Predsednik Niku\u0161or Dan primio je u palati Kotro\u010deni, povodom predaje akreditivnih pisama, vi\u0161e ambasadora, me\u0111u kojima i ambasadore Kanade, Danske, Irana i Srbije, sa kojima je razgovarao, izme\u0111u ostalog, i o bilateralnim ekonomskim odnosima. Razgovori sa ambasadorom Srbije Draganom Simeunovi\u0107em pokazali su zainteresovanost za unapre\u0111enje va\u017enih projekata povezivanja od zna\u010daja za obe zemlje u oblasti saobra\u0107aja i energetike, kao \u0161to su auto-put Temi\u0161var\u2013Beograd i gasovod Arad\u2013Mokrin. Va\u017ena tema bila je i zna\u010dajna uloga rumunske manjine u Srbiji i srpske manjine u Rumuniji u pribli\u017eavanju dveju zemalja.<\/p>\n
\n
Investicije koje sprovodi Transgaz radi pove\u0107anja stepena me\u0111usobne povezanosti i obezbe\u0111ivanja ve\u0107eg broja mogu\u0107nosti u regionu i u Evropskoj uniji mogu nam pomo\u0107i da budemo otporniji na izazove energetskog sektora koji se neprestano menja, izjavio je dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu energetike Kristijan Bu\u0161oj. On je u Solunu, na marginama 10. \u00a0Foruma energetike Jugoisto\u010dne Evrope, u\u010destvovao u potpisivanju Memoranduma o razumevanju o pro\u0161irenju Vertikalnog koridora i uklju\u010divanju novih \u010dlanova, odnosno operatora transportnog sistema prirodnog gasa iz Srbije (Transportgas Srbija) i Severne Makedonije (NOMAGAS Skoplje). Uklapaju\u0107i se u strate\u0161ke pravce kojima Rumunija ja\u010da svoju energetsku bezbednost i zna\u010daj u regionalnoj energetskoj arhitekturi, inicijativa Vertikalnog koridora, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o njegovom pro\u0161irenju prema Zapadnom Balkanu, dostigla je novi nivo zrelosti, rekao je Bu\u0161oj. Ovaj Vertikalni koridor done\u0107e energetsku bezbednost zemljama isto\u010dne Evrope, Republici Moldaviji i Ukrajini, ali i centralnoj Evropi, dodao je on.<\/p>\n
\n
Na Trgu Slobode u Temi\u0161varu 5. septembra odr\u017eano je jubilarno, 30. izdanje Maratona srpskih narodnih igara. Na sceni je nastupilo 16 folklornih ansambala koji deluju u okviru Saveza Srba u Rumuniji, iz Dete, Ulbe\u010da, Srpskog Semartona, Velikog Semiklu\u0161a, Velikog Sempetra, Arada, Stan\u010deva, Dinija\u0161a, Stare Moldave, Sokolovca, Radimne, Ljubkove, Svinice i Temi\u0161vara. Oni su kroz igru, pesmu i narodnu no\u0161nju predstavili bogatstvo i raznolikost srpskog folklornog nasle\u0111a. U okviru Maratona odr\u017eani su i defile srpskih narodnih no\u0161nji, kao i izlo\u017eba tradicionalne srpske umetnosti i zanatstva, koju su pripremila udru\u017eenja \u017eena u okviru Saveza Srba u Rumuniji. Izlo\u017eba je obuhvatila ru\u010dno izra\u0111ene predmete, tradicije i elemente karakteristi\u010dne za kulturnu ba\u0161tinu srpske manjine u Rumuniji. Poseban trenutak predstavljalo je direktno emitovanje emisije na srpskom jeziku Radija Temi\u0161var, povodom obele\u017eavanja 70 godina programa na srpskom jeziku. Festival finansira \u017dupanijski savet Tami\u0161 kroz program TimCultura 2026 Departmana za me\u0111uetni\u010dke odnose.<\/p>\n
\n
