Mandatar za sastav nove vlade, liberal Zigfrid Mure\u0161an, predstavio je ove nedelje glavne smernice programa rada vlade sa kojim \u0107e iza\u0107i pred Parlament kako bi zatra\u017eio glasanje o poverenju. On je najavio da \u0107e nastaviti pa\u017eljivo da upravlja javnim novcem, istakav\u0161i da \u0107e, nakon ove te\u0161ke faze, uslediti \u201efaza rasta\u201c. Izme\u0111u ostalog, ne planira pove\u0107anje taksi i poreza \u2013 koji su se, uostalom, ove godine gotovo utrostru\u010dili \u2013 a razmotri\u0107e pove\u0107anje plata u javnom sektoru i uskla\u0111ivanje penzija u bud\u017eetu za 2027. godinu, u uslovima u kojima su prihodi Rumuna ve\u0107 du\u017ee vreme zamrznuti u ime mera \u0161tednje uvedenih radi smanjenja dr\u017eavnog deficita. Nakon sastanaka sa Nacionalnom liberalnom strankom (PNL), Unijom spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskim savezom Ma\u0111ara u Ruuniji (UDMR), Zigrfid Mure\u0161an \u00a0je saop\u0161tio da ima politi\u010dku podr\u0161ku tri stranke koje \u010dine aktuelnu prelaznu vladu u Bukure\u0161tu. Me\u0111utim, zajedno imaju samo 170 poslanika, dok mu je za izglasavanje vlade potrebno najmanje 233. Mandatar je, ipak, izrazio uverenje da \u0107e uspeti da razgovara i sa socijaldemokratama, u poku\u0161aju da ubedi tu stranku da ga podr\u017ei na glasanju.<\/p>\n
Socijaldemokrate su, sa druge strane, zatra\u017eile od Zigfrida Mure\u0161ana \u00a0da odustane od mandata, tvrde\u0107i da nema nikakve \u0161anse da dobije podr\u0161ku parlamentarne ve\u0107ine. Prethodno su socijaldemokate tra\u017eile i da podnese ostavku na funkciju poslanika u Evropskom parlamentu, kako bi dokazao da zaista \u017eeli da bude premijer.<\/p>\n
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) (nacionalisti\u010dka opozicija), koja je isklju\u010dena iz pregovora, ponovila je da ne\u0107e glasati za vladu \u010diji deo ne\u0107e biti. Ukoliko Zigfrid Mure\u0161an ne dobije podr\u0161ku Parlamenta, Rumunija bi mogla da u\u0111e u scenario prevremenih izbora, koje predsednik Niku\u0161or Dan, me\u0111utim, \u017eeli da izbegne. Po njegovom mi\u0161ljenju, to bi za nekoliko meseci produ\u017eili stanje neizvesnosti koje traje jo\u0161 od maja, kada je aktuelna vlada smenjena izglasavanjem nepoverenja.<\/p>\n
\n
Podr\u0161ka Ukrajini i hibridne pretnje Rusije bile su me\u0111u temama o kojima je predsednik Niku\u0161or Dan govorio u nacionalnom obra\u0107anju u Ujedinjenim nacijama. U sredu, u Njujorku, sa govornice Generalne skup\u0161tine UN, predsednik je upozorio na manipulaciju putem dru\u0161tvenih mre\u017ea, koju je ocenio kao pretnju demokratijama.<\/p>\n
\u0160ef dr\u017eave je objasnio da je osnovni princip demokratije \u201ejedna osoba, jedan glas, jedan glas na izborima\u201c, a ako se hiljade la\u017enih naloga koordinisano ogla\u0161avaju, glas pojedinca se vi\u0161e ne \u010duje, a sloboda izra\u017eavanja se negira.<\/p>\n
Govore\u0107i o ratu u Ukrajini, Niku\u0161or Dan je jo\u0161 jednom izrazio podr\u0161ku ukrajinskom narodu sve dok to bude potrebno. On je upozorio da hibridne pretnje Ruske Federacije nisu usmerene samo protiv Ukrajine, ve\u0107 da predstavljaju pretnju celoj Evropi. Po mi\u0161ljenju rumunskog predsednika, ove pretnje mogu se odvratiti samo pove\u0107anjem vojnih izdvajanja.<\/p>\n
Bezbednost na Crnom moru, podr\u0161ka Republici Moldaviji, mirovni plan za Gazu, kao i otvorenost Rumunije prema poslovanju i inovacijama bile su druge teme o kojima je Niku\u0161or Dan govorio u nacionalnom obra\u0107anju u UN.<\/p>\n
