Dragi prijatelji, tehni\u010dki tim Radio Rumunije prebacuje emitovanje programa javnih radio stanica na novo tehni\u010dko re\u0161enje izme\u0111u 5. i 9. oktobra. Zbog toga \u0107emo na kratkim talasima emitovati rezervni program, na svim jezicima i na svim frekvencijama koje koristi Radio Rumunija Internacional. U me\u0111uvremenu, mo\u017eete nas prona\u0107i na sajtu www.rri.ro, uklju\u010duju\u0107i i sadr\u017eaje na zahtev, sa a\u017euriranim emisijama i programima, kao i putem RRI aplikacija za Android i iOS i na RRI profilima na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n
Rumunski mandatar za premijera, Luka Nikulesku, uveren je da c\u0301e uspeti da dobije 233 glasa potrebna za formiranje nove vlade, nakon prvih razgovora sa predstavnicima Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR). Iako postoje neslaganja i uslovi za u\u010de\u0161c\u0301e u vladi, mandatar za premijera je naglasio da se, nakon sastanaka u \u010detvrtak, sve stranke sla\u017eu da po\u0161tuju fiskalno-bud\u017eetske obaveze koje je preuzela Rumunija. Luka Nikulesku je rekao da c\u0301e izvr\u0161na vlast koju c\u0301e predlo\u017eiti me\u0111u svojim prioritetima imati bud\u017eetsku korekciju, pripremu bud\u017eeta za sledec\u0301u godinu i projekciju rasta cena energije u odnosu na stanovni\u0161tvo. U ponedeljak c\u0301e razgovarati, izme\u0111u ostalog, sa Unijom spasimo Rumuniju (USR) i parlamentarnom grupom nacionalnih manjina. Luka Nikulesku mora da podnese parlamentu program vlade i spisak predlo\u017eenih ministara do sledec\u0301eg \u010detvrtka.<\/p>\n
Bruto domac\u0301i proizvod (BDP) Rumunije ostao je nepromenjen u drugom kvartalu 2026. godine u pore\u0111enju sa prethodnim kvartalom, dok je u prvom polugodi\u0161tu ekonomija pala za 0,6% u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine, prema preliminarnim podacima koje je u petak objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema njima, u pore\u0111enju sa istim kvartalom prethodne godine, bruto doma\u0107i proizvod je zabele\u017eio pad od 1,9%. Nedavno je Svetska banka revidirala svoju prognozu za razvoj rumunske ekonomije u 2026. godini, procenjujuc\u0301i pad od 0,5%. O\u010dekuje se da c\u0301e se bruto doma\u0107i proizvod Rumunije vratiti rastu u 2027. godini, sa napretkom od 1,7%.<\/p>\n
Nacionalna banka Rumunije odlu\u010dila je da zadr\u017ei kamatnu stopu monetarne politike na 6,50% godi\u0161nje, kako bi se osigurala stabilnost cena na srednji rok. Institucija napominje da je inflacija zna\u010dajno smanjena u prva dva meseca trec\u0301eg kvartala – sa 10,42% u junu, na 8,16% u julu i 6,17% u avgustu. Me\u0111utim, Nacionalna banka Rumunije procenjuje da c\u0301e se godi\u0161nja stopa inflacije vratiti na uzlaznu putanju do kraja godine, uglavnom zbog povec\u0301anja cena goriva, energije i drugih sirovina, uklju\u010dujuc\u0301i poljoprivredno-prehrambene proizvode, ali i evolucije deviznog kursa nacionalne valute. Centralna banka tako\u0111e upozorava da neizvesnosti u vezi sa merama bud\u017eetske konsolidacije i dalje postoje i da rat na Bliskom istoku i energetska kriza predstavljaju va\u017ene rizike za ekonomiju i inflaciju.<\/p>\n
