Od 1878. godine, Rumunija ima muslimansku manjinu me\u0111u svojim gra\u0111anima, \u010diji se broj menjao tokom vremena, a to se dogodilo nakon \u0161to je Dobrud\u017ea postala deo Kraljevine Rumunije. Od tada, muslimani Rumunije, Turci i Tatari, \u017eive istoriju zajedno sa vec\u0301inom i drugim etni\u010dkim i verskim manjinama. Knji\u017eevnost 19. veka stvorila je negativnu sliku o Tur\u010dinu i Tataru. Istori\u010dar Metin Omer ka\u017ee da su to bile okolnosti.<\/p>\n
\u201eTo je, zaista, negativna slika, ali mislim da treba da budemo oprezni. To je negativna slika kada se odnosi na srednjovekovni period, na primer spisi Prede Buzeskua ili \u201eHrast iz Borze\u0161tija\u201c. To je bila slika kao rezultat nacionalisti\u010dke struje u kojoj je morao postojati spoljni neprijatelj. Slika se vi\u0161e odnosi na period odnosa sa Osmanskim carstvom, sa Krimskim kanatom. Ali kada se knji\u017eevnost, javno mnjenje, odnosi na period posle 1878. godine, generalno, slika je pozitivna, \u010dak je i melanholi\u010dna. Imamo zajednicu koju, na kraju krajeva, rumunsko javno mnjenje, vlasti, naravno, gledaju sa simpatijama. Slika se mo\u017ee objasniti \u010dinjenicom da je ova zajednica veoma sli\u010dna rumunskoj vec\u0301ini po dru\u0161tvenom ili ekonomskom statusu.\u201c<\/em><\/p>\n Godina 1878, godina ujedinjenja Dobrud\u017ee sa Rumunijom, tamno\u0161nji Turci i Tatari su sna\u017eno osetili.<\/p>\n \u201eZaista je bio \u0161ok za muslimansku zajednicu u Rumuniji, za Turke i Tatare, da posle stotina godina postanu deo hri\u0161c\u0301anske dr\u017eave. A \u0161ok je bio tim vec\u0301i jer su, na primer, u slu\u010daju Tatara, traume bile skora\u0161nje. Govorimo o 1783. godini, kada je Krimski kanat anektiran, a zatim o periodu posle Krimskog rata 1853-1856, kada su, zbog carske politike protiv tatarske zajednice, mnogi Tatari sa Krimskog poluostrva bili primorani da napuste svoju rodnu teritoriju. Isto je va\u017eilo i za situaciju na Balkanu, u regionima iz kojih je Osmansko carstvo bilo primorano da se povu\u010de, gde preostalo muslimansko stanovni\u0161tvo nije bilo ba\u0161 dobro prihvac\u0301eno.\u201c<\/em><\/p>\n Me\u0111utim, percepcije me\u0111u muslimanima i vec\u0301inom su postale pozitivne nakon \u0161to su politi\u010dki ciljevi ispunjeni. Metin Omer:<\/p>\n \u201eU periodu posle 1878. godine, a posebno u me\u0111uratnom periodu, u demografskom kontekstu Dobrud\u017ee, turska i tatarska zajednica se tako\u0111e vide kao saveznik rumunske dr\u017eave u smislu tada\u0161njih teritorijalnih pretenzija Bugarske prema Ju\u017enoj Dobrud\u017ei. Tu je bio i odnos sa Republikom Turskom i \u010dinjenica da ova zajednica, na kraju krajeva, nikada nije imala teritorijalne pretenzije od rumunske dr\u017eave. \u0160to se ti\u010de slike koju rumunsko dru\u0161tvo ima, koju rumunske elite imaju me\u0111u zajednicom, generalno, ona je bila pozitivna i mogu da navedem nekoliko primera. Nacionalni pesnik Tatara Mehmet Nijazi jedan je od najva\u017enijih pesnika tatarske zajednice, koji je pisao ne samo na tatarskom, vec\u0301 i na osmanskom turskom. Ima zbirku pesama pod nazivom \u201ePosvete\u201c, a prva pesma ove zbirke, na kojoj se nalazi i slika, posvec\u0301ena je kraljici Elizabeti, Karmen Silvi. Ovo divljenje rumunskog dru\u0161tva prema rumunskoj kulturi materijalizovalo se i kroz prevode rumunskih pisaca na turski i tatarski jezik. Na primer, Emineskuov \u201eLu\u010dafarul\u201c je preveden na turski i tatarski od strane pisaca zajednice\u201c.