Skoro neprestano smo priklju\u0107eni na ogromnu koli\u010dinu informacija i suo\u010deni sa pritiskom da budemo produktivni, sa neizvesno\u0161c\u0301u, nedostatkom vremena i te\u0161koc\u0301ama u pronala\u017eenju ravnote\u017ee izme\u0111u profesionalnog i privatnog \u017eivota. U ovoj realnosti stres je postao izazov kome treba odoleti. Sa biolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta stres je reakcija organizma na pretnje i zahtevne situacije, obja\u0161njava Luiza Spiru doktorka gerijatar i predsednica Fondacije ,,Ana Aslan Internacional\u2019\u2019: ,,Stres je sasvim prirodna reakcija organizma koji se suo\u010dava sa stresorima. Ti stresori mogu biti razli\u010diti-bilo da se radi o zagadjiva\u010du, negativnoj emociji, fizi\u010dkoj povredi ili raspravi sa voljenom osobom, svaki od njih deluje kao stresor. Organizam poku\u0161ava da se reorganizuje i koordinira odgovor kako bi povratio ravnote\u017eu. Svi smo izlo\u017eeni stresorima; od njih niko nije po\u0161tedjen. Kada stres udje u na\u0161 \u017eivot, on stvara neravnote\u017eu. Ove neravnote\u017ee proizilaze iz na\u0161ih reakcija, koje su povezane sa mozgom i mogu se ispoljavati kao anksioznost, depresija ili hormonski, kardiovaskularni i imunolo\u0161ki problemi. Medjutim, kada te\u017eak period ispunjen stresom potraje du\u017ee, govorimo o hroni\u010dnom stresu. Ono \u0161to sam do sada opisala jeste akutni stres, onu vrstu koju do\u017eivljavamo, na primer, kada smo mi ili na\u0161a deca pred ispitom; stres na kraju nestaje. Ali kada stres naru\u0161i ono \u0161to nazivamo homeostazom\u2013ravnote\u017eu na c\u0301elijskom nivou-dolazi do poremec\u0301aja. Dok ovi poremec\u0301aji mogu nestati tokom kratkotrajnog stresa, oni opstaju u slu\u010dajevima dugotrajnog stresa, koji traje du\u017ee od dve nedelje, mesec dana, nekoliko meseci, pa \u010dak i godina. U takvim slu\u010dajevima, simptomi po\u010dinju da se javljaju u celom telu. Na kraju krajeva, upravo na\u0161 mozak prvi nailazi na ove reakcije i obradjuje ih, buduc\u0301i da je on organ zadu\u017een za upravljanje takvom situacijom.<\/p>\n
Mozak preuzima na sebe sav taj teret i poku\u0161ava da njime upravlja, ali nakon nekog vremena, mo\u017eda vi\u0161e nec\u0301e moc\u0301i da se nosi sa stresom. Tada po\u010dinju da se javljaju simptomi poput palpitacija srca, znojenja, poremec\u0301aja spavanja, problema sa varenjem, ko\u017enih reakcija ili alergija. Luiza Spiru dodaje: \u201eKada je stres akutan, mi se veoma efikasno mobili\u0161emo. Postajemo aktivni i sposobni da se nosimo sa situacijom, \u010desto pokazujuc\u0301i izuzetne rezultate u takvim periodima. Medjutim, kada stres postane hroni\u010dan, na\u0161i resursi po\u010dinju da se smanjuju, postepeno opadaju sve dok ne dodjemo do faze iscrpljenosti. Na\u0161e telo, ba\u0161 kao motor koji radi punom parom, na kraju dolazi do ta\u010dke iscrpljenosti, zbog \u010dega je izuzetno te\u0161ko ponovo uspostaviti ravnote\u017eu. Iscrpljenost je, u su\u0161tini, stres doveden do krajnosti; to zna\u010di da i sami postajemo svesni svoje nesposobnosti za oporavak. \u010cesto sam \u010dula mladje ljude kako govore: \u2019 Iscrpljen sam! Iscrpljen sam!\u2019 Oni zapravo poru\u010duju da su im ponestali resursi ili da se osec\u0301aju potpuno iscrpljeno. Ta iscrpljenost je fizi\u010dka, psiholo\u0161ka i mentalna i ispoljava se kao nemoguc\u0301nost bavljenja fizi\u010dkom aktivno\u0161c\u0301u, izlaskom iz kuc\u0301e ili stvaranjem novih ideja.\u201d<\/p>\n
