Prema podacima Eurostata Rumunija prednja\u010di me\u0111u evropskim zemljama sa najvi\u0161om godi\u0161njom stopom inflacije, ali vrednosti su u padu \u2013 sa 9,7% u maju, na 8,2% u julu i 6,3% u avgustu. Zna\u010dajan pad u poslednja dva meseca, me\u0111utim, ne zna\u010di nu\u017eno i pojeftinjenje, jer je neke teku\u0107e tro\u0161kove te\u0161ko smanjiti ili odlo\u017eiti. Usluge su sada na prvom mestu po rastu cena, sa pove\u0107anjem \u010detiri puta ve\u0107im nego kod hrane i dvostruko ve\u0107im nego kod neprehrambenih proizvoda. Podaci pokazuju da su usluge za godinu dana poskupele za gotovo 11,3%, neprehrambena roba za oko 6,4%, dok su cene hrane porasle za ne\u0161to vi\u0161e od 2,6%.<\/p>\n
S druge strane, na primer, poskupljenje usluga u restoranima i kafi\u0107ima, od 6,7% u poslednjih godinu dana, dolazi u trenutku kada se ovaj sektor ve\u0107 suo\u010dava sa smanjenjem obima potro\u0161nje. Flavius Jakubovi\u0107, predsednik Udru\u017eenja finansijsko-bankarskih analiti\u010dara Rumunije, obja\u0161njava za\u0161to cene usluga \u00a0rastu na du\u017ei rok: \u201eUsluge su, u su\u0161tini, rad. U frizerskom salonu ili auto-servisu, u ordinaciji, glavni tro\u0161ak je plata. Produktivnost u uslugama raste prili\u010dno sporo, ali se plate na neki na\u010din uskla\u0111uju sa nivoom zarada u celoj privredi. Mogli bismo re\u0107i da relativna cena usluga strukturno raste. Osim toga, u privredi koja prolazi kroz proces konvergencije, usluge su komponenta koja najvi\u0161e nadokna\u0111uje zaostatak u odnosu na Evropsku uniju. Nivo cena u Rumuniji je negde na 65,1% evropskog proseka.\u201c<\/p>\n
Efekat je izra\u017eeniji kod doma\u0107instava sa niskim prihodima, jer tro\u0161kovi komunalija, prevoza ili zdravstvene za\u0161tite zauzimaju ve\u0107i deo njihovog bud\u017eeta. Ako za doma\u0107instvo sa visokim prihodima pove\u0107anje tro\u0161kova popravke ili ra\u010duna mo\u017ee zna\u010diti smanjenje u\u0161te\u0111evine, za porodicu sa niskim prihodima isto poskupljenje mo\u017ee zna\u010diti odustajanje od drugih neophodnih tro\u0161kova. Flavius Iakubovi\u0107 :\u201eKupovna mo\u0107 opada. Prose\u010dna neto plata dostigla je u julu 5.820 leja (prim. oko 1.160 evra), \u0161to predstavlja godi\u0161nji rast od 5,5%, ali je i dalje ispod inflacije od 8,2%. To je regresivni efekat, pri \u010demu su komunalije, prevoz i zdravstvena za\u0161tita tro\u0161kovi koji se ne mogu lako smanjiti. Za doma\u0107instva sa niskim prihodima oni zauzimaju ve\u0107i deo bud\u017eeta i, prakti\u010dno, inflacija koju ona ose\u0107aju vi\u0161a je od zvani\u010dnog proseka.\u201c<\/p>\n
I za kompanije rast tro\u0161kova i smanjenje potra\u017enje predstavljaju te\u0161ku kombinaciju \u2013 ne mo\u017ee \u00a0se da se \u00a0svi tro\u0161kovi\u00a0 u potpunosti \u00a0prenesu na klijenta, bez rizika da se izgubi jo\u0161 vi\u0161e potro\u0161a\u010da. Prema procenama Narodne banke Rumunije, inflacija bi krajem 2026. godine trebalo da padne na 6,1% i da nastavi da pada i naredne godine. Me\u0111utim, kada je re\u010d o uslugama, oporavak bi mogao biti sporiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Eurostata Rumunija prednja\u010di me\u0111u evropskim zemljama sa najvi\u0161om godi\u0161njom stopom inflacije, ali vrednosti su u padu \u2013 sa 9,7% u maju, na 8,2% u julu i 6,3% u avgustu. Zna\u010dajan pad u poslednja dva meseca, me\u0111utim, ne zna\u010di nu\u017eno i pojeftinjenje, jer je neke teku\u0107e tro\u0161kove te\u0161ko smanjiti ili odlo\u017eiti. Usluge su sada […]<\/p>\n","protected":false},"author":247,"featured_media":862825,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[196928,113249],"class_list":["post-1062623","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n