr\u0111uje stagnaciju ekonomske aktivnosti u prvom kvartalu 2026. godine, nakon njenog smanjenja od 1,9 % u \u010detvrtom kvartalu 2025. godine. Tako\u0111e je potvr\u0111en pad privrede od 1,2% u prvom kvartalu 2026. u odnosu na isti period prethodne godine, nakon njenog rasta od 0,2% u \u010detvrtom kvartalu 2025, isti\u010du stru\u010dnjaci NBR. Na ovaj pad je, pre svega, uticao znatno ve\u0107i negativan doprinos promene zaliha, kojem se pridru\u017eilo blago produbljivanje pada potro\u0161nje doma\u0107instava. Kada je re\u010d o tr\u017ei\u0161tu rada, Narodna banka je navela da novi podaci ukazuju na gotovo potpuno zaustavljanje trenda relaksacije uslova na tr\u017ei\u0161tu u drugom kvartalu 2026. godine, \u0161to ukazuje na usporavanje smanjenja broja zaposlenih u privredi u aprilu i maju 2026. u odnosu na prethodni kvartal. Tako\u0111e je prime\u0107eno da je godi\u0161nja dinamika nominalne bruto zarade nastavila da se smanjuje u aprilu i maju, usled kretanja u privatnom sektoru, dostigav\u0161i istorijski niske ni<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Neizvesnosti izazvane unutra\u0161njom politi\u010dkom situacijom predstavljaju rizik po devizni kurs leja, upozorava Narodna banka Rumunije u zapisniku sa sednice monetarne politike odr\u017eane 10. avgusta, koji je objavljen krajem pro\u0161le nedelje. Prema mi\u0161ljenju NBR, drugi visoki rizici povezani su sa razvojem sukoba na Bliskom istoku, a posebno sa takozvanim dvostrukim deficitom Rumunije, koji je i dalje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":813184,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,113257],"class_list":["post-1050984","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n