Visoravan Mehedinci na jugozapadu Rumunije je poznat po svom harmoni\u010dnom spoju tradicionalne kulture i prirode. Da bi procenili i promovisali ovo nasle\u0111e, Udru\u017eenje Sinaptika, Muzej ASTRA i op\u0161tina Isverna u okrugu Mehedinci sprovode projekat \u201eKultura, ljudi i priroda\u201c. Inicijativa, koju sufinansira Uprava Nacionalnog kulturnog fonda, prva je u Rumuniji koja koristi koncept \u201ekulturnog pejza\u017ea\u201c. Kroz volonterske kampove, projekat je privukao mlade strance koji tra\u017ee autenti\u010dno iskustvo. Cilj je o\u010duvanje tradicija i promocija odr\u017eivog turizma, u harmoniji sa prirodom. Jonika Parvu, koordinator projekta \u201eKultura, ljudi i priroda\u201c iz Udru\u017eenja Sinaptika, predstavlja ciljeve ove inicijative i specifi\u010dnosti regiona.<\/p>\n
\u201eNa\u0161i partneri su Nacionalni muzejski kompleks ASTRA u Sibinju i op\u0161tina Isverna. Projekat sufinansira Uprava Nacionalnog kulturnog fonda. Ranije smo sprovodili projekte posvec\u0301ene kulturnom nasle\u0111u Mehedinca. Ovog puta smo odlu\u010dili da se pozabavimo novom temom za Rumuniju, naime kulturnim pejza\u017eom. Projekat je pri kraju, a njegove aktivnosti su bile posvec\u0301ene visoravni Mehedinc. Ovo podru\u010dje ima izuzetno bogatstvo u pogledu tradicionalne kulture. Ovde postoji kombinacija prirode i ljudskih aktivnosti kroz istoriju, elementi koji \u010dine region posebnim. Podru\u010dje se ne odlikuje izuzetno \u0161irokim vidicima, jer je visoravan visoka samo nekoliko stotina metara. Region je poseban jer ovde tradicionalna kultura jo\u0161 uvek nije pretrpela \u0161tetu koju bele\u017eimo i poznajemo u Maramure\u0161u ili na mnogim mestima u Transilvaniji, regionima ina\u010de poznatim po svojoj kulturnoj vrednosti.\u201c<\/p>\n
Za potrebe terenske dokumentacije, projektni tim je organizovao dva volonterska kampa u op\u0161tini Isverna. Strani dr\u017eavljani zainteresovani za rumunsko tradicionalno nasle\u0111e tako\u0111e su u\u010destvovali u ovim aktivnostima. Prvom kampu je prisustvovao mladic\u0301 iz Francuske i stru\u010dnjak iz Litvanije, dok je drugom kampu prisustvovao mladi urbanista iz Kine, koji studira u Torinu, u Italiji. Zajedno sa volonterima, stru\u010dnjaci su analizirali tradicionalne strukture u tom podru\u010dju, kako je objasnio Jonika Parvu, koordinator projekta.<\/p>\n
\u201eIdentifikovali smo osnovne elemente koji odlikuju visoravan Mehedinci. Prvi su konaci ra\u0161trkani van sela. Drugi element je palanka. Ovo predstavlja skloni\u0161te za \u017eivotinje, izuzetno staro po strukturi i na\u010dinu gradnje, koje se mo\u017ee prepoznati jo\u0161 od praistorijskih vremena. Tako\u0111e je va\u017ean na\u010din na koji su napravljene ba\u0161te na platou, one za povrc\u0301e, za kukuruz i za vinovu lozu. Sve ovo \u010dini kulturni pejza\u017e. Sa stanovi\u0161ta UNESKO-ve klasifikacije, ovo podru\u010dje je organski razvijen kulturni pejza\u017e. Niko nikada nije planirao da mesto izgleda ovako ili onako. Pejza\u017e je formiran prilago\u0111avanjem ljudskog delovanja okru\u017eenju, sa arhitektonske perspektive i sa stanovi\u0161ta materijala koji su kori\u0161c\u0301eni kroz istoriju, sve do pre 50 ili 60 godina.\u201c<\/p>\n
Neki od ovih konaka su i danas u upotrebi. Na visoravni Mehedinci, konak je privremeni sme\u0161taj, koji se koristi posebno tokom leta, oko kojeg su me\u0161tani gajili svoje \u017eivotinje. Dok je glavno stado odvo\u0111eno na ispa\u0161u na planini, porodice su dr\u017eale jedno ili dva goveda i nekoliko ovaca u blizini konaka za dnevnu konzumaciju mleka i sira. Tako\u0111e, tamo su ljudi obra\u0111ivali ba\u0161tu, voc\u0301njak ili vinograd. Jonika Parvu nam daje detalje o arhitekturi ovih konstrukcija:<\/p>\n