Rumunske banke bi mogle biti zakonski obavezne da vrate novac o\u0161tec\u0301enim klijentima u roku od 45 dana, prema nacrtu zakona koji je trenutno u raspravi u Senatu. Prema tekstu, kreditne institucije su du\u017ene da ponovo izra\u010dunaju kamatne stope u slu\u010daju gre\u0161aka ili nelojalne konkurentske prakse. Nepo\u0161tovanje roka za ponovni izra\u010dun i nadoknadu \u0161tete predstavljac\u0301e prekr\u0161aj i mo\u017ee biti sankcionisano nov\u010danom kaznom do 1% prometa ostvarenog u prethodnoj fiskalnoj godini. Zakonski predlog, me\u0111utim, nema podr\u0161ku Nacionalne banke Rumunije, na osnovu toga \u0161to, izme\u0111u ostalog, preklapa razli\u010dite pravne re\u017eime i mo\u017ee uticati na mehanizam promenljive kamatne stope. Projekat se pojavljuje u kontekstu odluke Saveta za konkurenciju da sankcioni\u0161e 10 banaka sa ukupnim kaznama od preko 700 miliona evra, nakon zavr\u0161ene provere koordinacije pona\u0161anja u okviru postupka za utvr\u0111ivanje indeksa ROBOR, koji se koristi za izra\u010dunavanje promenljivih kamatnih stopa na kredite u lejima. Prema istrazi, banke su koordinirale svoje pona\u0161anje razmenom informacija koje se smatraju poverljivim i strate\u0161kim u vezi sa nivoom ROBOR-a.<\/p>\n
Rumunija u\u010destvuje, izme\u0111u 7. i 11. oktobra, na presti\u017enom Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu sa programom predstavljanja, debata i stru\u010dnih sastanaka, prema saop\u0161tenju Ministarstva kulture. Institucija precizira da ovogodi\u0161nje izdanje, 78. po redu, isti\u010de novije prevode na nema\u010dki jezik i dijalog izme\u0111u rumunske i evropske knji\u017eevnosti. Rumunija c\u0301e 2028. godine biti po\u010dasni gost na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, koji se smatra najvec\u0301im sajmom te vrste u Evropi.<\/p>\n
Me\u0111unarodni festival svetlosti – Spotlight po\u010dinje danas i tokom tri dana c\u0301e u centru Bukure\u0161ta, pod temom \u201ePlayground\u201c, predstaviti 19 projekata – 13 instalacija i \u0161est video mapiranja – koje su napravili umetnici i studiji iz Rumunije i inostranstva. Spotlight tako\u0111e ozna\u010dava kraj ovogodi\u0161njeg programa \u201eOtvorene ulice – Bukure\u0161t, urbana promenada\u201c, nakon 25 vikenda u kojima su gradske ulice postale prostori za promenadu, kulturu i susrete. Spotlight nudi tri ve\u010deri umetnosti, svetlosti i tehnologije na izlo\u017ebenom prostoru od preko 7.000 kvadratnih metara, sa 16 umetnika iz sedam zemalja. Izdanje upotpunjuju Spotlight razgovori i godi\u0161nji sastanak Me\u0111unarodne organizacije festivala svetlosti, koji se prvi put odr\u017eava u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
Navanethem Navi Pilaj (85), ju\u017enoafri\u010dka pravnica, osvojila je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2026. godinu \u201eza svoje napore u promociji mira i me\u0111unarodnog prava\u201c. Pilaj je predsedavala nezavisnom istra\u017enom komisijom UN koja je optu\u017eila Izrael za genocid u Pojasu Gaze. Njena karijera se protezala i od ju\u017enoafri\u010dkih sudova, gde je branila aktiviste protiv aparthejda i osiguravala klju\u010dna prava politi\u010dkih zatvorenika, do Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog tribunala za Ruandu i Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda. U \u010detvrtak je Kraljevska \u0161vedska akademija objavila da je Nobelova nagrada za knji\u017eevnost dodeljena kanadskoj autorki An Karson. Nobelova nedelja je po\u010dela u ponedeljak nagradom za medicinu, koju su osvojili Amerikanac Karl Dajserot i Nemci Peter Hegeman i Georg Nagel. U utorak je za fiziku laureat bio Belgijanac Fransis Halzen, a u sredu za hemiju nagradu su podelili francuski istra\u017eiva\u010d Anri Kagan i Japanac Kenso Soai. Nobelovu nagradu je stvorio bogati \u0161vedski hemi\u010dar i preduzetnik Alfred Nobel (1833-1896), najpoznatiji kao pronalaza\u010d dinamita.<\/p>\n