Privremena vlada Rumunije odobrila je set mera neophodnih za zatvaranje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Vanredni sastanak u hibridnom formatu odr\u017ean je pod uslovom da je rok za pristup sredstvima vezanim za Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR) 31. avgust, nakon \u010dega c\u0301e se nedovr\u0161eni projekti nastaviti kori\u0161c\u0301enjem novca lokalnih administracija. Vladini izvori su precizirali da je moguc\u0301e da c\u0301e u ponedeljak biti odr\u017ean novi vanredni sastanak na kojem c\u0301e se usvojiti i drugi normativni akti, tako\u0111e za projekte finansirane iz PNRR-a, a koji pripadaju Ministarstvu energetike. Nedovr\u0161eni projekti bi, me\u0111utim, mogli biti spaseni preme\u0161tanjem u druge evropske programe, prema re\u010dima potpredsednika Evropskog parlamenta Viktora Negreskua. On je objavio da je zvani\u010dno ponudio ovu opciju dr\u017eavama \u010dlanicama, kako gradili\u0161ta \u0161kola i bolnica ne bi bila blokirana. Negresku je tako\u0111e rekao da rumunske vlasti moraju biti izuzetno koherentne u razgovorima sa Briselom i jasno opravdati ka\u0161njenja na terenu. Ova opcija je od vitalnog zna\u010daja, s obzirom na to da su gradske skup\u0161tine u trci sa vremenom da zavr\u0161e investicije, a od 4.500 projekata koji jo\u0161 uvek treba da budu primljeni do kraja meseca, zavr\u0161eno je samo 2.000.<\/p>\n
U \u010detvrtak je u Ki\u0161injevu, gde je doputovao kako bi prisustvovao manifestacijama organizovanim povodom Dana nezavisnosti susedne Republike Moldavije, predsednik Niku\u0161or Dan poru\u010dio da Rumunija, \u010dlanica Evropske unije i NATO-a, pru\u017ea kontinuiranu podr\u0161ku Republici Moldaviji i Ukrajini, kako na njihovom evropskom putu, tako i suo\u010davanju sa pretnjama iz Rusije. U Ki\u0161injevu, \u0161ef dr\u017eave je tako\u0111e imao bilateralni sastanak sa prozapadnom predsednicom Majom Sandu i u\u010destvovao je u trilateralnom sastanku Republika Moldavija \u2013 Rumunija \u2013 Ukrajina. Podsec\u0301amo da je Republika Moldavija proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 27. avgusta 1991. godine, a Rumunija je bila prva zemlja koja je zvani\u010dno priznala novu dr\u017eavu, istog dana.<\/p>\n
Komercijalni brod, pod zastavom Dominikanske Republike, zapalio se u Crnom moru, u ekonomskoj zoni Rumunije. Na brodu je bilo 12 \u010dlanova posade, od kojih je jedan zadobio te\u0161ku povredu ruke. Svi \u010dlanovi posade su spaseni zahvaljuju\u0107i intervenciji pripadnika grani\u010dne policije Obalske stra\u017ee. Akcija spasavanja bila je ote\u017eana zbog uzburkanog mora i talasa vi\u0161ih od dva metra. Predsednik Niku\u0161or Dan pozdravio je intervenciju Obalske stra\u017ee i najavio da c\u0301e incident biti istra\u017een. On je tako\u0111e naveo da je brod bio pogo\u0111en i da je, po svemu sude\u0107i, potonuo, ali za sada nije poznato ko ga je pogodio.<\/p>\n
\u0160ampion Rumunije u fudbalu, Univerzitatea Krajova (jug zemlje), do\u017eivela je dramati\u010dan poraz od ekipe Ararat-Armenija iz Jerevana rezultatom 1:0, u \u010detvrtak uve\u010de u gostima, u revan\u0161 utakmici plej-ofa Lige Evrope, \u010dime je eliminisana iz takmi\u010denja. U prvom me\u010du, odigranom u Rumuniji, rezultat je bio 1:1. Univerzitatea \u0107e drugu godinu zaredom igrati u glavnoj fazi Lige konferencije, a u petak \u0107e saznati protivnike nakon \u017ereba u Monte Karlu. Krajova je poslednji predstavnik Rumunije u aktuelnoj sezoni evropskih fudbalskih kupova. Preostala tri kluba \u2013 Univerzitatea i CFR iz Klu\u017ea (severozapad zemlje) i FCSB iz Bukure\u0161ta \u2013 eliminisani su u kvalifikacionim rundama
\n.
