Na dan 1. januara 2026. godine, Rumunija je imala 19.041.322 stanovnika sa prebivali\u0161tem u zemlji, pokazuju preliminarni podaci koje je krajem avgusta objavio Nacionalni institut za statistiku. Pod rezidentnim stanovni\u0161tvom podrazumevaju se sve osobe sa rumunskim ili stranim dr\u017eavljanstvom, kao i osobe bez dr\u017eavljanstva, koje uobi\u010dajeno borave u Rumuniji najmanje 12 meseci.
\nZa samo godinu dana, statisti\u010dari su evidentirali svega 1.829 stanovnika manje, \u0161to je veoma mala razlika u odnosu na ukupnu veli\u010dinu stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, dve komponente koje su dovele do ovog rezultata mere se stotinama hiljada ljudi.
\nKonkretno, Rumunija je izgubila oko 104.000 stanovnika zbog razlike izme\u0111u broja ro\u0111enih i umrlih. Taj deficit je, me\u0111utim, gotovo u potpunosti nadokna\u0111en pozitivnim migracionim saldom, od oko 102 dve.000 ljudi.
\nOva promena je utoliko zna\u010dajnija za zemlju \u010diji je demografski razvoj tokom poslednjih decenija bio sna\u017eno povezan sa odlaskom Rumuna u inostranstvo.
\nSada migracioni bilans pokazuje suprotan trend: broj onih koji su do\u0161li ili se vratili da \u017eive u Rumuniji \u2013 imigranata \u2013 bio je ve\u0107i od broja onih koji su oti\u0161li iz zemlje \u2013 emigranata.
\nI odlasci i dolasci uglavnom se odnose na radno aktivno stanovni\u0161tvo, a najve\u0107i migracioni tokovi zabele\u017eeni su me\u0111u mla\u0111im i sredove\u010dnim odraslim osobama.
\nMu\u0161karci su bili ve\u0107ina i me\u0111u emigrantima, sa 57,9 odsto, i me\u0111u imigrantima, gde su \u010dinili 58,6 odsto.
\nTo zna\u010di da migracije uti\u010du ne samo na ukupan broj stanovnika, ve\u0107 i na veli\u010dinu populacije u radnom dobu.
\nIstovremeno, od ne\u0161to vi\u0161e od 19 miliona stanovnika, udeo ljudi starijih od 65 godina porastao je na 20,5 odsto. Udeo dece mla\u0111e od 15 godina smanjen je na 15,1 odsto.
\nRezultat je, dakle, pogor\u0161anje odnosa izme\u0111u ove dve generacije \u2013 na 100 dece dolazi gotovo 136 starijih osoba.
\nI, na kraju, Rumunija nastavlja da gubi demografski potencijal: broj novoro\u0111enih smanjen je za vi\u0161e od \u010detiri odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u pore\u0111enju sa stanjem od pre deset godina pad gotovo 33 odsto.
\nProfesor univerziteta, sociolog i stru\u010dnjak za demografiju i migracije Dumitru Sandu ka\u017ee za Radio Rumunija da situacija nije toliko ozbiljna koliko bi na prvi pogled moglo da izgleda:<\/p>\n
\u201eStvari se menjaju iz mnogo razloga. Rumunija je zemlja koja se menja i nije jedina koja se suo\u010dava sa ovakvim problemima. Zato bih, da tako ka\u017eem, najpre poku\u0161ao da smirim situaciju, jer problemi nisu toliko ozbiljni.
\nNa primer, starenje stanovni\u0161tva jeste problem, bez ikakve sumnje, ali Rumunija nije evropska zemlja sa najizra\u017eenijim starenjem stanovni\u0161tva.
\nNatalitet opada, ali ne vi\u0161e nego, recimo, u Japanu, koji je daleko, daleko ispred nas po tom pitanju.
\nSve \u0161to smo pomenuli \u2013 starenje stanovni\u0161tva, natalitet, migracije \u2013 jesu problemi. Ali \u0161ta da radimo? Odmah moramo da razmi\u0161ljamo o re\u0161enjima, o sredstvima i o tome kako mo\u017eemo da odgovorimo na ove izazove.\u201c
\nPrema mi\u0161ljenju profesora Dumitrua Sandua, izme\u0111u ostalog, potrebno je bolje funkcionisanje dr\u017eavnih institucija:
\n\u201ePotrebna nam je zajedni\u010dka ta\u010dka za sve ove probleme \u2013 za starenje stanovni\u0161tva, za pad nataliteta i za odlazak ljudi iz zemlje, odnosno emigraciju.
