Rumunija, \u010dlanica Evropske unije od 2007. godine, obavezala se da c\u0301e usvojiti jedinstvenu valutu kada ispuni neophodne uslove, bez automatskog datuma kada lej mora biti zamenjen. Uslovi, takozvani Mastrihtski kriterijumi konvergencije, imaju za cilj da poka\u017eu da je ekonomija dovoljno stabilna da bi zemlja mogla da te\u017ei da se odrekne svoje nacionalne valute i sopstvene monetarne politike. Govorimo o \u010detiri glavna ekonomska kriterijuma. Prvi je stabilnost cena. Prose\u010dna inflacija tokom 12 meseci ne sme prema\u0161iti prosek tri dr\u017eave evrozone sa najni\u017eom inflacijom za vi\u0161e od 1,5 procentnih poena. Drugi je fiskalna disciplina. Bud\u017eetski deficit mora, u principu, biti ispod 3% bruto doma\u0107eg proizvoda, a javni dug ne sme prec\u0301i 60% bruto doma\u0107eg proizvoda, uz izuzetke predvi\u0111ene evropskim pravilima. Trec\u0301i je stabilnost deviznog kursa. Nacionalna valuta mora u\u010destvovati najmanje dve godine u mehanizmu deviznih kurseva ERM II, bez jakih tenzija i bez devalvacije centralnog kursa prema evru, \u010dime se pokazuje da je lej stabilan u odnosu na evro. \u010cetvrti kriterijum je konvergencija dugoro\u010dnih kamatnih stopa. Shodno tome, prinosi dugoro\u010dnih dr\u017eavnih obveznica ne smeju biti vi\u0161e od 2% iznad proseka tri zemlje sa najboljom cenovnom stabilno\u0161c\u0301u. Pored svega ovoga, nacionalno zakonodavstvo, uklju\u010dujuc\u0301i statut Nacionalne banke Rumunije, mora biti kompatibilno sa evropskim ugovorima. Trenutna radiografija situacije pokazuje da, iako je pristupanje evru i dalje cilj zemlje, Rumunija trenutno ne ispunjava nijedan od uslova. Iako je pre deset godina zemlja bila iznena\u0111ujuc\u0301e blizu nominalnim kriterijumima: imala je veoma nisku inflaciju, deficit od samo 0,7% bruto doma\u0107eg proizvoda, javni dug od 38,4% i dugoro\u010dne kamatne stope od 3,6%. Me\u0111utim, nije imala ERM II i postojali su zakonodavni problemi. Adrian Kodirla\u0161u, CFA Rumunija, organizacija koja okuplja stru\u010dnjake u oblasti investicija i finansijske analize:<\/p>\n
\u201ePre oko 10 godina, 2016-2017, ispunili smo kriterijume i mogli smo da apliciramo za \u010dlanstvo. Istina je, ne bismo odmah u\u0161li, ali mo\u017eda ne bismo bili u situaciji u kojoj smo sada. U osnovi, sada smo u situaciji sa neodr\u017eivim javnim dugom koji raste ubrzanim tempom. Vec\u0301 sada, ako pogledamo tro\u0161kove ovog javnog duga, mi smo \u010detvrti u Evropi kao procenat bruto doma\u0107eg proizvoda plac\u0301enog na kamatu. Dakle, kako god da gledamo, to nije ono \u0161to je potrebno i re\u0161enje za izlazak iz ove situacije bio bi ulazak u evrozonu, mo\u017eda jedino re\u0161enje. Iz tog razloga, veoma je potrebno preduzeti korake za pridru\u017eivanje evru, korake posebno na strani fiskalne politike, to je na\u0161 veliki problem, i vidimo ove izuzetno visoke deficite koji su nas doveli do ove situacije neodr\u017eivog javnog duga i koji, kako gra\u0111ani osec\u0301aju, generi\u0161u ovu visoku inflaciju. Imamo ubedljivo najvec\u0301u inflaciju u Evropi, \u010dak i ako je smanjena u julu, ona ostaje najvi\u0161a inflacija u Evropi\u201c.