Bukure\u0161t je ove nedelje bio doma\u0107in Godi\u0161njeg sastanka rumunske diplomatije. Skupu su prisustvovali \u0161efovi diplomatskih misija, konzularnih predstavni\u0161tava u inostranstvu, strani ambasadori i visoki dr\u017eavni zvani\u010dnici.Tema ovogodi\u0161njeg sastanka bila je \u201eDiplomatija \u2013 oslonac svetu koji se menja\u201c, a na agendi bili su ekonomski rast, bezbednost, ja\u010danje poverenja i odnosa sa rumunskom dijasporom. Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan rekao je da su ja\u010danje bezbednosti, podr\u0161ka rumunskim zajednicama u inostranstvu i razvoj ekonomske diplomatije tri glavna cilja rumunske spoljne politike.Rumunija doprinosi bezbednosti transatlantskog prostora, isto\u010dnog krila NATO-a i regiona u kojem se nalazi, istakao je Dan. Govorio je i o velikim projektima regionalnog povezivanja i najavio da \u0107e eksploatacija gasa u okviru projekta \u201eNeptun Dip\u201c po\u010deti naredne godine. Predsednik je ukazao i na potrebu da se \u0161to hitnije re\u0161e pojedini administrativni problemi, poput pitanja prostorija nekih konzulata i ka\u0161njenja u rotaciji diplomata. Predsednik je, istovremeno, ponovio i podr\u0161ku Rumunije evropskim integracijama Republike Moldavije i Ukrajine. Istakao je da odnosi sa Ki\u0161injevom ostaju od izuzetnog zna\u010daja za rumunsku spoljnu politiku. Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova Oana Coju izjavila je da je pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj jedan od najva\u017enijih ciljeva rumunske diplomatije ove godine. Ona je dodala da je, me\u0111u zemljama koje su u procesu pristupanja, Rumunija ostvarila najve\u0107i napredak.<\/p>\n
Nacionalni plan oporavka i otpornosti, evropski program reformi i javnih investicija pokrenut nakon pandemije, stigao je do kraja.Do poslednjeg dana, 31. avgusta, u Rumuniji su zavr\u0161avani i otvarani brojni projekti, dok je vlada u Bukure\u0161tu usvajala propise kako bi ispunila \u0161to ve\u0107i broj preuzetih obaveza i ciljeva. U Targu Mure\u0161u otvoren je novi Centar za kardiovaskularnu hirurgiju, dok je na autoputu A7, poznatom kao autoput Moldove, za saobra\u0107aj otvorena jo\u0161 jedna deonica duga gotovo 50 kilometara. Rumuniji je kroz PNRR bilo na raspolaganju 13,5 milijardi evra bespovratnih sredstava i oko sedam milijardi evra zajmova. Rumunija je uspela da, ukupno, \u00a0povu\u010de i ulo\u017ei vi\u0161e od 90 odsto bespovratnih sredstava koja joj je Evropska unija stavila na raspolaganje kroz ovaj program, izjavio je vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Ilije Bolo\u017ean.On je rekao da \u0107e Rumuniji ostati zna\u010dajne investicije u velikoj infrastrukturi \u2013 modernizovane i elektrifikovane \u017eelezni\u010dke pruge, bolnice i \u0161kole u gotovo svim sedi\u0161tima okruga, kao i projekti energetske efikasnosti. Ipak, izgubljena su i zna\u010dajna sredstva. Na primer, 770 miliona evra zbog neuspeha reforme sistema plata u javnom sektoru, kao i gotovo 100 miliona evra zbog nepotpunih mera u oblasti dekarbonizacije. Od preko 15.000 planiranih investicija, gotovo 4.500 projekata nije zavr\u0161eno ili jo\u0161 nije zvani\u010dno primljeno. U pore\u0111enju sa drugim \u010dlanicama Evropske unije, Rumunija je pri dnu kada je re\u010d o stvarno ispla\u0107enim sredstvima iz PNRR-a. Do sada je obezbedila oko 61% ukupno odobrenog iznosa. Najuspe\u0161nije u povla\u010denju sredstava su \u0160panija i Italija, koje su iskoristile izme\u0111u 90 i 100% raspolo\u017eivog novca. Slede Portugalija i Gr\u010dka, sa stopom apsorpcije od 80<\/p>\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan sastao se u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Ko\u0161tom, koji je u Rumuniju doputovao radi razgovora o prioritetima i interesima zemlje. Dan je rekao da je glavna tema razgovora bio budu\u0107i bud\u017eet Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine. Rumunija se zala\u017ee za \u201eambiciozan\u201c bud\u017eet, sa zna\u010dajnim sredstvima za kohezionu politiku i poljoprivredu, kako bi mogla da smanji zaostatak za drugim evropskim zemljama, rekao je rumunski predsednik.Antonio Ko\u0161ta je ocenio da su nedavna naru\u0161avanja rumunskog vazdu\u0161nog prostora, kao i incidenti u koje su bile uklju\u010dene pomorske bespilotne letelice, \u201eduboko zabrinjavaju\u0107i\u201c. On je poru\u010dio da \u0107e Brisel nastaviti da podr\u017eava Rumuniju, jer je bezbednost Rumunije, kako je rekao, ujedno i bezbednost Evrope u celini.