\nJedna od zajedni\u010dkih ta\u010daka za sve ove probleme jesu institucije. Institucije treba urediti tako da funkcioni\u0161u bolje.
\nPre vi\u0161e godina vodio sam istra\u017eivanje na podru\u010dju Madrida, upravo na temu: kako podsta\u0107i Rumune u \u0160paniji da se vrate u zemlju.
\nI jedan od odgovora koji je tada bio va\u017ean, a va\u017ean je i danas, i kada govorimo o migracijama i kada govorimo o natalitetu \u2013 dok je starenje stanovni\u0161tva sekundarni fenomen \u2013 jeste da institucije u Rumuniji treba da funkcioni\u0161u tako da budu uporedive sa onima u Velikoj Britaniji, Nema\u010dkoj, Francuskoj, \u0160paniji i drugim zemljama.
\nIza sebe imam istra\u017eivanja i podatke koji porede razli\u010dite zemlje. U jednom istra\u017eivanju Evrobarometra ljudima je postavljeno pitanje: \u201ePod kojim uslovima biste ostali u svojoj zemlji?\u201c
\nJer nije dovoljno samo vratiti se u zemlju, potrebno je i ostati.
\nA da biste ostali u zemlji, potrebno je manje korupcije. To ne ka\u017eem ja, to govore ljudi, zar ne?
\nTo zna\u010di institucije koje funkcioni\u0161u bolje, efikasnije i transparentnije.\u201c<\/p>\n
Zatim, ka\u017ee stru\u010dnjak za demografiju i migracije, jo\u0161 jedno re\u0161enje predstavljaju radna mesta \u2013 odnosno prihodi, ali i profesionalne mogu\u0107nosti \u2013 koje moraju da prate vreme u kojem \u017eivimo.
\nDumitru Sandu:
\n\u201eRekao sam da je zaposlenje jo\u0161 jedna zajedni\u010dka ta\u010dka, jedan od stubova pove\u0107anja nataliteta i jedan od stubova povratka ljudi u zemlju. Svi govore o prihodima.
\nPogledajte, na primer, slu\u010daj lekara. Pre nekoliko godina pove\u0107ali smo plate lekarima, a lekari i dalje odlaze iz zemlje. Za\u0161to? Jednostavno zato \u0161to su mogu\u0107nosti za profesionalno usavr\u0161avanje u inostranstvu druga\u010dije.\u201c
\nNa\u017ealost, umesto tra\u017eenja i primene re\u0161enja koja bi dala jasne rezultate, u Rumuniji je u javnom prostoru veoma prisutno jalovo jadikovanje \u2013 za\u0161to se broj stanovnika smanjuje, \u0161ta se de\u0161ava sa selima koja ostaju prazna, za\u0161to je natalitet nizak, a migracija velika i tako dalje.
\nAko se beskona\u010dno \u017ealimo, ni\u0161ta ne\u0107emo re\u0161iti, ka\u017ee sociolog, profesor univerziteta Dumitru Sandu:<\/p>\n
\u201eRumunija \u0107e izgledati onako kako budemo umeli da delujemo. Ideja da postoji neka neizbe\u017ena sudbina jeste pogre\u0161na. Ne postoji nikakva neizbe\u017ena sudbina. Jednostavno, Rumunija mo\u017ee izgledati mnogo gore, ali mo\u017ee izgledati i mnogo bolje. I opet bih naveo jedan primer \u2013 evropske fondove. Koristimo ih za sve i dobro je \u0161to ih koristimo, ali ne i za vra\u0107anje ljudi u zemlju. Mi trenutno imamo oko 4,5 do 5 miliona rumunskih dr\u017eavljana u inostranstvu. \u017delim da vam ka\u017eem da rumunski dr\u017eavljani u inostranstvu prakti\u010dno predstavljaju jedno od bogatstava na\u0161e zemlje. To su ljudi koji imaju kriti\u010dko mi\u0161ljenje. Broj poslanika koji predstavljaju dijasporu u Parlamentu Rumunije pribli\u017eno je jednak broju poslanika koji predstavljaju okruge poput Kalara\u0161ija, Ilfova i Jalomice \u2014 dakle, manje okruge. To nije mogu\u0107e!<\/p>\n
Me\u0111utim, ako se bude samo \u017ealilo, ako se ni\u0161ta ne bude preduzimalo i bude \u010dekalo, do 2080. godine Rumunija bi mogla da ima 3,4 miliona stanovnika manje. Istovremeno, \u010detvrtina stanovni\u0161tva bila bi starija od 65 godina.<\/p>\n