<\/em><\/p>\n Stru\u010dnjaci govore o stagflaciji u Rumuniji, koju karakteri\u0161e ekonomska stagnacija i visoka inflacija, koja nastavlja da blokira potro\u0161nju stanovni\u0161tva. Tokom godinu dana, Nacionalna banka je dva puta revidirala prognozu inflacije navi\u0161e: sa 3,9% na 5,5%, zatim na 6,1% za kraj 2026. godine, a povratak na ciljni raspon se prognozira tek za poslednji kvartal 2027. godine. Za sada, iako podaci pokazuju da je Rumunija ekonomski integrisanija u Evropi i mnogo prosperitetnija, inflacija od 8,4%, deficit od 7,9%, kamatne stope od 6,7% i kontinuirani nedostatak u\u010de\u0161c\u0301a u ERM II \u010dine usvajanje evra nerealnim u ovom trenutku. Rumunija mora da nastavi svoje napore da se pridru\u017ei evrozoni ka\u017eu zvani\u010dnici, a i sam predsednik Niku\u0161or Dan zastupa ideju politi\u010dkog sporazuma izme\u0111u stranaka u tom pogledu. Re\u0161enje za probleme Rumunije je fiskalno, situacija u kojoj se nalazimo je zbog oporezivanja, ka\u017ee Adrian Kodirlasu, koji tako\u0111e daje procenu vezanu za trenutak ulaska Rumunije u evrozonu:<\/p>\n \u201ePostavili smo sebi cilj 2025. godine, da za sedam godina smanjimo deficit ispod 3. Dakle, do tada nemamo na\u010dina. Tako\u0111e, verovatno c\u0301e se stvari de\u0161avati i nac\u0301i c\u0301emo opravdanja da deficit ponovo odr\u017eimo visokim. Dakle, bli\u017ea procena je 10 godina. Ali, s druge strane, da bi cilj bio kredibilan, nije dovoljno da na\u0161i politi\u010dari ka\u017eu da \u017eele da se pridru\u017ee evrozoni, moramo preduzeti konkretne korake. I opet, veoma va\u017eno, da bismo dali kredibilitet i pokazali da smo ozbiljni, trebalo bi da se obratimo evropskim vlastima, Komisiji i Evropskoj centralnoj banci, da zajedno sa njima uspostavimo plan. Tada je taj plan kredibilan. Ne da ka\u017eemo da \u017eelimo da se pridru\u017eimo, a onda <ah, ne\u0161to se desilo, odlo\u017eic\u0301emo to za jo\u0161 5 godina>… to tako ne funkcioni\u0161e!\u201c<\/em><\/p>\n Analiti\u010dari ka\u017eu da bi evro mogao doneti Rumuniji ni\u017ee transakcione tro\u0161kove, eliminaciju valutnog rizika, dublju finansijsku integraciju i koristi za gra\u0111ane i kompanije. Ali, dodaju oni, jedinstvena valuta nije magi\u010dno re\u0161enje za probleme ekonomije. Ona najbolje funkcioni\u0161e kada je ekonomija koja je usvoji dovoljno jaka da \u017eivi bez sopstvenog deviznog kursa i monetarne politike. Trenutno, Nacionalna banka Rumunije mo\u017ee da menja stopu monetarne politike i interveni\u0161e kako bi reagovala na probleme specifi\u010dne za rumunsku ekonomiju. Nakon usvajanja evra, odluke o monetarnoj politici donosi Evropska centralna banka za celu evrozonu. I, za sada, Rumunija nije spremna da se odrekne leja bez gubitka sposobnosti da za\u0161titi svoju ekonomiju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija, \u010dlanica Evropske unije od 2007. godine, obavezala se da c\u0301e usvojiti jedinstvenu valutu kada ispuni neophodne uslove, bez automatskog datuma kada lej mora biti zamenjen. Uslovi, takozvani Mastrihtski kriterijumi konvergencije, imaju za cilj da poka\u017eu da je ekonomija dovoljno stabilna da bi zemlja mogla da te\u017ei da se odrekne svoje nacionalne valute i sopstvene […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[113245,113249],"class_list":["post-1058137","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n