\nRumunski predsednik Niku\u0161or Dan najavio je da c\u0301e 1. septembra nastaviti pregovore o formiranju nove vlade i izrazio uverenje da c\u0301e ovog puta biti prona\u0111ena ve\u0107ina za stabilnu izvr\u0161nu vlast. \u0160ef dr\u017eave rekao je da \u0107e ponovo pozvati predstavnike politi\u010dkih stranaka na konsultacije. Objasnio je da tokom jula i avgusta nije predlagao kandidata za premijera jer bi uzastopni neuspesi sa predlozima za predsednika vlade mogli da naru\u0161e ekonomsku sliku Rumunije. Predsednik je ovog puta isklju\u010dio mogu\u0107nost formiranja tehnokratske vlade, navode\u0107i da \u0107e budu\u0107u izvr\u0161nu vlast pre svega \u010diniti politi\u010dki ministri. Prema nezvani\u010dnim informacijama, lideri stranaka ve\u0107 razgovaraju o kompromisnom re\u0161enju: nezavisni premijer bio bi na \u010delu vlade koju bi ve\u0107inski kontrolisao PSD, uz podr\u0161ku Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) u parlamentu. Podse\u0107amo, 5. maja parlament je izglasao nepoverenje manjinskoj vladi koju su \u010dinili PNL, USR i UDMR, a koju je predvodio liberal Ilije Bolo\u017ean. Nakon \u0161to je evroposlanik Eugen Tomak, koji je prvobitno bio predlo\u017een za mandatara, povukao kandidaturu, za premijera je nominovan disident Liberalne stranke Adrijan Ve\u0161te, ali nije dobio dovoljan broj glasova za imenovanje.<\/p>\n
Danas se odrzava 16. izdanje Me\u0111unarodnog aeromitinga u Bukure\u0161tu – BIAS. Prvi dan je rezervisan za zvani\u010dne treninge, dok su velike vazdu\u0161ne demonstracije, spektakl sa dronovima, vatromet i koncert zakazani za subotu. Ulaz za javnost je besplatan. Ovogodi\u0161nje izdanje posvec\u0301eno je rumunskom pioniru avijacije Trajanu Vuji, povodom 120 godina od njegovog istorijskog leta sopstvenim pogonom . Rumunsko ratno vazduhoplovstvo je otvorilo izdanje sa serijom velikih demonstracija akrobacijama, takti\u010dkim ve\u017ebama i letovima u formaciji. Jedna od glavnih atrakcija ovogodi\u0161njeg aeromitinga je povratak formacije Frecce Tricolori, zvani\u010dnog akrobatskog tima italijanskog ratnog vazduhoplovstva. Oni \u0107e u Bukure\u0161tu nastupiti prvi put nakon 14 godina, sa devet aviona MB-339, uz program zasnovan na sinhronizovanim letovima.<\/p>\n
Kralj Harald V od Norve\u0161ke, najstariji vladaju\u0107i monarh u Evropi, preminuo je u petak u 89. godini, saop\u0161tila je Kraljevska palata, preneli su svetski mediji. Kralj je bolovao od hemoliti\u010dke anemije, bolesti krvi koju karakteri\u0161e neuobi\u010dajeno brzo razaranje crvenih krvnih zrnaca. Direktni naslednik prestola, princ Hakon, star 53 godine, koji je bio regent, automatski postaje kralj. Nakon \u0161to je stupio na presto 1991. godine, posle smrti svog oca, kralja Olava, Harald je predstavljao Norve\u0161ku kao otvorenu i tolerantnu zemlju. Poslednjih nekoliko godina suo\u010davao se sa brojnim zdravstvenim problemima, ali je uvek odbijao da abdicira, obrazla\u017eu\u0107i da je pred parlamentom polo\u017eio do\u017eivotnu zakletvu. Smrt kralja, \u010dija je uloga bila prete\u017eno ceremonijalna, dolazi u trenutku kada je njegova porodica poslednjih meseci bila ume\u0161ana u vi\u0161e skandala.<\/p>\n
Biv\u0161a nema\u010dka kancelarka Angela Merkel dolazi sledec\u0301e nedelje u Bukure\u0161t kako bi predstavila svoje memoare \u201eSloboda. Sec\u0301anja 1954-2021\u201c. \u010citaoci \u0107e imati priliku da je upoznaju na dva javna doga\u0111aja, u utorak, 1. septembra, na sesiji autograma, i u Rumunskom ateneumu, gde c\u0301e razgovarati sa novinarom i diplomatom Emilom Hurezeanuom, koji je veoma upoznat sa nema\u010dkim govornim podru\u010djem. Knjiga \u201eSloboda. Se\u0107anja 1954\u20132021\u201c objavljena je na me\u0111unarodnom nivou 2024. godine, u vi\u0161e od 30 zemalja. Rumunija je me\u0111u nekolicinom zemalja u kojima je biv\u0161a nema\u010dka kancelarka odlu\u010dila da li\u010dno u\u010destvuje u predstavljanju knjige, pored Nema\u010dke, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Ma\u0111arske i Gr\u010dke. Na stranicama memoara Merkel se prise\u0107a detinjstva i mladosti provedenih u tada\u0161njoj Nema\u010dkoj Demokratskoj Republici, komunisti\u010dkoj dr\u017eavi satelitu Sovjetskog Saveza, pada Berlinskog zida i po\u010detaka svoje politi\u010dke karijere. Istovremeno, daje osvrt na odluke koje je donosila tokom 16 godina na \u010delu nema\u010dke vlade, kao i na susrete sa liderima me\u0111unarodne politi\u010dke scene. Angela Merkel bila je kancelarka Nema\u010dke od 2005. do 2021. godine i prva \u017eena koja je obavljala tu funkciju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Privremena vlada Rumunije odobrila je set mera neophodnih za zatvaranje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Vanredni sastanak u hibridnom formatu odr\u017ean je pod uslovom da je rok za pristup sredstvima vezanim za Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR) 31. avgust, nakon \u010dega c\u0301e se nedovr\u0161eni projekti nastaviti kori\u0161c\u0301enjem novca lokalnih administracija. Vladini izvori su […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1054678","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n