Bukure\u0161t, jedna od najzagu\u0161enijih evropskih prestonica, preduzima korake ka odr\u017eivom urbanom razvoju kroz projekat Zeleni pojas. Cilj inicijative je stvaranje prstena vegetacije oko grada, sa ciljem borbe protiv zaga\u0111enja i efekata klimatskih promena. Osmi\u0161ljena da funkcioni\u0161e kao prava \u201emaska kiseonika\u201c za grad koji gu\u0161i saobrac\u0301aj, inicijativa ima procenjeni bud\u017eet od 50 miliona evra. Prema zvani\u010dnim dokumentima, o\u010dekuje se da c\u0301e prve vec\u0301e akcije eksproprijacije i po\u0161umljavanja po\u010deti 2027. godine, a vizija za potpunu implementaciju prote\u017ee se do 2050. godine. Pored puke sadnje drvec\u0301a, cilj projekta je stvaranje vitalnih ekolo\u0161kih koridora i za\u0161tita vla\u017enih podru\u010dja. O slo\u017eenosti ovog pristupa, ali i njegova vitalna uloga za buduc\u0301nost gradskog podru\u010dja, govori nam \u010ciprijan Galu\u0161ka, izvr\u0161ni direktor Platforme za klimatske adaptacije.<\/p>\n
\u201eZeleni pojas je projekat koji je podjednako neophodan koliko i ambiciozan. Govorimo o razvoju vegetacije koja c\u0301e igrati va\u017enu ulogu u ubla\u017eavanju negativnih efekata klimatskih promena, kao i o sveobuhvatnom planu teritorijalnog planiranja za gradsko podru\u010dje Bukure\u0161ta. Tako\u0111e ciljamo na funkcionalnosti usmerene na podsticanje rekreacije. Mo\u017eemo zamisliti da c\u0301emo, u ne tako dalekoj buduc\u0301nosti, moc\u0301i da provedemo \u010dak vikend u blizini Bukure\u0161ta, u ovom Zelenom pojasu. Tokom leta c\u0301emo moc\u0301i da pobegnemo od efekta toplotnog ostrva unutar grada, opu\u0161tajuc\u0301i se 30-50 kilometara dalje. Da bi ova infrastruktura za\u017eivela, prvo nam je potreban plan.\u201c<\/p>\n
Trenutno, kada govorimo o Zelenom pojasu, svi imaju malo druga\u010dije razumevanje tog koncepta. \u010ciprijan Galu\u0161ka, izvr\u0161ni direktor Platforme za klimatsku adaptaciju, ka\u017ee da su strahovi od moguc\u0301e ekonomske blokade zbog ovog ekolo\u0161kog prstena potpuno neosnovani.<\/p>\n
\u201eNa primer, neki gradona\u010delnici u metropolitanskom podru\u010dju su zabrinuti da bi takav projekat mogao da blokira lokalni razvoj. To je potpuno neta\u010dno, jer nam primeri iz Zapadne Evrope pokazuju suprotno: stvaranje takve infrastrukture generisalo je ekonomski razvoj i postavilo temelje za odr\u017eivu ekonomiju. Mali primer: Zeleni pojas mo\u017ee postati mesto susreta izme\u0111u lokalnih proizvo\u0111a\u010da i stanovnika Bukure\u0161ta koji mogu da kupuju vikendom, posec\u0301ujuc\u0301i odre\u0111ene delove pojasa. Mo\u017eemo da se vozimo biciklom do \u0161ume ili do jednog od jezera u blizini grada, a usput mo\u017eemo da svratimo na pijacu sa lokalnim proizvodima. Drugim re\u010dima, prva stavka na dnevnom redu je stvaranje vizije za ovaj pojas. Ovde nam je potreban doprinos svih relevantnih aktera: lokalnih vlasti, ekonomskih agenata, stanovnika Bukure\u0161ta i zajednica u blizini infrastrukture. Moramo zajedno da utvrdimo na\u0161u destinaciju i te\u017enju za Zeleni pojas, jer je to dugoro\u010dan proces, koji nec\u0301e biti zavr\u0161en za godinu ili dve. Mo\u017eemo pogledati primer Be\u010da, koji razvija zelenu infrastrukturu oko prestonice preko 100 godina. Zeleni pojas je \u017eivi organizam, za koji moramo imati jaku, jasnu i koherentnu viziju razvoja, pre nego \u0161to se pre\u0111e na fazu implementacije.\u201c<\/p>\n