\u201eOtkrili smo desetine takvih konaka tamo. Oni se krec\u0301u od dvosobnih struktura do izuzetno velikih struktura, razvijenih na tri nivoa, zbog konfiguracije zemlji\u0161ta. Me\u0161tani nisu poravnali teren, vec\u0301 su strukturu gradili stepenasto, na padini brda. Jo\u0161 uvek ima uglavnom starijih ljudi, koji tamo borave tokom leta. Koriste otvoreno ognji\u0161te, \u0161to je stari sistem grejanja i pripreme hrane. Najstarija struktura koju smo mogli vizuelno da identifikujemo, bez detaljnog ispitivanja, stara je otprilike 200 godina. Zgrada je bila naseljena od po\u010detka do pre pet, \u0161est ili najvi\u0161e deset godina. Ljudi su \u017eiveli upravo tako, \u010dak ni struja nije uvedena. Jo\u0161 uvek postoje me\u0161tani, stari ili ne tako stari, koji svoju \u017eetvu u jesen nose kolima koja vuku krave. Vi\u0161e nemaju volove, ali krave vuku kola.\u201c<\/p>\n
Tradicionalni na\u010din \u017eivota i na\u010din na koji su me\u0161tani oblikovali teren generacijama \u010dine visoravan Mehedinci pogodnom destinacijom za lagano planinarenje. Jonika Parvu, koordinator projekta \u201eKultura, ljudi i priroda\u201c, opisuje iskustvo turista koji putuju stazama u ovom regionu.<\/p>\n
\u201eIz ove perspektive, govorimo o kulturnom pejza\u017eu koji kombinuje ljudski rad sa planinskim vrhom, sa komadom \u0161ume i sa \u201ekukujem\u201c, re\u010dju koja ozna\u010dava vi\u0161e brdo. Terase su, s jedne strane, omoguc\u0301ile odre\u0111enu poljoprivrednu kulturu i, podjednako, zaustavile poplave. Ova kombinacija prirode i ljudi navela nas je na pomisao da se radi o kulturi i prirodi. On formira izuzetno lep i poseban kulturni pejza\u017e, posebno zato \u0161to je to pejza\u017e koji se mo\u017ee videti pe\u0161ke. Ne treba vam asfalt. Rute ne traju du\u017ee od pet ili \u0161est sati hoda. Ne govorimo o napornim planinskim usponima ili rutama od desetina kilometara. Krec\u0301ete iz jednog sela, sti\u017eete u drugo i putujete 6 kilometara u maloj petlji. Na bilo kojoj ruti koju izaberete, sti\u017eete do \u201ekukuja\u201c, tog brda koje se uzdi\u017ee iznad ostalih, odakle vam se otvara izvanredan pogled. Tokom \u010detiri sata laganog hodanja, imate vremena da stanete i pojedete voc\u0301e ako je leto. Mo\u017eete fotografisati ili jednostavno sesti na travu i slu\u0161ati vetar u posebnoj ti\u0161ini. Za \u010detiri sata mo\u017eete napustiti ravnicu ili livadu i popeti se na brdo. Tamo c\u0301ete otkriti da ste skoro na istoj visini kao i planine Parang i da vidite planine Retezat u daljini, u visini o\u010diju.\u201c<\/p>\n
Kroz projekat \u201eKultura, ljudi i priroda\u201c, visoravan Mehedinci se predstavlja kao model su\u017eivota ljudi i \u017eivotne sredine. Za\u0161tita sezonskih imanja, tradicionalnih poljoprivrednih tehnika i staza izme\u0111u sela nudi zajednici Izverna \u0161ansu za razvoj odr\u017eivog turizma, zasnovanog na prirodi i kulturnom identitetu mesta.<\/p>\n
<\/p>\n
Visoravan Mehedinci na jugozapadu Rumunije je poznat po svom harmoni\u010dnom spoju tradicionalne kulture i prirode. Da bi procenili i promovisali ovo nasle\u0111e, Udru\u017eenje Sinaptika, Muzej ASTRA i op\u0161tina Isverna u okrugu Mehedinci sprovode projekat \u201eKultura, ljudi i priroda\u201c. Inicijativa, koju sufinansira Uprava Nacionalnog kulturnog fonda, prva je u Rumuniji koja koristi koncept \u201ekulturnog pejza\u017ea\u201c. Kroz […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":1065764,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-1067230","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic","post_format-post-format-audio"],"acf":[],"yoast_head":"\n