Rumunija ima jedan od najni\u017eih udela diplomiranih studenata visokog obrazovanja me\u0111u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, dok javna ulaganja u obrazovanje ostaju ispod proseka organizacije – to su neki od glavnih zaklju\u010daka izve\u0161taja \u201eObrazovanje na prvi pogled 2026\u201c, koji je u utorak objavilo Ministarstvo prosvete i istra\u017eivanja u Bukure\u0161tu, a uredila ga je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Prema izve\u0161taju, samo 19% Rumuna starosti od 25 do 64 godine poseduje diplomu visokog obrazovanja, u pore\u0111enju sa prosekom od 43% u zemljama Organizacije.<\/p>\n
Pribli\u017eno 70% \u017eena starosti od 25 do 34 godine koje nisu zavr\u0161ile srednjo\u0161kolsko obrazovanje (razredi IX-XII ili XIII i stru\u010dno obrazovanje) nisu deo aktivnog stanovni\u0161tva, \u0161to je jedna od najvi\u0161ih stopa zabele\u017eenih u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i partnerskim zemljama. Nasuprot tome, stopa neaktivnosti za \u017eene u istoj starosnoj grupi koje su zavr\u0161ile visoko obrazovanje (napomena: neuniverzitetsko, postsekundarno) je znatno ni\u017ea i iznosi oko 10%. Rumunija se tako\u0111e isti\u010de po visokom udelu diplomaca u zemlji u STEM oblastima (nauka, tehnologija, in\u017eenjerstvo i matematika), u pore\u0111enju sa prosekom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Pribli\u017eno 30% diplomaca visokog obrazovanja u Rumuniji je specijalizovano za STEM, \u0161to prema\u0161uje prosek Organizacije od 23%. Prema istom izve\u0161taju, investicije u obrazovanje su niske u Rumuniji. To se ogleda u javnoj potro\u0161nji na ovaj sektor, indikator koji pokazuje prioritet koji se daje obrazovanju u pore\u0111enju sa drugim javnim uslugama. Konkretnije, u 2023. godini, javna potro\u0161nja na obrazovanje predstavljala je oko 6,4% ukupne javne potro\u0161nje, \u0161to je jedan od najni\u017eih udela, ispod proseka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj od 9,8%.<\/p>\n
Pored toga, udeo javne potro\u0161nje na obrazovanje u bruto doma\u0107em proizvodu ostao je relativno stabilan, evoluirajuc\u0301i sa 2,4% u 2015. na 2,6% u 2023. godini. Me\u0111utim, ovaj nivo je nizak u pore\u0111enju sa me\u0111unarodnim standardima, s obzirom na prosek Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj od 4,2% bruto doma\u0107eg proizvoda zabele\u017een 2023. godine. Tako\u0111e se procenjuje da je 2,8% nastavni\u010dkih mesta ostalo nepopunjeno u Rumuniji, \u0161to je jedna od najvi\u0161ih stopa me\u0111u zemljama sa uporedivim podacima. Ovo ukazuje na to da \u0161kole \u010desto nisu u moguc\u0301nosti da regrutuju nastavnike za odre\u0111ene pozicije, te popunjavaju upra\u017enjena mesta manje kvalifikovanim osobljem. Generalno, nedostatak nastavnika varira u zavisnosti od predmeta. Glavne oblasti u kojima Rumunija prijavljuje nedostatak nastavnika su matematika, prirodne nauke, fizi\u010dko vaspitanje, zdravstvo i umetnost. Samo 3% rumunskih u\u010denika izme\u0111u 15 i 16 godina poha\u0111a \u0161kole u \u200b\u200bkojima je u\u010denje pogo\u0111eno odsustvom nastavnika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija ima jedan od najni\u017eih udela diplomiranih studenata visokog obrazovanja me\u0111u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, dok javna ulaganja u obrazovanje ostaju ispod proseka organizacije – to su neki od glavnih zaklju\u010daka izve\u0161taja \u201eObrazovanje na prvi pogled 2026\u201c, koji je u utorak objavilo Ministarstvo prosvete i istra\u017eivanja u Bukure\u0161tu, a uredila ga je […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":698283,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,115219],"class_list":["post-1065552","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n