Istorija industrijskog razvoja rumunske prestonice, koja je po\u010dela pre skoro 170 godina, prati korak sa industrijskim razvojem same Rumunije. \u010cesto zaboravljamo da je, da bi se stvorila zemlja, potreban novac koliko i patriotski osec\u0301aj i mobilizacija identiteta. Rumunija je stvorena novcem, a za to je bila potrebna ekonomija koja je mogla da proizvodi, posebno industrija. Sa stanovi\u0161ta ekonomskog razmi\u0161ljanja 19. veka, industrija je bila klju\u010d tehnolo\u0161kog napretka, progresa i blagostanja. Kao op\u0161ta karakteristika, mo\u017ee se rec\u0301i da je industrija Bukure\u0161ta bila zasnovana na lokalnoj proizvodnji sirovina, na otvaranju monta\u017enih linija za proizvode koji su dolazili sa Zapada, na popravkama i, u manjoj meri, na lokalnoj kreativnosti. Od istori\u010dara \u010cezara-Petrea Bujuma\u010dija iz Muzeja op\u0161tine Bukure\u0161t, saznali smo kako se industrijski Bukure\u0161t razvijao po\u010dev od druge polovine 19. veka.<\/p>\n
\u201eImamo Bukure\u0161t koji, zahvaljujuc\u0301i svojoj transformaciji od malog tr\u017ei\u0161ta na raskrsnici trgova\u010dkih puteva, zatim u kne\u017eevsku rezidenciju, pa u prestonicu zemlje, prestonicu kne\u017eevina i prestonicu Velike Rumunije, na kraju postaje glavni industrijski grad zemlje. Teritorijalno \u0161irenje i potreba za proizvodnjom dovode do zna\u010dajnog povec\u0301anja radionica koje potom postaju vec\u0301e radionice, zatim male fabrike i, kona\u010dno, jezgra kasnijih velikih industrijskih platformi.\u201c<\/p>\n
Poslednje dve decenije 19. veka i prve dve 20. veka postavile su temelje industrije Bukure\u0161ta. Ali to nije sve! Industrija je bila ta koja je uticala na fizionomiju Bukure\u0161ta i identitet Bukure\u0161tanaca. \u010cezar-Petre Bujuma\u010d.<\/p>\n
\u201eImamo period na po\u010detku veka, posle Velikog rata, kada su glavne komponente industrijskog razvoja zasnovane na zakonodavnim merama. One favorizuju pojavu novih preduzec\u0301a koja kasnije postaju velike fabrike koje komunisti\u010dki re\u017eim odlu\u010duje da razvije. Imamo uzlaznu evoluciju, ali i elemente koji je na neki na\u010din usporavaju. Jedan takav element bila je Velika depresija od 1929. do 1933. godine. Imamo radijalni razvoj, imamo kru\u017eni razvoj, vec\u0301ina preduzec\u0301a c\u0301e biti na kru\u017enom podru\u010dju perifernog puta. Imamo podru\u010dje razvoja na glavnim prodornim arterijama u grad, putnim arterijama, i imamo podru\u010dje razvoja na \u017eelezni\u010dkoj transportnoj infrastrukturi. Imamo velike, va\u017ene \u017eelezni\u010dke stanice: Filaret, Gara de Nord, Gara Obor, Gara Kotro\u010denj i put koji ih povezuje. I ovaj put je periferni put, po uzoru na francuske puteve, koji prakti\u010dno ograni\u010davaju unutra\u0161nji domac\u0301i prostor grada, krajem 19. veka. Sve \u0161to je zaga\u0111ivalo je van ovog prostora. Po\u010dev\u0161i od Gara de Nord imamo niz preduzec\u0301a, tramvajskih depoa, bolnice, groblja, sve to van grada u to vreme. \u010cinjenica da se danas nalaze u gradu rezultat je faza teritorijalnog \u0161irenja grada, oni su u gradu samo iz tog razloga. Postojale su dve bezbednosne zone, takorec\u0301i, u ovom perimetru, nakon \u010dega je usledila zona razvoja. \u010cak i kada su komunisti do\u0161li na vlast 1945. godine i kada je vr\u0161en veliki pritisak na stambeni prostor, po\u0161to je u to vreme postojala kriza stambenog prostora, sve \u0161to je izgra\u0111eno izgra\u0111eno je van grada. U osnovi, gradovi su izgra\u0111eni unutar grada, tangentno na ovu perifernu liniju koju sam pomenuo.\u201c<\/p>\n
Me\u0111uratni period se smatra zlatnim doba razvoja Rumunije, periodom u kojem je rumunsko dru\u0161tvo i\u0161lo punom brzinom napred. To je bio period najte\u0161nje povezan sa evropskom modernizacijom i industrija je poku\u0161avala da dr\u017ei korak sa Zapadom. \u010cezar-Petre Bujuma\u010d.<\/p>\n
\u201eGodina 1938. se statisti\u010dki uzima kao referentna godina za rumunsku ekonomiju i imamo osam industrijskih centara, uklju\u010dujuc\u0301i Bukure\u0161t, koji je tako\u0111e prestonica. 40 godina kasnije, Bukure\u0161t se na mapi pojavljuje sa najvec\u0301im oznakama. Prete\u017eno industrijska podru\u010dja su ona u blizini \u017eelezni\u010dkih stanica: kod Filaret, kod Obora i du\u017e puta Dude\u0161ti, puta Oltenicej, \u0110ur\u0111uluj, Rahovej, Aleksandrijej. To su putevi koji napu\u0161taju grad i dele grad na buduc\u0301a naselja Filaret, Gara de Nord, \u0160tefan \u010del Mare, Timpuri Noj sa Vakare\u0161tijem, Dude\u0161ti, Kacelu, Polikolor, Militari, Pipera, Bukure\u0161ti Noj, Ber\u010deni. Sva ova vec\u0301 okru\u017euju grad i stvaraju, takorec\u0301i, industrijski \u0161tit du\u017e njega. Oni te\u017ee da polarizuju druge industrije oko sebe po granama, ali i druge industrije koje ne spadaju u grane vec\u0301 samo opslu\u017euju. Kotro\u010deni je vec\u0301 bilo podru\u010dje uglavnom vezano za vojnu industriju, tamo imamo vojnu oblast, zbog toga se tamo nalazi i \u017eelezni\u010dka stanica. Nakon toga, to je prakti\u010dno netaknuto podru\u010dje koje se razvijalo tokom komunisti\u010dkog perioda, po\u010dev\u0161i od APACA-e pa sve do pristupa dana\u0161njem autoputu, koji je bio selo.\u201c<\/p>\n
Tokom poslednjih 170 godina, Bukure\u0161t se industrijski razvijao u skladu sa istorijskim periodima kroz koje je pro\u0161ao i politi\u010dkim vo\u0111stvima koja je Rumunija imala. A industrija je doprinela formiranju generacija Bukure\u0161tanaca i onome \u0161to je Bukure\u0161t danas.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istorija industrijskog razvoja rumunske prestonice, koja je po\u010dela pre skoro 170 godina, prati korak sa industrijskim razvojem same Rumunije. \u010cesto zaboravljamo da je, da bi se stvorila zemlja, potreban novac koliko i patriotski osec\u0301aj i mobilizacija identiteta. Rumunija je stvorena novcem, a za to je bila potrebna ekonomija koja je mogla da proizvodi, posebno industrija. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1064340","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n