Radio Rumunija Temi\u0161var proslavio je u srcu Temi\u0161vara 70 godina od prvih emisija na nema\u010dkom i srpskom jeziku. Trg Svetog \u0110or\u0111a 4. septembra pretvoren je u plesni podijum. Predstavljeni su klasi\u010dni, folklorni i moderni valceri, uz nastup ansambala Demokratskog foruma Nemaca u Temi\u0161varu i Lovrinu, kao i plesa\u010da iz plesnih studija Just Dance i Energy Studio. Dana 5. septembra doga\u0111aj je preseljen na Trg Slobode. Posetioci su u\u017eivali u muzici u\u017eivo koju su izvodili bendovi iz Temi\u0161vara i Velikog Semiklu\u0161a, balkanskom pop-folk grupe Akademik, kao i autenti\u010dnim srpskim specijalitetima koje su pripremila udru\u017eenja \u017eena Saveza Srba u Rumuniji.<\/p>\n
\n
Kulturna palata u Re\u0161ici bila je 5. i 6. septembra doma\u0107in 15. manifestacije \u201eDani Kulturne palate\u201c, posve\u0107ene kulturi, narodnim tradicijama i horskoj muzici. Prvi dan bio je pre svega posve\u0107en folkloru, tradicijama i narodnoj kulturi. Na sceni Kulturne palate nastupili su, izme\u0111u ostalih, folklorni ansambl Kulturnog udru\u017eenja Re\u0161ica Rom\u00e2n\u0103, vokalna grupa \u201eDevojke iz Ku\u0161tilja\u201c \u2013 Srbija, duva\u010dki orkestri Goruja, Mer\u010dina, Banija i Ku\u0161tilja \u2013 Srbija. Okupljanjem umetnika i ansambala iz Banata i Srbije, organizatori su publici ponudili susret sa muzikom, poezijom i tradicijama karakteristi\u010dnim za ovaj prostor. Drugog dana manifestacije odr\u017ean je koncert Me\u0161ovitog hora Dr\u017eavne filharmonije iz Targu Mure\u0161a, pod dirigentskim vo\u0111stvom Kosmina Morariua.<\/p>\n
\n
Tradicije i kulturna raznolikost planinskog Banata predstavljene su 7. septembra u B\u0103ile Herkulane, gde je odr\u017eano novo izdanje Festivala etni\u010dkih zajednica, uvr\u0161tenog u program Dana grada B\u0103ile Herkulane. Festival je okupio umetnike, ansamble i zajednice koje su predstavile muziku, igre i obi\u010daje karakteristi\u010dne za vi\u0161e etni\u010dkih zajednica planinskog Banata: Srbe, Rome, Hrvate i \u010cehe. Festival etni\u010dkih zajednica ima za cilj da u prvi plan stavi kulturno nasle\u0111e zajednica u Banatu i pru\u017ei publici mogu\u0107nost da upozna pesme, igre i tradicije koje se prenose sa generacije na generaciju.<\/p>\n
\n
Ljudski faktor \u010desto donosi odluke, biraju\u0107i optimalno re\u0161enje u odre\u0111enoj situaciji, ali mo\u017ee izazvati i katastrofe, kako u privatnom \u017eivotu tako i u razli\u010ditim oblastima, od avijacije i ekonomije do \u0161ahovske table, izjavio je Ranko Szuhanek, doktor ekonomskih nauka i me\u0111unarodni majstor u \u0161ahu, na promociji knjige \u201eAnaliza rizika u \u0161ahu\u201c. Knjiga je zasnovana na procesu dono\u0161enja odluka u \u0161ahu i povezuje ovu oblast sa konceptima iz matematike, statistike, ekonomije, psihologije i upravljanja rizikom. Ro\u0111en u Temi\u0161varu i nastanjen u Srbiji nakon zavr\u0161etka studija na Politehni\u010dkom univerzitetu u Temi\u0161varu, Szuhanek je \u010dlan \u0160ahovskog kluba Medicina Univerziteta medicine i farmacije \u201eViktor Babe\u0161\u201c u Temi\u0161varu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Niku\u0161or Dan primio je u palati Kotro\u010deni, povodom predaje akreditivnih pisama, vi\u0161e ambasadora, me\u0111u kojima i ambasadore Kanade, Danske, Irana i Srbije, sa kojima je razgovarao, izme\u0111u ostalog, i o bilateralnim ekonomskim odnosima. Razgovori sa ambasadorom Srbije Draganom Simeunovi\u0107em pokazali su zainteresovanost za unapre\u0111enje va\u017enih projekata povezivanja od zna\u010daja za obe zemlje u oblasti […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1057451","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n