Reper rumunske kulture, pesnik Mihaj Eminesku mo\u017ee se posmatrati i kao spona Rumuna, kao \u0161to sugeri\u0161e Kamelija Manea, vanredna profesorka na Univerzitetu za nauku i tehnologiju Politehnika Bukure\u0161t, na Fakultetu pedago\u0161kih nauka, kada nas poziva da otkrijemo mogu\u0107u rutu Emineska. Iskusna putnica, Kameli\u0458\u0430 Manea je i sama \u010desto boravila na mestima kojima je prolazio i Mihaj Eminesku, tragaju\u0107i za dana\u0161njim svedo\u010danstvima o njegovom prolasku kroz ta mesta.
\nZa\u0161to ruta Emineska? Kameli\u0458\u0430 Manea:
\n\u201eShvatila sam da bi trebalo da obele\u017eimo doga\u0111aje koji su se odigrali pre mnogo godina, poku\u0161avaju\u0107i da ovu inovativnu ideju sprovedemo u delo. Mi u Rumuniji nemamo kulturne rute. U inostranstvu postoji lepa tradicija obele\u017eavanja znamenitih li\u010dnosti i onih malih mesta na kojima su se zaustavljale tokom svojih putovanja. To je ruta koja povezuje srca Rumuna. Ove godine se navr\u0161ava 160 godina od putovanja od \u010cernovaca do Bla\u017ea, koje je predstavljalo va\u017enu prekretnicu.
\nEminesku je po\u010deo u prili\u010dno te\u0161kom kontekstu za jednog \u0161esnaestogodi\u0161njaka. Dana 24. januara po starom kalendaru, 1866. godine, Aron Pumnul je umro. Njegovi u\u010denici i, pre svega, Eminovic\u0301, kako se tada potpisivao, objavljuju knji\u017eicu pod naslovom \u201eSuze gimnazijalaca na grobu njihovog voljenog profesora\u201c. Iste 1866. godine, 25. februara, bele\u017ei se Emineskov knji\u017eevni debi u \u010dasopisu \u201eFamilia\u201c, koji je u Pe\u0161ti ure\u0111ivao Jo\u0161if Vulkan, pesmom \u201eDe-as avea\u201c(Kad bih imao). Vulkan je pesmu objavio pod imenom Eminesku, \u010dime je ve\u0107 od samog po\u010detka pokazao neslaganje sa slovenskim nastavkom prezimena. U me\u0111uvremenu, \u010dasopis \u201eFamilia\u201c objavio je jo\u0161 12 njegovih pesama i od tada je nagove\u0161ten put velikog glasnika rumunske kulture.\u201c
\nKoja bi mesta mogla da budu obuhva\u0107ena ovom rutom ? Kameli\u0430 Manea:
\n\u201eOvaj put sam, na pojedinim deonicama, pro\u0161la vi\u0161e puta, vo\u0111ena i sama tom radoznalo\u0161\u0107u. Putovala sam kroz sela Bukovine, od \u010cernauca nani\u017ee, preko Storo\u017eineca, Krasne, Vikova, Margine, Solke \u2014 to su mitski predeli, krajevi izuzetne lepote! Zaustavljanje u Gura Humorului je posebno zna\u010dajno! Nastavila sam dalje do Kampulung Moldoveneska, a zatim do Vatre Dornej.
\nVeoma je zanimljivo to \u0161to Eminesku pokazuje izuzetnu zrelost. On napu\u0161ta \u010cernauc jer nije mogao da nastavi \u0161kolovanje i \u017eeleo je da ode u Bla\u017e kako bi polo\u017eio poslednje ispite. Kako je putovao? Gde je boravio? Nema mnogo svedo\u010danstava o tome. Eminesku je pro\u0161ao kroz Gura Humorului, gde je mogao da poseti manastir Humor, a bio je i u Voronecu, poznatom po zadu\u017ebinama vladara Aleksandra Dobrog i Stefana Velikog.
\nI Kampulung je tako\u0111e o\u010daravaju\u0107i, sa svojom varo\u0161i koja se pru\u017ea du\u017e reke Moldave i lepim ku\u0107ama u kojima je Eminesku bio ugo\u0161\u0107en. Lokalna legenda ka\u017ee da je Mihaj Eminesku odseo kod jednog seljaka u Sadovi, gde je sakupljao folklorno stvarala\u0161tvo. Bila sam u Sadovi i, zaista, ljudi su divni .
\nDanas u Kampulung Moldovenesku postoji ulica nazvana po pesniku, u parku je postavljena bista, rad vajara Joana Lucijana Murnua, a na kamenom postolju su uklesani i pesnikovo ime i stihovi iz pesme \u201eBukovina\u201c.\u201c
\nKoja bi jo\u0161 mesta mogla da budu uklju\u010dena u rutu Emineska? Kameli\u0430 Manea:
\n\u201eSlede\u0107a stanica je Vatra Dornej. I ovde se nalazi bista Mihaja Emineskua, \u010diji je autor Jon Joan\u0435sku. Ime mesta Vatra Dornej pominje se u pesmi \u201eDoina\u201c. Oko 1875. godine Eminesku je bio sna\u017eno obele\u017een ovim putovanjem.
\nDanas mo\u017eemo da vidimo da se u svim ovim mestima kroz koja je prolazio nalaze biste, ulice, parkovi i spomen-plo\u010de koje nas podse\u0107aju na rutu Emineska. I bila bi \u0161teta da ne poku\u0161amo da obele\u017eimo ovaj put koji, kao \u0161to sam rekla, povezuje du\u0161e Rumuna iz Bukovine, uklju\u010duju\u0107i i one koji su ostali s druge strane granice, sa Rumunima iz Transilvanije, iz srca Erdelja.
\nKada krenemo rutom Emineskua, zapravo nailazimo na znamenite li\u010dnosti koje su ostavile dubok trag u istoriji kulture rumunskog naroda.\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Reper rumunske kulture, pesnik Mihaj Eminesku mo\u017ee se posmatrati i kao spona Rumuna, kao \u0161to sugeri\u0161e Kamelija Manea, vanredna profesorka na Univerzitetu za nauku i tehnologiju Politehnika Bukure\u0161t, na Fakultetu pedago\u0161kih nauka, kada nas poziva da otkrijemo mogu\u0107u rutu Emineska. Iskusna putnica, Kameli\u0458\u0430 Manea je i sama \u010desto boravila na mestima kojima je prolazio i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":851118,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[114932,113240],"class_list":["post-1056802","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n