Istorija muslimanske zajednice u Rumuniji odnosi se pre svega na istoriju Tatara i Turaka koji \u017eive u Dobrud\u017ei, teritoriji preko koje Rumunija ima pristup Crnom moru. Mali deo istorije muslimanske zajednice u Rumuniji nalazi se i na ostrvu Ada Kale u Dunavskoj klisuri, danas pod vodama akumulacije hidroelektrane \u0110erdap. Sama istorija Dobrud\u017ee je stara, sa uzastopnim slojevima kultura i civilizacija. Od 13. veka, Osmansko carstvo je vr\u0161ilo svoj autoritativni uticaj na Dobrud\u017eu do 1878. godine, kada su dve trec\u0301ine ove teritorije postale deo Rumunije. Tako je mlada rumunska dr\u017eava formirana 1859. godine nasledila muslimansko stanovni\u0161tvo koje c\u0301e poku\u0161ati da integri\u0161e. Istori\u010dar Metin Omer je autor knjige \u201eTurci i Tatari u Rumuniji. Kratka istorija\u201c, najnovijeg dela na ovu temu:<\/p>\n
\u201eTradicionalno, kada govorimo o istoriji Turaka i Tatara u Rumuniji, polazna ta\u010dka je 12. vek. U slu\u010daju Turaka, to je dolazak kolonizatorskog dervi\u0161a, kako ga vec\u0301ina istori\u010dara naziva, Sari Saltuk Babe, a u slu\u010daju Tatara, sa \u0161irenjem uticaja Zlatne Horde u regionu Dobrud\u017ee. Me\u0111utim, prisustvo Turaka i Tatara se vezuje i za takozvane migracione talase turskih naroda, odnosno stanovni\u0161tva koje je pro\u0161lo kroz ovaj prostor, pa \u010dak i ostalo na ovom prostoru, \u010dak i pre 13. veka. Ovde mislim na Kumane, Hune i druge turske narode.\u201c<\/p>\n
Rumunski prostor je skoro pola milenijuma bio pod kontrolom Osmanskog carstva, a percepcija Turaka i Tatara bila je kao da \u010dine jedinstvenu zajednicu. Nakon \u0161to je Rumunija postala nezavisna, ta percepcija se nastavila. Metin Omer:<\/p>\n
\u201eGovorimo o uticaju osmanskog perioda kada je dru\u0161tvo bilo organizovano u takozvanom sistemu Mileta, u kome je bila va\u017ena verska, a ne etni\u010dka pripadnost. Dakle, Turci i Tatari su bili deo muslimanskog Mileta. I ovaj pristup se nastavio i u prvim godinama nakon rumunske uprave, posle 1878. godine, kada su zvani\u010dnici iz Bukure\u0161ta tako\u0111e nazivali Turke i Tatare naj\u010de\u0161c\u0301e, zajedni\u010dkim imenom. Nazivali su ih muslimanskom zajednicom, tursko-tatarskom zajednicom ili, jednostavno, turskom zajednicom, uklju\u010dujuc\u0301i i Tatare ovde.\u201c<\/p>\n
\u010cesto se postavlja pitanje, koja je prava razlika izme\u0111u Turaka i Tatara? Metin Omer je dao odgovor istori\u010dara:<\/p>\n
\u201eAko pogledamo istoriju na veoma jednostavan na\u010din, razlika bi bila u tome \u0161to Tatari imaju Krimsko poluostrvo kao svoje mesto porekla. Dana\u0161nji Tatari u Rumuniji, vec\u0301ina njih, potomci su Tatara koji su se sklonili sa Krimskog poluostrva ili sa teritorije nekada\u0161njeg Krimskog kanata u Dobrud\u017eu, koja je bila deo osmanske teritorije. A Turci su potomci turskog stanovni\u0161tva, posebno Seld\u017eu\u010dkih Turaka, koji su se naselili u Dobrud\u017ei od 13. veka. Ali oni su tako\u0111e potomci stanovni\u0161tva koje je kolonizovano u Dobrud\u017ei, nakon \u0161to je postala deo Osmanskog carstva, \u0161to je bila svesna politika osmanske dr\u017eave.\u201c<\/p>\n
Pitali smo Metina Omera koje su jezi\u010dke razlike izme\u0111u dve zajednice:<\/p>\n
\u201eI turski i tatarski, na kraju krajeva, su dva turska jezika. Ali tatarski se razvio iz kumanskog, iz kapadokijskog, i sli\u010dnosti sa re\u010dima koje se nalaze u \u010duvenom Kumani\u010dkom kodeksu, napisanom u 14. veku, i dana\u0161njim tatarskim su zapanjujuc\u0301e. To jest, Tatar danas koji zna tatarski jezik mislim da razume 80% re\u010di u Kumani\u010dkom kodeksu. Turski je pratio posebnu evoluciju, pri \u010demu je dana\u0161nji turski zapravo turski jezik Turske. Ova evolucija je bila posledica uticaja koji su dolazili iz Republike Turske, posebno nakon osnivanja republike, procesa modernizacije u Republici Turskoj, koji je tako\u0111e uticao na formiranje modernog turskog jezika.\u201c<\/p>\n
Turci i Tatari u Rumuniji su se suo\u010dili sa istorijskim nedac\u0301ama i neki od njih su ostali ovde, nakon \u0161to je Osmansko carstvo bilo primorano da smanji svoju teritoriju. I njihov dru\u0161tveni i ekonomski status evoluirao je u skladu sa evolucijom celog rumunskog dru\u0161tva. Metin Omer:<\/p>\n
\u201eRekao bih da nema razlika u ekonomskom ili dru\u0161tvenom statusu. Na kraju krajeva, dve zajednice su prili\u010dno sli\u010dne, i bile su sli\u010dne vec\u0301ini. Ako pogledamo popise stanovni\u0161tva, i u popisu iz 1930. godine, prekretnicu u onome \u0161to zna\u010di demografska istorija Rumunije, vidimo sli\u010dnosti. To su ruralne zajednice, uglavnom ruralne, sa problemom u pogledu pismenosti, veoma sli\u010dnom situaciji rumunske zajednice.\u201c<\/p>\n
Turci i Tatari su u\u010destvovali u onome \u0161to je Rumunija nudila svim svojim gra\u0111anima, vec\u0301ini i manjinama. Borili su se u ratovima, radili, trpeli progone diktatura i povratili svoja prava i slobode nakon 1989. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istorija muslimanske zajednice u Rumuniji odnosi se pre svega na istoriju Tatara i Turaka koji \u017eive u Dobrud\u017ei, teritoriji preko koje Rumunija ima pristup Crnom moru. Mali deo istorije muslimanske zajednice u Rumuniji nalazi se i na ostrvu Ada Kale u Dunavskoj klisuri, danas pod vodama akumulacije hidroelektrane \u0110erdap. Sama istorija Dobrud\u017ee je stara, sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1067227","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n