Osnova ovog projekta vec\u0301 postoji na terenu, ali je potreban jedinstveni pristup da bi postao funkcionalna mre\u017ea, napominje stru\u010dnjak za klimatsku adaptaciju.<\/p>\n
\u201eU prvoj fazi po\u010dinjemo od pribli\u017eno 26.000 hektara \u0161uma u \u200b\u200bokrugu Ilfov. Trenutno se njima ne upravlja onako kako bismo \u017eeleli u kontekstu Zelenog pojasa, odnosno stavljanjem dru\u0161tvene funkcije, otpornosti i klimatske adaptacije na prvo mesto. Stoga moramo preispitati trenutni na\u010din upravljanja \u0161umama. Zatim, tu je mre\u017ea jezera i pa\u0161njaka koja je, na\u017ealost, izgubila svoju povezanost sa \u0161umama. Zbog brojnih razvojnih projekata na nekretninama i putne infrastrukture u metropolitanskom podru\u010dju, morac\u0301emo da prona\u0111emo re\u0161enja za me\u0111usobno povezivanje ovih prirodnih podru\u010dja. Cilj je da ih u\u010dinimo dostupnim, na odr\u017eiv na\u010din, stanovnicima podru\u010dja i svim gra\u0111anima metropolitanskog podru\u010dja. Pre svega, moramo da oblikujemo prijatno iskustvo za one koji posec\u0301uju ova mesta. Imamo dovoljno prirodnih podru\u010dja da pokrenemo ovaj koncept, da generi\u0161emo viziju, operativni plan i entitet za upravljanje ovom infrastrukturom. Kasnije c\u0301emo moc\u0301i da razgovaramo o pro\u0161irenju i novim kampanjama po\u0161umljavanja.\u201c<\/p>\n
Uspe\u0161ni evropski modeli pokazuju da mere za\u0161tite \u017eivotne sredine moraju biti ubrzane kako bi se garantovala buduc\u0301nost velikih urbanih naselja, nagla\u0161ava \u010ciprijan Galu\u0161ka, izvr\u0161ni direktor Platforme za klimatske adaptacije.<\/p>\n
\u201eZa\u0161tita grada je prioritet. Ako \u017eelimo da imamo Bukure\u0161t pogodan za \u017eivot za 20 ili 30 godina, mo\u017eda \u010dak i ranije, moramo delovati. Trebalo je to vec\u0301 da uradimo, ali sada moramo da se krec\u0301emo mnogo br\u017ee. Na primer, Pariz je, nakon toplotnih talasa koji su rezultirali brojnim smrtnim slu\u010dajevima po\u010detkom 2000-ih, sproveo niz izuzetno ambicioznih mera. Pro\u0161irili su povr\u0161inu zelenih povr\u0161ina unutar grada i kreirali planove brze intervencije za situacije sa toplotnim talasima. Danas su mnogo spremniji nego pre 20 godina. Ne moramo ponovo izmi\u0161ljati to\u010dak. Vegetacija, \u0161ume i prirodna podru\u010dja unutar i blizu zajednica predstavljaju najbolja i najpristupa\u010dnija re\u0161enja za prilago\u0111avanje klimatskim promenama.\u201c<\/p>\n
Stoga, uspeh Zelenog pojasa zavisi od tesne saradnje svih zainteresovanih strana i od hrabrosti administracija da transformi\u0161u vec\u0301 postojec\u0301e prirodne prostore u koherentnu mre\u017eu. To je zajedni\u010dki napor, neophodan ne samo za kvalitet vazduha, vec\u0301 i za buduc\u0301e zdravlje svih stanovnika podru\u010dja Bukure\u0161ta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161t, jedna od najzagu\u0161enijih evropskih prestonica, preduzima korake ka odr\u017eivom urbanom razvoju kroz projekat Zeleni pojas. Cilj inicijative je stvaranje prstena vegetacije oko grada, sa ciljem borbe protiv zaga\u0111enja i efekata klimatskih promena. Osmi\u0161ljena da funkcioni\u0161e kao prava \u201emaska kiseonika\u201c za grad koji gu\u0161i saobrac\u0301aj, inicijativa ima procenjeni bud\u017eet od 50 miliona evra. Prema zvani\u010dnim […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":1063526,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-1063693","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n