Zbog svog velikog uticaja na fizi\u010dko i mentalno zdravlje u savremenom \u017eivotu, stres se smatra \u201ebole\u0161c\u0301u 21. veka\u201d. On se javlja svuda gde postoji neki pojedina\u010dni faktor rizika, ali dobra vest je da se ti faktori danas mogu promeniti. Prvi me\u0111u njima je fizi\u010dka aktivnost u svim svojim oblicima, od pe\u0161a\u0107enja do odlaska u teretanu. Prema re\u010dima profesorke dr Luize Spiru, 150 minuta fizi\u010dke aktivnosti nedeljno je sasvim dovoljno. Jo\u0161 jedan faktor na koji mo\u017eemo uticati je dru\u0161tveni \u017eivot. Va\u017eno je da se ne izolujemo. Jasan primer za to pru\u017eila nam je pandemija, tokom koje je izolacija pogodila milione ljudi. Luiza Spiru ka\u017ee: \u201eIzolacija, zapravo, ima najve\u0107i zna\u010daj me\u0111u ovim faktorima na koje mo\u017eemo uticati. Buduc\u0301i da smo dru\u0161tvena bic\u0301a, izolacija, uz zaboravljanje \u010dinjenice da smo dru\u0161tvena bic\u0301a \u2013 prema najnovijim studijama, ravna je pu\u0161enju tri kutije cigareta dnevno, bez obzira na starost. Izolacija vas jo\u0161 dublje uvla\u010di u sopstvene negativne misli kada se suo\u010davate sa depresijom ili anksiozno\u0161c\u0301u, a niste spremni da od bilo koga zatra\u017eite pomoc\u0301 ili mo\u017eda jo\u0161 uvek niste svesni provalije kojoj se pribli\u017eavate.\u201d<\/p>\n
San je tako\u0111e od klju\u010dnog zna\u010daja. Nije va\u017eno samo koliko dugo spavamo, vec\u0301 i kakav je kvalitet sna. Istovremeno, va\u017eno je voditi ra\u010duna o faktorima rizika i organizovati svoj \u017eivot, imajuc\u0301i na umu specifi\u010dne, individualne rizike kojima smo izlo\u017eeni. Pored funkcionalnog tela i bistrog uma, va\u017ena je i sposobnost pronala\u017eenja smisla u svakoj \u017eivotnoj fazi, dodaje profesorka dr Luiza Spiru. Ona isti\u010de tri klju\u010dna elementa koja nam poma\u017eu da o\u010duvamo samostalnost, u\u017eivamo u \u017eivotu i bez straha do\u010dekamo starost: mi\u0161ic\u0301i, mozak i smisao \u2013 odnosno, \u017eivot koji ima svoju svrhu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Skoro neprestano smo priklju\u0107eni na ogromnu koli\u010dinu informacija i suo\u010deni sa pritiskom da budemo produktivni, sa neizvesno\u0161c\u0301u, nedostatkom vremena i te\u0161koc\u0301ama u pronala\u017eenju ravnote\u017ee izme\u0111u profesionalnog i privatnog \u017eivota. U ovoj realnosti stres je postao izazov kome treba odoleti. Sa biolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta stres je reakcija organizma na pretnje i zahtevne situacije, obja\u0161njava Luiza Spiru […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[198288,81288],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1071432","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-luiza-spiru-2","tag-stres"],"acf":[],"yoast_head":"\n