U Rumuniji je izvr\u0161enje konsolidovanog bud\u017eeta u prvih osam meseci godine zavr\u0161eno deficitom od oko 60 milijardi leja (oko 11,3 milijarde evra), \u0161to je za gotovo 27 milijardi leja (oko 5,1 milijardu evra) manje nego u istom periodu 2025. godine, saop\u0161tilo je Ministarstvo finansija.<\/p>\n
U nominalnom iznosu, bud\u017eetski deficit smanjen je za vi\u0161e od 30%, \u010dime je njegov udeo u bruto doma\u0107em proizvodu smanjen na 2,89%, sa 4,51% u 2025. godini.<\/p>\n
U posmatranom periodu prihodi konsolidovanog bud\u017eeta pove\u0107ani su za vi\u0161e od 11%, dok su ukupni dr\u017eavni rashodi porasli za ne\u0161to vi\u0161e od 4%.<\/p>\n
Ministarstvo finansija navodi da je zna\u010dajan doprinos do\u0161ao od prihoda od PDV-a, koji su iznosili 103,35 milijardi leja, \u0161to je za oko 25,2% vi\u0161e nego u periodu januar\u2013avgust 2025. godine.<\/p>\n
Prihodi od poreza na zarade i dohodak pove\u0107ani su za 8,1%, dok su prihodi od poreza na dobit tako\u0111e zabele\u017eili rast od 9,1%. Istovremeno, doprinosi za socijalno osiguranje pove\u0107ani su za 7,1%.<\/p>\n
Isto se dogodilo i sa porezima i taksama na imovinu, koji su zabele\u017eili rast od vi\u0161e od 30% u odnosu na isti period 2025. godine.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra finansija Aleksandru Nazare ocenjuje da podaci potvr\u0111uju da mere koje je Vlada usvojila daju pozitivne rezultate, isti\u010du\u0107i da finansiranje iz evropskih fondova i kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost i dalje podr\u017eava ekonomiju i razvojne projekte Rumunije.<\/p>\n
Nazare je, me\u0111utim, upozorio da u narednom periodu svaka odluka o tro\u0161enju javnog novca mora biti doneta odgovorno, imaju\u0107i u vidu veliki pritisak na bud\u017eet, ali i spoljne faktore koji mogu uticati na kretanje rumunske ekonomije.<\/p>\n
On je podsetio i da je cilj bud\u017eetskog deficita za celu 2026. godinu 7,2% BDP-a.<\/p>\n
Podaci o bud\u017eetskom deficitu objavljeni su u trenutku kada Rumuniju ove nedelje o\u010dekuje novi test suverenog kreditnog rejtinga. Agencija za kreditni rejting Standard & Poor’s objavi\u0107e 2. oktobra izve\u0161taj o Rumuniji. Misija ove institucije ve\u0107 se nalazi u Bukure\u0161tu i razgovara sa rumunskim zvani\u010dnicima.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Ilije Bolo\u017ean ka\u017ee da se javne finansije kre\u0107u ka ravnote\u017ei, dok Aleksandru Nazare kao glavne argumente Rumunije navodi izvr\u0161enje bud\u017eeta i nastavak fiskalne konsolidacije.<\/p>\n
U pitanju je o\u010duvanje kreditnog rejtinga u kategoriji koja se preporu\u010duje za ulaganja, od \u010dega zavise tro\u0161kovi finansiranja i poverenje investitora.<\/p>\n
Eventualno sni\u017eavanje rejtinga moglo bi imati zna\u010dajne posledice po rumunsku ekonomiju. Me\u0111u njima su povla\u010denje dela institucionalnih investitora, smanjenje direktnih stranih ulaganja, dodatni pritisci na devizni kurs i ve\u0107i tro\u0161kovi zadu\u017eivanja dr\u017eave i kompanija.<\/p>\n
Tokom leta, agencije za kreditni rejting Fitch i Moody’s zadr\u017eale su kreditni rejting Rumunije u kategoriji koja se preporu\u010duje za ulaganja.<\/p>\n
\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je izvr\u0161enje konsolidovanog bud\u017eeta u prvih osam meseci godine zavr\u0161eno deficitom od oko 60 milijardi leja (oko 11,3 milijarde evra), \u0161to je za gotovo 27 milijardi leja (oko 5,1 milijardu evra) manje nego u istom periodu 2025. godine, saop\u0161tilo je Ministarstvo finansija. U nominalnom iznosu, bud\u017eetski deficit smanjen je za vi\u0161e od 30%, […]<\/p>\n","protected":false},"author":247,"featured_media":1001456,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[196928,113311],"class_list":["post-1064681","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n