Mandatar za premijera Luka Nikulesku nastavio je u ponedeljak pregovore o formiranju nove izvr\u0161ne vlasti, kako bi u \u010detvrtak mogao da podnese Parlamentu spisak \u010dlanova kabineta i program vlade. On je, na Radiju Rumunija, izjavio da zemlji hitno treba vlada sa punim ovla\u0161c\u0301enjima, ne radi zauzimanja odre\u0111enih pozicija, vec\u0301 s obzirom na postojanje konkretnih problema koji uti\u010du na svakodnevni \u017eivot Rumuna. Nikulesku je poslao poruku politi\u010dkim strankama za jo\u0161 vec\u0301u spremnost na dijalog prilikom dono\u0161enja odluke. Mandatar za premijera sastao se danas sa predsednikom Unije spasimo Rumuniju (USR), Dominikom Fricom, koji je potvrdio da njegova stranka nec\u0301e glasati za vladu sa ministrima iz Socijaldemokratske stranke (PSD), stranke koju smatra odgovornom za trenutnu politi\u010dku krizu. Nacionalna liberalna stranka (PNL) ima sli\u010dan stav. Me\u0111utim, stranka je prenela da mo\u017ee podr\u017eati inauguraciju vlade, kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje dr\u017eave. Zauzvrat, predstavnici Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) su se jo\u0161 jednom zalo\u017eili za obnavljanje saradnje izme\u0111u Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL), kao re\u0161enje za formiranje vec\u0301ine. U me\u0111uvremenu, Socijaldemokrate ka\u017eu da \u017eele promenu pravca rumunske ekonomije i vec\u0301inu u Parlamentu. Lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Sorin Grindeanu rekao je da stranka razmatra vanredne izbore ako stranke ne uspeju da se dogovore oko formiranja nove vlade. Nakon sastanka sa parlamentarnom grupom nacionalnih manjina, Luka Nikulesku je rekao da c\u0301e one, ako bude potrebno, u\u010destvovati u dogovoru izme\u0111u politi\u010dkih stranaka.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova Oana Coju u\u010destvovala je danas u Luksemburgu na Savetu za spoljne poslove Evropske unije, na \u010dijem su dnevnom redu bile aktuelne teme, poput bezbednosti u Crnom moru, hibridne pretnje i sukob na Bliskom istoku, navodi se u zvani\u010dnom saop\u0161tenju. \u0160efica diplomatije iz Bukure\u0161ta je tokom diskusija insistirala na pitanjima o Crnom moru, gde napadi dronovima i poremec\u0301aji trgovinskih puteva izazivaju sve vec\u0301e regionalne probleme. U tom kontekstu, Oana Coju je pokazati podr\u0161ku koju Bukure\u0161t pru\u017ea evropskim sankcijama protiv Rusije. Na kraju, ali ne i manje va\u017eno, vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova pozdravila je otvaranje novih pregovara\u010dkih poglavlja sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom u njihovim naporima da se pridru\u017ee Evropskoj uniji. Ovim pitanjima c\u0301e se ministarka ponovo pozabaviti u Var\u0161avi, gde se danas i sutra odr\u017eava Bezbednosni forum sa temom \u201eObezbe\u0111ivanje Evrope od isto\u010dnog krila do dalekog severa\u201c.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova Rumunije, Oana Coju, u\u010destvuje na Var\u0161avskom bezbednosnom forumu 12. i 13. oktobra. Prema saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova, Oana Coju u\u010destvuje kao glavni govornik na panelu posvec\u0301enom buduc\u0301nosti Evrope, gde c\u0301e tvrditi da pro\u0161irenje Evropske unije nije jednostavan birokratski proces, vec\u0301 geostrate\u0161ka investicija usmerena na doprinos konsolidaciji demokratije i prosperiteta u regionu – navodi se u saop\u0161tenju. \u0160to se ti\u010de bezbednosti Crnog mora, sloboda plovidbe je, saop\u0161tava Ministarstvo spoljnih poslova, cilj koji Rumunija \u010dvrsto brani na svim diplomatskim forumima. Oana Coju c\u0301e tako\u0111e u\u010destvovati na \u201eEvropskoj odbrambenoj gradskoj skup\u0161tini\u201c, gde c\u0301e se diskusije fokusirati na buduc\u0301nost evropske odbrambene arhitekture – tako\u0111e se navodi u saop\u0161tenju. U ponedeljak je vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova u\u010destvovala na Savetu za spoljne poslove Evropske unije u Luksemburgu, \u010diji je dnevni red uklju\u010divao bezbednost u Crnom moru, hibridne pretnje i sukob na Bliskom istoku – saop\u0161tilo je rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
Trgovinski deficit Rumunije, izme\u0111u 1. januara i 31. avgusta, iznosio je 22 milijarde evra, \u0161to je povec\u0301anje od preko 300 miliona evra u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. U pore\u0111enju sa istim periodom 2025. godine, rumunski izvoz je iznosio skoro 66 milijardi evra, \u0161to je povec\u0301anje od 4%, dok je uvoz zabele\u017eio rast od 3,4 procenta i dostigao 88 milijardi evra.<\/p>\n