Tokom boravka u Americi, predsednik se sastao i sa \u010dlanovima rumunske zajednice u Njujorku, a sve\u010dano je otvorio raskrsnicu nazvanu po rumunskoj kraljici Mariji, povodom stogodi\u0161njice od istorijske turneje rumunske kraljice po SAD. Tom prilikom, na raskrsnici 38. i 3. ulice, u blizini sedi\u0161ta Stalne misije Rumunije pri UN, otkrivena je spomen-plo\u010da.<\/p>\n
\n
Stru\u010dnjaci me\u0111unarodne agencije Standard & Poor’s doputovali su ove nedelje u Bukure\u0161t radi procene ekonomskih i fiskalnih kretanja u Rumuniji, u okviru postupka utvr\u0111ivanja kreditnog rejtinga zemlje.<\/p>\n
U objavi na dru\u0161tvenoj mre\u017ei, vr\u0161ilac du\u017enosti ministra finansija Aleksandru Nazare naveo je da je glavni cilj ministarstva kojim rukovodi u ovom periodu o\u010duvanje kreditnog rejtinga, od kojeg zavise uslovi pod kojima se Rumunija zadu\u017euje na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima, poverenje investitora, ali i sredstva koja mogu biti iskori\u0161\u0107ena za razvoj, umesto da budu potro\u0161ena na kamate.<\/p>\n
Standard & Poor’s, jedna od najva\u017enijih svetskih agencija za procenu kreditnog rejtinga, trebalo bi da 2. oktobra objavi periodi\u010dni izve\u0161taj o Rumuniji. Trenutni rejting nalazi se na donjoj granici kategorije \u201epreporu\u010dljivo za ulaganja\u201c. Ukoliko bi bio sni\u017een, zemlja bi pre\u0161la u kategoriju \u201ejunk\u201c, odnosno bila bi ocenjena kao nepovoljna za ulaganja.<\/p>\n
\n
U me\u0111uvremenu, pove\u0107ani su pokazatelji na osnovu kojih se obra\u010dunavaju tro\u0161kovi potro\u0161a\u010dkih i stambenih kredita u doma\u0107oj valuti sa promenljivom kamatnom stopom. Cene benzina i dizela na benzinskim pumpama prema\u0161ile su nove psiholo\u0161ke granice. Lej je zna\u010dajno oslabio u odnosu na glavne valute, dostigav\u0161i istorijski najni\u017ei nivo prema evru.<\/p>\n
Iako je inflacija usporila tempo rasta, spustiv\u0161i se na 6,17% u avgustu, sa 8,16% u julu, tro\u0161kovi usluga nastavili su da rastu dvocifrenom stopom, kao posledica pove\u0107anja cena energije i goriva.<\/p>\n
Istovremeno su porasle i cene hrane i neprehrambene robe, sa posebno dramati\u010dnim posledicama po doma\u0107instva sa niskim prihodima. Kao rezultat toga, gotovo tre\u0107ina Rumuna (32%) ka\u017ee da \u017eivi lo\u0161ije nego pre godinu dana, a razlika se direktno vidi izme\u0111u primljene plate i kupovne mo\u0107i.<\/p>\n
Ljudi ostaju pesimisti\u010dni kada je re\u010d o ekonomiji, a 86% njih o\u010dekuje nova poskupljenja. Zbog toga su oprezniji i poku\u0161avaju da se prilagode ekonomskom okru\u017eenju koje do\u017eivljavaju kao te\u0161ko i dugotrajno \u2013 pokazuje istra\u017eivanje koje je sproveo INSCOP, a koje je ove nedelje predstavljeno javnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mandatar za sastav nove vlade, liberal Zigfrid Mure\u0161an, predstavio je ove nedelje glavne smernice programa rada vlade sa kojim \u0107e iza\u0107i pred Parlament kako bi zatra\u017eio glasanje o poverenju. On je najavio da \u0107e nastaviti pa\u017eljivo da upravlja javnim novcem, istakav\u0161i da \u0107e, nakon ove te\u0161ke faze, uslediti \u201efaza rasta\u201c. Izme\u0111u ostalog, ne planira pove\u0107anje […]<\/p>\n","protected":false},"author":247,"featured_media":892501,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[196928,115219],"class_list":["post-1064147","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n