Crno more je more kojim Rumunija izlazi u svet, more kojim rumunski brodovi i mornari sti\u017eu do bilo kog meridijana. Danas, a i u pro\u0161losti, Crno more je deo podru\u010dja civilizacije koje je jo\u0161 uvek opisano u drevnim spisima starih Grka koji su ga posmatrali i iz daljine i izbliza. Istori\u010dar, numizmati\u010dar i arheolog Emanuel Petak iz Biblioteke Akademije Rumunije \u010ditao je i tuma\u010dio zapa\u017eanja gr\u010dkih autora o Crnom moru.<\/p>\n
\u201eNavikli smo, naravno, na termin Crno more, ali istovremeno i na Euksinski Pont. Ali da li je to bio samo Euksinski Pont, tokom vremena, ili su ga nazivali i druga\u010dije? Zvao se i Aksinski Pont, kako je rekao Pindar sredinom 5. veka pre nove ere. U stvari, cela debata i diskusija oko imena Crnog mora povezana je sa ovom suprotstavljeno\u0161c\u0301u izme\u0111u gostoljubivog i negostoljubivog mora. U stvari, more po\u010dinje negostoljubivo, a zavr\u0161ava se gostoljubivo, kako se prevodi Euksinski Pont.\u201c<\/em><\/p>\n Stvari vi\u0111ene iz daljine zna\u010de jedno, vi\u0111ene izbliza zna\u010de ne\u0161to drugo. To je normalan ljudski stav koji su imali i stari Grci. Emanuel Petak:<\/p>\n \u201eNegostoljubive ili gostoljubive, videc\u0301emo za\u0161to su stvari vremenom bile ovakve ili onakve. Re\u010d je o opoziciji, u krajnjoj liniji fundamentalnoj, izme\u0111u prostora prolaza, izme\u0111u naseljenog ili nenaseljenog prostora, izme\u0111u civilizovanog ili necivilizovanog prostora, izme\u0111u prostora, recimo, prilago\u0111enog klasi\u010dnom gr\u010dkom svetu, isto\u010dnog Mediterana integrisanog u njega, ili, naprotiv, prostora povezanog sa varvarskim svetom i posebno skitskim svetom. I, zapravo, odatle dolazi cela ova opozicija.\u201c<\/em><\/p>\n Prvo, tu je bio gr\u010dki pogled na Crno more iz daljine. Emanuel Petak:<\/p>\n \u201eAnti\u010dki knji\u017eevni izvori koji govore o Crnom moru su, pre svega, Pindar, ali i Strabon, kroz svoj geografski rad. Postoje dva izvora koja su razdvojena oko 500 godina, Pindar pi\u0161e oko 462. godine pre nove ere, a Strabon u prvom delu 1. veka nove ere. Termini, koncepti koje koriste su isti, nije slu\u010dajno \u0161to Pindar govori o Argonautima, opet mitskoj temi primenjenoj na mitski prostor kakav je Crno more bilo za Grke tog vremena. Pindar govori o Argonautima koji su stigli do u\u0161c\u0301a Aksenos Ponta, odnosno u\u0161c\u0301a negostoljubivog mora, u\u0161c\u0301a mra\u010dnog, negostoljubivog prostora, u koji nije ba\u0161 dobra ideja upu\u0161tati se. Ali, istovremeno, isti Pindar koristi i termin Euksinsko, Euksinsko more kako ka\u017ee, gde je Ahil vladao sjajnim ostrvom. Vidimo da se sve zapravo odnosi na mitolo\u0161ke elemente, na arhai\u010dne elemente, na koje ceo svet poku\u0161ava da se odnosi na sli\u010dan na\u010din\u201c.<\/em><\/p>\n Crno more je tada, za Grke, bilo kulturna reprezentacija, rekao je Emanuel Petak:<\/p>\n \u201eKasnije je, naravno, nametnut koncept Euksinskog Ponta, i to ne slu\u010dajno. To je tako\u0111e bio rezultat gr\u010dkih razmi\u0161ljanja o ovom prostoru i njegovog prodora gr\u010dke civilizacije. Sve se to veoma jasno vidi kod Strabona, koji ka\u017ee da su stari Pontsko more nazivali gotovo okeanom koji se nalazio, o\u010digledno, iza Heraklovih stubova, dana\u0161njeg Atlantskog okeana, u koji se Grci nisu upu\u0161tali i, kao takav, bio je nepoznat, donekle mra\u010dan prostor, naseljen svim vrstama demona koji su potapali brodove i u koji nije bilo dobro upu\u0161tati se. Crno more je izgledalo isto. Stoga se Crno more vi\u0161e posmatra sa stanovi\u0161ta gr\u010dke filozofije i klasi\u010dne gr\u010dke kulture nego sa strogo geografskog stanovi\u0161ta. Termin Euksinski preuzet u gr\u010dki jezik dolazi, ne slu\u010dajno, iz iranskog, iz persijskog, iz Aksaine, \u0161to je zna\u010dilo mra\u010dno i neprijateljsko.\u201c<\/em><\/p>\n Usledila je promena u gr\u010dkom pogledu na Crno more. Emanuel Petak:<\/p>\n \u201ePrelazimo sa ovog negostoljubivog mora, sa ovog mra\u010dnog, strogog, surovog prostora, o kome malo znamo, na gostoljubivo more o kome govori isti Pindar, o kome govori isti Strabon, i na koje smo danas navikli. Strabon najbolje obja\u0161njava ovu evoluciju, govorec\u0301i da su se stvari promenile zato \u0161to su Jonci osnovali tvr\u0111ave na zapadnoj obali Crnog mora. Ponovo imamo koncept i obja\u0161njenje koje nas vodi do klasi\u010dne gr\u010dke filozofije: tvr\u0111ava, polis, su ti koji donose civilizaciju u prostor Crnog mora. Trenutak kada se polis tamo osniva, a govorimo o svim gr\u010dkim tvr\u0111avama na zapadnoj obali Crnog mora, od severa do njega, recimo od Olbije i Tire do juga, na dana\u0161njoj bugarskoj obali, svi oni, zapravo, donose civilizaciju. Oni integri\u0161u prostor Crnog mora u ono \u0161to je do tada bilo poznato samo u isto\u010dnomediteranskom prostoru, u gr\u010dkom civilizacijskom i kulturnom prostoru.\u201c<\/em><\/p>\n Crno more je bilo deo velikog prostora drevne gr\u010dke kulture i civilizacije. Ali i lokalno stanovni\u0161tvo je imalo svoje istorijsko mesto tamo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crno more je more kojim Rumunija izlazi u svet, more kojim rumunski brodovi i mornari sti\u017eu do bilo kog meridijana. Danas, a i u pro\u0161losti, Crno more je deo podru\u010dja civilizacije koje je jo\u0161 uvek opisano u drevnim spisima starih Grka koji su ga posmatrali i iz daljine i izbliza. Istori\u010dar, numizmati\u010dar i arheolog Emanuel […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1069814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n