Stanovni\u0161tvo Rumunije nastavlja da opada zabrinjavajuc\u0301om brzinom, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Prirodni prira\u0161taj je ostao negativan u avgustu, a broj umrlih bio je skoro 1,4 puta vec\u0301i od broja ro\u0111enih. Tokom ovog perioda ro\u0111eno je preko 13.000 dece, ali je broj umrlih prema\u0161io prag od 18.000. Vec\u0301ina smrtnih slu\u010dajeva, preko 40%, registrovana je kod ljudi starijih od 80 godina. Statistika tako\u0111e pokazuje da je u avgustu u Rumuniji sklopljeno pribli\u017eno 15.000 brakova.<\/p>\n
Ve\u017eba NATO-a koju predvodi Komanda multinacionalnog korpusa Jugoistok, sa sedi\u0161tem u Rumuniji, odr\u017eava se do 14. oktobra u centru za obuku \u010cinku (centar) i drugim vojnim ciljevima u Rumuniji. \u201eKarpatski luk 2026\u201c je multinacionalna vojna ve\u017eba u kojoj se evaluacija sprovodi uz pomoc\u0301 ra\u010dunara i organizuje za resertifikaciju. Doga\u0111aj je u skladu sa odlukama usvojenim na samitu NATO-a u Madridu 2022. godine, koje su dovele do ja\u010danja odvrac\u0301anja i odbrambene pozicije Alijanse, razvijanjem kapaciteta multinacionalnih borbenih grupa na isto\u010dnom krilu koje se mogu povec\u0301ati do nivoa brigade, kada i gde je to potrebno. Francuska doprinosi ovom naporu raspore\u0111ivanjem brzih kapaciteta, uklju\u010dujuc\u0301i dodatne snage u podr\u0161ci borbenoj grupi NATO-a u Rumuniji.<\/p>\n
Rumunski hidrolozi najavljuju da c\u0301e protok Dunava, koji je pao na najni\u017ei nivo u istoriji, sredinom ove nedelje porasti sa 1.200 na 1.350 kubnih metara u sekundi. Za drugu polovinu oktobra procenjuje se maksimalni protok od 1.600 kubnih metara u sekundi na ulazu u zemlju. Nizak nivo reke odredio je, tokom leta, zatvaranje dva reaktora nuklearne elektrane \u010cernavoda, koja je obezbe\u0111ivala 20% energije proizvedene u Rumuniji. Kompanija \u201eNuklearelektrika\u201c je saop\u0161tila da dva reaktora elektrane \u010cernavoda ostaju isklju\u010dena, a nastavak proizvodnje elektri\u010dne energije zavisi od porasta nivoa Dunava. Kompanija je obavestila da isklju\u010denje reaktora ne predstavlja rizik za nuklearnu bezbednost, koju obezbe\u0111uju specifi\u010dni sistemi i procedure i timovi stru\u010dnjaka koji su stalno raspore\u0111eni.<\/p>\n
Evropski lideri c\u0301e se krajem nedelje sastati u Briselu kako bi razgovarali o predlogu irskog predsedavanja bloka zajednice da se buduc\u0301i bud\u017eet za period 2028-2034. smanji za 8%. Ovaj procenat dolazi kao kompromisno re\u0161enje izme\u0111u dr\u017eava koje zahtevaju drasti\u010dnije smanjenje potro\u0161nje, predvo\u0111ene Nema\u010dkom, i onih koje \u017eele da za\u0161tite finansiranje poljoprivrede i regionalnog razvoja, uklju\u010dujuc\u0301i Italiju i Rumuniju. Glavni pregovara\u010d Evropskog parlamenta, Zigfrid Mure\u0161an, odbacuje kompromis i zahteva bud\u017eet 10% vec\u0301i od po\u010detnog predloga Komisije. On upozorava da Unija rizikuje da nec\u0301e imati dovoljno novca \u010dak ni za nove prioritete, kao \u0161to su odbrana i konkurentnost. Za bud\u017eet Evropske unije bic\u0301e potrebna jednoglasnost 27 zemalja \u010dlanica i odobrenje zakonodavnog tela u Strazburu.<\/p>\n
Ameri\u010dki profesori Robert Hol i Majkl Vudford dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2026. godinu. Njih dvojica su nagra\u0111eni za svoja istra\u017eivanja o \u201emikroekonomskim osnovama makroekonomske stabilnosti\u201c, saop\u0161tila je danas Kraljevska \u0161vedska akademija nauka u Stokholmu. Pro\u0161le godine, nagradu su podelila tri istra\u017eiva\u010da za svoj rad na odr\u017eivom rastu nacionalnih ekonomija. Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, knji\u017eevnost i mir objavljene su pro\u0161le nedelje. Za razliku od ostalih Nobelovih nagrada, odlikovanje za ekonomske nauke nije predvi\u0111eno testamentom \u0161vedskog hemi\u010dara i filantropa Alfreda Nobela (1833-1896), najpoznatijeg po pronalasku dinamita. Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je 1968. godine od strane Centralne banke \u0160vedske, a prvi put je dodeljena 1969. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mandatar za premijera Luka Nikulesku nastavio je u ponedeljak pregovore o formiranju nove izvr\u0161ne vlasti, kako bi u \u010detvrtak mogao da podnese Parlamentu spisak \u010dlanova kabineta i program vlade. On je, na Radiju Rumunija, izjavio da zemlji hitno treba vlada sa punim ovla\u0161c\u0301enjima, ne radi zauzimanja odre\u0111enih pozicija, vec\u0301 s obzirom na postojanje konkretnih problema […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1070111","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n