<\/em><\/p>\n Deo muslimanske zajednice izabrao je radikalno re\u0161enje emigracije. Ali drugi deo je odlu\u010dio da ostane. Metin Omer:<\/p>\n \u201ePrvi impuls je bio emigracija, o tome se raspravljalo u tada\u0161njoj zajednici. Jedan od najvec\u0301ih problema bio je taj \u0161to bi mladi muslimani morali da slu\u017ee vojni rok u hri\u0161c\u0301anskoj vojsci, \u0161to je bilo neprihvatljivo za mnoge \u010dlanove zajednice. Ali nedugo zatim, po\u010dele su da se pojavljuju elite zajednice koje su se protivile procesu emigracije. I tu je stav rumunskih politi\u010dkih elita, posebno suverena Karola I, koji je poku\u0161avao da ubedi muslimansko stanovni\u0161tvo da ostane i koji je poku\u0161avao da stvori institucionalni i kulturni okvir kroz koji bi se \u017eelje ove zajednice po\u0161tovale, bio veoma va\u017ean. U me\u0111uratnom periodu, slika Ataturka je tako\u0111e bila veoma va\u017ena. Me\u0111utim, fenomen emigracije je bio opse\u017ean, od 1878. do 1940. godine emigriralo je pribli\u017eno 200.000 Turaka i Tatara.\u201c<\/em><\/p>\n Komunizam su u potpunosti osetili i muslimani u Rumuniji. Metin Omer:<\/p>\n \u201eKomunisti\u010dki re\u017eim je bio traumati\u010dan, ba\u0161 kao i za ostatak dru\u0161tva. U slu\u010daju turske i tatarske zajednice, govorimo i o nasle\u0111u koje je nekako ostalo iz me\u0111uratnog perioda, \u0161to ju je dovelo u delikatnu situaciju pred komunisti\u010dkim vlastima. U slu\u010daju i Tatara i Turaka, govorimo o odnosu sa Turskom, prostorom sa kojim su se identifikovali. A u slu\u010daju Tatara, \u0161tavi\u0161e, situacija je bila i zbog \u010dinjenice da je tokom me\u0111uratnog perioda deo tatarskih elita imao projekat, u po\u010detku kulturni, ali koji je tokom Drugog svetskog rata bio \u010dak i politi\u010dki, naime, stvaranje tatarske dr\u017eave na Krimskom poluostrvu. Pred kraj Drugog svetskog rata, vlasti u Moskvi su odlu\u010dile da deportuju celokupno tatarsko stanovni\u0161tvo. 18. maj 1944. je trenutak koji se zapravo smatra genocidom, kako od strane tatarske zajednice, tako i od strane nekoliko parlamenata sveta.\u201c<\/em><\/p>\n Prema popisu iz 2021. godine, u Rumuniji danas \u017eivi oko 39.000 Turaka i Tatara, \u0161to predstavlja 2% stanovni\u0161tva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od 1878. godine, Rumunija ima muslimansku manjinu me\u0111u svojim gra\u0111anima, \u010diji se broj menjao tokom vremena, a to se dogodilo nakon \u0161to je Dobrud\u017ea postala deo Kraljevine Rumunije. Od tada, muslimani Rumunije, Turci i Tatari, \u017eive istoriju zajedno sa vec\u0301inom i drugim etni\u010dkim i verskim manjinama. Knji\u017eevnost 19. veka stvorila je negativnu sliku o Tur\u010dinu […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1072993","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n