Bud\u017eet Evropske unije za 2028-2034. godinu poprima obrise u vreme geopoliti\u010dkih kriza, ekonomskih pristisaka i strate\u0161kih prioriteta, koji dodatno komplikuju medjudr\u017eavne pregovore. Rasprave se vode kada Evropa treba da investira vi\u0161e u odbranu i bezbednost, u smanjenje strate\u0161ke zavisnosti, pove\u0107anje konkurentnosti jer zaostaje za SAD i Kinom i da ubrza inovacije i energetsku tranziciju. Istovremeno, treba da podr\u017ei poljoprivredu, razvoj manje razvijenihih zona i ekonomsku konvergentnost medju \u010dlanicama. Od pre nekoliko meseci vode se pregovori, ali ovi nisu daleko odmakli. Prvobitni predlog Evropske komisije o bud\u017eetu za 2028-2034 godinu od skoro 2000 miliardi evra odbile su zemlje neto doprinosnice, na \u010delu sa Nema\u010dkom koja obezbedjuje tre\u0107inu bud\u017eeta Unije, zatim Holandijom, \u0160vedskom i nordijskim dr\u017eavama. Na stolu je i predlog Irske, koja predsedava Savetom Evropske unije, o smanjenju za 8%, odnosno za usvajanje bud\u017eeta u visini od 1620 miliardi evra. Zemlje neto doprinosnice smatraju da je ovo smanjenje nedovoljno i zahtevaju o\u0161trije mere \u0161tednje. Evropski parlament i \u010dlanice koje imaju manji dobrinos, medju kojima su Rumunija, Italija, Poljska ili Gr\u010dka odlu\u010dno odbacuju ovaj predlog sa obrazlo\u017eenjem da bi ovo smanjenje te\u0161ko pogodilo kohezione fondove i zajedni\u010dku poljoprivrednu politiku. Ulog nije samo utvrdjivanje visine bud\u017eeta i raspodela medju 27 \u010dlanica, ve\u0107 naro\u010dito vizija o budu\u0107nosti Evropske unije, tvrde analiti\u010dari. Kakvu Evropu \u017eelimo, koje prioritete treba finansirati i naro\u010dito kako podeliti tro\u0161kove i prednosti od evropske integracije?. Politolog Marijus Ginea ka\u017ee: ,,Sa jedne strane imamo jasnu dimenziju raspodele novca. Neke zemlje \u017eele vi\u0161e novca, druge manje. Neto doprinosnice \u017eele da se izdvajaju manja sredstva vode\u0107i ra\u010duna o sve ve\u0107im unutra\u0161njim prioritetima zemalja, posebno u Nema\u010dkoj. Prioriteti zemalja severozapade Evrope su konkurentnost i tehnolo\u0161ki i ekonomski razvoj jer su one na granici ekonomskog i tehnolo\u0161kog razvoja i \u017eele da o\u010duvaju konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu u oblastima u kojima imaju \u0161anse. Prioriteti zemalja centralne, isto\u010dne i jugoisto\u010dne Evrope, odnosno Rumunije, Poljske i Francuske su smanjenje zaostajanja za ostalim \u010dlanicama i to\u0161kovi za poljoprivredu i za koheziju. Zemlje poput Rumunije nisu mnogo odmakle u smanjenju ogromnog zaostajanja siroma\u0161nih zona za bogatim u posledjne dve decenije. U poslednje dve decenije u Rumuniji razlike izmedju bogatih i siroma\u0161nih zona su pove\u0107ane, jer smo se koncetrisali na polove razvoja i skoro zapostavili periferne regije dru\u0161tva\u2019\u2019.<\/p>\n
Jedna od najva\u017enijih perspektivnih promena na nivou Evropske unije je ve\u0107a uloga konkurencije. Evropi su potrebne investicije u istra\u017eivanje, ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, \u010diste tehnologije, energetsku infrastrukturu, digitalizaciju i u strate\u0161ke industrijske kapacitete. Ova orijentacija odgovara jednom realnom problemu: Unija rizikuje da izgubi teren u globalnoj ekonomskoj konkurenciji ako evropske firme nemaju pristup finansiranju, energiji po konkurentskim cenama, modernoj infrastrukturi i povoljnijoj ekonomskoj atmosferi. Leonard Orban, biv\u0161i evropski komesar, o stavu Rumunije prema visegodi\u0161njem bud\u017eetu Evropske unije ka\u017ee: ,,Za nas je od su\u0161tin\u0161kog zna\u010daja da se ne smanje va\u017eni fondovi za dve politike: kohezionu i zajedni\u010dku poljoprivrednu. Najve\u0107i deo novca koji smo uspeli da privu\u010demo od pristupanja Unije spada ba\u0161 na ove dve politike. Bez sumnje, interesuje nas i konkurencija, ali znamo veoma dobro da \u0107emo lak\u0161e obezbediti novac za koheziju i zajedni\u010dku poljoprivrednu politiku i mnogo mmanje za konkurentnost. Zbog toga i insistiramo na ove dve politike. \u017delim da vam ka\u017eem jo\u0161 jednu stvar. Na kraju \u0107e se bud\u017eet usvojiti. pa iako \u0107e biti manji za 200 miliardi evra, Rumuniji \u0107e i dalje biti namenjeni pozama\u0161ni fondovi u bud\u017eetu za 2028-2034. godinu. U skaldu sa predlogom Komisije Rumuniji \u0107e biti namenjeno skoro 60 miliardi. Ako \u0107e budzet biti kara\u0107i za 200 miliona, Rumunija \u0107e dobiti vi\u0161e od 50 miliardi evra, drugim re\u010dima vi\u0161e nego \u0161to je dobila iz vi\u0161egodi\u0161njeg bud\u017eeta za 2021-2027. godinu. Ja smatram da je ovo poslednji voz, poslednji veliki iznos koji \u0107e Rumuniji biti namenjen. Kasnije Rumunija treba da dobija druge iznose u okviru drugih oblasti i manje u okviru klasi\u010dnih politika\u2019\u2019.<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima u skoro 20 godina od kada je \u010dlanica Unije, Rumunija je dobila 110 miliardi evra, a njen dorinos u bud\u017eet Unije u ovom period bio je od 36 miliardi evra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bud\u017eet Evropske unije za 2028-2034. godinu poprima obrise u vreme geopoliti\u010dkih kriza, ekonomskih pristisaka i strate\u0161kih prioriteta, koji dodatno komplikuju medjudr\u017eavne pregovore. Rasprave se vode kada Evropa treba da investira vi\u0161e u odbranu i bezbednost, u smanjenje strate\u0161ke zavisnosti, pove\u0107anje konkurentnosti jer zaostaje za SAD i Kinom i da ubrza inovacije i energetsku tranziciju. Istovremeno, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[198594,198586,198585],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1073847","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-budzet-unije-za-2028-2034-godinu","tag-ludovik-orban","tag-marijus-ginea"],"acf":[],"yoast_head":"\n