\u201eMoramo biti ujedinjeni u naporima da se postigne pravedan i trajan mir u Ukrajini\u201c, rekao je Ko\u0161ta. On je zahvalio Rumuniji i na \u201esna\u017enoj podr\u0161ci koju pru\u017ea Republici Moldaviji na njenom putu ka Evropskoj uniji\u201c. Predsednik Evropskog saveta je u \u010detvrtak posetio i Bugarsku i Gr\u010dku. Pre toga je boravio u Slova\u010dkoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, \u010ce\u0161koj, Ma\u0111arskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ruskog ambasadora u Bukure\u0161tu Vladimira Lipaeva da da obja\u0161njenja u vezi sa incidentom sa dronom koji se pro\u0161log meseca dogodio na aerodromu u Lajpcigu. Nema\u010dka tvrdi da iza tog incidenta stoji Rusija. Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova Oana Coiu poru\u010dila je da je Bukure\u0161t solidaran sa Berlinom i drugim evropskim prestonicama koje su bile suo\u010dene sa hibridnim aktivnostima, me\u0161anjem i, kako je navela, nepromi\u0161ljenim i upornim provokacijama Rusije. Sa sli\u010dnim aktivnostima suo\u010davala se i Rumunija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su incidenti poput sabota\u017ee ruskih dronova u Nema\u010dkoj postali \u201enova normalnost\u201c i da predstavljaju novu eskalaciju ruskih aktivnosti na teritoriji Evropske unije. Ona je rekla da bi, da je napad uspeo, posledice bile ogromne i da bi mo\u017eda bilo i ljudskih \u017ertava. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je da je Rusija \u201esve nepromi\u0161ljenija\u201c dok nastavlja rat velikih razmera u Ukrajini. Istovremeno je naglasio da je jedinstvo saveznika \u201enepokolebljivo\u201c. Vi\u0161e dr\u017eava \u010dlanica pozvalo je ruske diplomatske predstavnike na razgovore radi obja\u0161njenja, nakon \u0161to je nema\u010dka policija identifikovala DNK dvojice mu\u0161karaca sa ruskim paso\u0161ima za koje se sumnja da su na aerodrom u Lajpcigu doneli dron sa eksplozivom.<\/p>\n
Dan rumunskog jezika obele\u017een je ove nedelje, 31. avgusta, u Rumuniji, Republici Moldaviji i, prvi put, u Ukrajini. Sve\u010dane sednice odr\u017eane su istovremeno u Rumunskoj akademiji i Akademiji nauka Moldavije.U Senatu u Bukure\u0161tu odr\u017ean je i doga\u0111aj posve\u0107en pisanju rukom na rumunskom jeziku, pod nazivom \u201eVeliki nacionalni diktat\u201c. U\u010destvovali su deca i odrasli iz razli\u010ditih oblasti. U\u010desnici su, prema diktatu, pisali odlomak iz dnevnika kraljice Marije. Sli\u010dan doga\u0111aj odr\u017ean je i u Ki\u0161injevu. Vi\u0161e od 2.500 ljudi okupilo se u centru moldavske prestonice i prepisivalo odlomak iz dela glumca, reditelja, dramaturga i humoriste Georga U\u0161rkija, poznatog kao \u201ekralj humora\u201c Republike Moldavije. Dan rumunskog jezika obele\u017een je i u \u010cernovcima, u Ukrajini. Predstavnici lokalne administracije, rumunske diplomatije u Ukrajini i rumunske zajednice u regionu polo\u017eili su vence cve\u0107a kod spomenika Tarasu \u0160ev\u010denku i Mihaju Emineskuu. \u0160ev\u010denko se smatra nacionalnim pesnikom Ukrajine, dok je Eminesku jedna od najuticajnijih li\u010dnosti rumunske knji\u017eevnosti.\u201ePrisustvujemo istorijskom trenutku, jer Rumunija, Republika Moldavija i Ukrajina prvi put obele\u017eavaju Dan rumunskog jezika istog dana\u201c, izjavio je ambasador Rumunije u Kijevu Viktor Mikula. On je pozdravio odluku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da zvani\u010dno prizna rumunski jezik i uvede ovaj praznik i u Ukrajini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161t je ove nedelje bio doma\u0107in Godi\u0161njeg sastanka rumunske diplomatije. Skupu su prisustvovali \u0161efovi diplomatskih misija, konzularnih predstavni\u0161tava u inostranstvu, strani ambasadori i visoki dr\u017eavni zvani\u010dnici.Tema ovogodi\u0161njeg sastanka bila je \u201eDiplomatija \u2013 oslonac svetu koji se menja\u201c, a na agendi bili su ekonomski rast, bezbednost, ja\u010danje poverenja i odnosa sa rumunskom dijasporom. Predsednik Rumunije Niku\u0161or […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":892501,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[113245,113323],"class_list":["post-1056541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n