Na listi starosti rumunskih odnosa sa drugim narodima, oni sa Osmanlijama su na drugom mestu, posle onih sa Ma\u0111arima, koji datiraju milenijum unazad. Prva rumunska kne\u017eevina koja je do\u0161la u kontakt sa Osmanlijama bila je Vla\u0161ka, po\u010dev od poslednje \u010detvrtine 14. veka. Moldavija je usledila, po\u010dev od druge polovine 15. veka, a Transilvanija je bila trec\u0301a, po\u010dev od prve \u010detvrtine 16. veka. 500 godina rumunsko-osmanskih odnosa mo\u017ee se generalno okarakterisati u smislu civilizacijsko-kulturnog uticaja i politi\u010dke kontrole Osmanlija nad rumunskim prostorom u razli\u010ditom stepenu. Period u kojem je osmanski uticaj bio najintenzivniji bio je period 17. i 18. veka. Od tri rumunske kne\u017eevine, Transilvanija je prva uspela da se oslobodi osmanskog uticaja krajem 17. veka, nakon \u0161to su je Osmanlije kontrolisale pribli\u017eno 170 godina. Moldavija i Vla\u0161ka, ponovo ujedinjene 1859. godine pod imenom Rumunija, postale su nezavisne od Osmanskog carstva 1878. godine. Od 1878. godine po\u010deo je novi period bilateralnih odnosa, onaj izme\u0111u Rumuna i Turaka.<\/p>\n
Danas u svetu postoji izme\u0111u 130 i 150 miliona osmanskih dokumenata. Nacionalni arhiv Rumunije \u010duva 120.000, vec\u0301inu njih na mikrofilmovima i u kopijama. Od jednog od najplodnijih rumunskih autora osmanske istorije, profesora Tasina \u0110emila, saznali smo kako su po\u010deli rumunsko-osmanski odnosi. \u0110emil je \u017eeleo da poka\u017ee da terminologija koju danas koriste istori\u010dari i \u0161ira javnost za ozna\u010davanje osmanske dr\u017eave zahteva izvesno poja\u0161njenje i korekciju.<\/p>\n
\u201eNavikli smo da ka\u017eemo Osmanska porta ili Osmansko carstvo. To su pozajmljenice iz francuskog, pre svega, La Sublime Porte. Ali Osmanska porta nije ispravno. To je egzonim, kao Osmansko carstvo. U zvani\u010dnim dokumentima Osmanske porte pojavljuje se naziv Devlet-i Aliyye-i ili Devlet-i Aliyye-i Osmaniye, odnosno Velika ili Veli\u010danstvena Dr\u017eava ili Velika ili Veli\u010danstvena Osmanska Dr\u017eava. Osmansko carstvo se nigde ne pojavljuje. Pojavljuje se naziv Porta ili Stepenica. U dokumentima se pojavljuju i drugi nazivi, na primer, Slavno mesto za sultanovu rezidenciju ili palatu. Veliki prag, Prag srec\u0301e, Visoka porta, Visoka stepenica, Mesto srec\u0301e. To su metafore i epiteti koji se koriste u dokumentima da bi se pokazalo mesto sa kog je taj dokument potekao. Ali to nije bio zvani\u010dni naziv, to su jednostavno bile metafore, to je sve. A zapadnjaci su ove metafore uzeli kao zvani\u010dna imena. Dakle, zvani\u010dni naziv Osmanske dr\u017eave bio je Devlet-i Aliyye-i Osmanije, \u0161to zna\u010di Velika ili Veli\u010danstvena Osmanska Dr\u017eava.\u201c<\/p>\n
Krajem 13. veka, Osman, vladar Vitinije, dr\u017eave u Maloj Aziji oko Carigrada, krenuo je u ofanzivu protiv ostalih vo\u0111a i \u0161irio svoju teritoriju \u0161irom Anadolije. On c\u0301e biti taj koji c\u0301e dati ime Turcima koji c\u0301e osvojiti prestonicu Vizantijskog carstva i kasnije formirati carstvo na tri kontinenta. Nakon manje od jednog veka u kojem su pobedili hri\u0161c\u0301anske narode Balkana, Grke, Bugare, Srbe i Albance, Osmanlije su tako\u0111e usmerile pa\u017enju na sever Dunava gde su do\u0161le u kontakt sa Rumunima. Tasin \u0110emil:<\/p>\n
\u201eOdnosi izme\u0111u Rumuna i Osmanlija su stariji od onih zvani\u010dno uspostavljenih. Po\u010deli su sredinom 14. veka, ulaskom Osmanlija na Balkan. Vlaiku-voda je bio prvi vladar koji je poslao svoje vojske da se bore protiv novih osvaja\u010da sa Balkana. Ali to nisu bili direktni odnosi. Direktni odnosi po\u010dinju sa Mir\u010dom Starijim i Bajazitom, poznatim kao Grom. Godine 1595, nakon takozvane bitke kod Rovina, o kojoj ne znamo da li je bila tamo i ne znamo kako se zavr\u0161ila, Mir\u010da je morao da napusti presto. Bajazit je ustoli\u010dio njegovog brata, Vlada I, pogre\u0161no nazvanog Uzurpatorom u rumunskoj istoriografiji. On uop\u0161te nije bio uzurpator, bio je kne\u017eevskog roda i imao je sva prava na presto.\u201c<\/p>\n
Rumunsko-osmanski odnosi su dobili pravnu osnovu kroz ugovore o vazalstvu, kao \u0161to je bila srednjovekovna praksa. Nema mnogo podataka o prvom ugovoru iz 1395. godine, Tasin \u0110emil pokazuje da o njemu saznajemo iz kasnijih bele\u0161ki.<\/p>\n
\u201eMe\u0111utim, imamo informacije o sporazumu koji je Mir\u010da zaklju\u010dio 1417. godine. Drugi sultan, Mehmed I, do\u0161ao je \u010dak do Dobrud\u017ee i odatle poslao svoje vojske. Njegovi predstavnici su verovatno predali Mir\u010di takav sporazum. Imamo odjeke ovog sporazuma u \u200b\u200bhronici Idrisa Bitlisija iz 15. veka, koji navodi da je sporazum obnovljen. To zna\u010di da je obnovljen sporazum iz 1395. godine sklopljen sa Mir\u010dom. Dakle, 1417. godine sporazum je obnovljen, izdat je ugovor o vazalstvu [ahidname], sigurniji smo u ovu informaciju. Tako\u0111e imamo informacije da su dva Mir\u010dina sina ostala taoci na sultanovom dvoru i da se on obavezao da pla\u0107a danak od 3.000 zlatnika.\u201c<\/p>\n
Tako su rumunsko-osmanski odnosi zapo\u010deli svoju polumilenijumsku istoriju u kojoj c\u0301e se formirati mentaliteti i obi\u010daji generi\u010dki nazvani \u201eorijentalni\u201c. A modernizacija 19. veka u\u010dinila je orijentalizam njegovim nepomirljivim protivnikom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na listi starosti rumunskih odnosa sa drugim narodima, oni sa Osmanlijama su na drugom mestu, posle onih sa Ma\u0111arima, koji datiraju milenijum unazad. Prva rumunska kne\u017eevina koja je do\u0161la u kontakt sa Osmanlijama bila je Vla\u0161ka, po\u010dev od poslednje \u010detvrtine 14. veka. Moldavija je usledila, po\u010dev od druge polovine 15. veka, a Transilvanija je bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1061319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n