U Rumuniji je inflacija u padu, ali se zemlja i dalje nalazi pri vrhu negativne evropske liste, dok je tempo smanjenja ovog pokazatelja usporen zbog cena goriva i usluga. Privreda stagnira, \u010dak bele\u017ei blag pad. U takvim okolnostima, podaci o investicijama koje je objavio Nacionalni institut za statistiku (INS) donekle popravljaju raspolo\u017eenje stru\u010dnjaka. Prema podacima Instituta, neto investicije realizovane u nacionalnoj privredi iznosile su 100,5 milijardi leja u prvih \u0161est meseci 2026. godine, \u0161to je ekvivalent od oko 20 milijardi evra. Tako su, u realnom izrazu, investicije porasle za gotovo 12% u pore\u0111enju sa prvim polugodi\u0161tem 2025. godine. U drugom kvartalu teku\u0107e godine, u pore\u0111enju sa drugim kvartalom 2025. godine, neto investicije realizovane u nacionalnoj privredi porasle su, u realnom izrazu, za 17,8 %, kao rezultat rasta zabele\u017eenog u strukturnim elementima: radovima na novim gra\u0111evinskim objektima i nabavci opreme, uklju\u010duju\u0107i transportna sredstva. Nacionalni institute za statistiku navodi da neto investicije predstavljaju izdatke namenjene stvaranju novih osnovnih sredstava, razvoju, modernizaciji i rekonstrukciji postoje\u0107ih, kao i vrednost usluga povezanih sa prenosom vlasni\u0161tva nad postoje\u0107im osnovnim sredstvima i zemlji\u0161tem kupljenim od drugih jedinica ili od stanovni\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i notarske takse, provizije, tro\u0161kove transporta i upravljanja. U uslovima u kojima je rumunska privreda u drugom kvartalu zabele\u017eila pad od 0,4%, prema neprilago\u0111enim podacima, u odnosu na isti period 2025. godine, pod pritiskom potro\u0161nje, industrije i trgovine, investicije i gra\u0111evinarstvo predstavljali su faktore podr\u0161ke i podstakli ekonomsku aktivnost. Gra\u0111evinarstvo je, dakle, jedan od motora privrede, a INS to potvr\u0111uje podacima: broj stanova predatih na kori\u0161\u0107enje na nacionalnom nivou porastao je u prvih \u0161est meseci ove godine na oko 32 hiljade, u odnosu na isti period 2025. godine, kada je njihov broj iznosio 24.600. Najve\u0107i broj stanova predat je na kori\u0161\u0107enje u urbanim sredinama, koje su \u010dinile oko 60% ukupnog broja. Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra finansija Aleksandru Nazare ka\u017ee da je cilj da privreda pre\u0111e sa potro\u0161nje podr\u017eane zadu\u017eivanjem na rast zasnovan na investicijama i realnim prihodima, kako bi se ponovo zadobilo poverenje gra\u0111ana i kompanija.
\nPrema re\u010dima ministra, Rumunija je na pravom putu, a to potkrepljuje brojkama: godi\u0161nja inflacija pala je na 6,2 % u avgustu, sa 8,2% u julu i vi\u0161e od 10% u junu, \u0161to predstavlja najbr\u017ee usporavanje inflacije poslednjih godina. Bud\u017eetski deficit bio je za 37% manji u prvih sedam meseci nego u istom periodu 2025. godine, dok su javne investicije porasle. On, me\u0111utim, upozorava da inflacija i dalje ostaje visoka i da se mora nastaviti prilago\u0111avanje javnih finansija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je inflacija u padu, ali se zemlja i dalje nalazi pri vrhu negativne evropske liste, dok je tempo smanjenja ovog pokazatelja usporen zbog cena goriva i usluga. Privreda stagnira, \u010dak bele\u017ei blag pad. U takvim okolnostima, podaci o investicijama koje je objavio Nacionalni institut za statistiku (INS) donekle popravljaju raspolo\u017eenje stru\u010dnjaka. Prema podacima […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":1045147,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,113257],"class_list":["post-1059582","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n