U Rumuniji je dr\u017eavni deficit pro\u0161le godine smanjen na 7,8% BDP-a, sa 9,2% prethodne godine, ali je ostao iznad nivoa od 6,6% zabele\u017eenog 2023. godine, prema podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku (Evrostat). Me\u0111utim, zemlja je nastavila da bele\u017ei najvec\u0301i deficit u Evropskoj uniji, dok je prosek u evrozoni ostao na 3%, a na nivou EU iznosio je 3,1%. Posle Rumunije, najvec\u0301i dr\u017eavni deficiti zabele\u017eeni su u Poljskoj, Belgiji i Francuskoj. Prema podacima Eurostata, ukupno 11 zemalja \u010dlanica prijavilo je deficite jednake ili vec\u0301e od 3% BDP-a. Me\u0111utim, \u010detiri zemlje zavr\u0161ile su pro\u0161lu godinu sa bud\u017eetskim suficitom: Kipar, Danska, Gr\u010dka i Portugal- pokazuju i podaci Eurostata.
\nPrema procenama Evropske komisije, o\u010dekuje se da c\u0301e bud\u017eetski deficit Rumunije ove godine dostic\u0301i pribli\u017eno 6,2% BDP-a, ali je i dalje potrebno prilago\u0111avanje od pribli\u017eno tri procentna poena BDP-a kako bi se smanjio ispod 3% do 2031. godine.
\nPrema re\u010dima stru\u010dnjaka, u Rumuniji je povec\u0301anje poreza kao re\u0161enje za smanjenje bud\u017eetskog deficita dostiglo svoje granice, s obzirom na to da kompanije i stanovni\u0161tvo vec\u0301 osec\u0301aju poreski teret, a o\u010dekuje se da c\u0301e ekonomija zemlje ove godine zabele\u017eiti prili\u010dno nizak rast. Istovremeno, fiskalne mere koje je najavila nova vlada mogle bi da doprinesu nastavku smanjenja bud\u017eetskog deficita bez novih pove\u0107anja poreza. Analiti\u010dari isti\u010du da smanjenje bud\u017eetskog deficita postaje sve te\u017ee u kontekstu ekonomskog usporavanja i smatraju da bi glavna mera za povec\u0301anje bud\u017eetskih prihoda trebalo da bude pobolj\u0161anje naplate PDV-a.
\nSada, nakon \u0161to je vladina kriza zvani\u010dno okon\u010dana, posle gotovo \u0161est meseci politi\u010dke blokade, novi premijer Luka Nikulesku uverio je javnost da \u0107e Rumunija ostati pri cilju smanjenja deficita na koji se obavezala pred evropskim partnerima. Podsetio je i na tri velike rejting agencije \u2014 Fitch, Moody\u2019s i S&P \u2014 koje su Rumuniju zadr\u017eale u kategoriji zemalja preporu\u010denih za ulaganja, ali sa negativnim izgledima, uprkos veoma visokom bud\u017eetskom deficitu.
\nTako\u0111e treba pomenuti da agencija Mudis smatra da formiranje nove vlade i blagovremeno usvajanje bud\u017eeta za 2027. godinu predstavljaju povoljan razvoj doga\u0111aja za kreditni profil Rumunije.
\nPrema oceni ove agencije, usvajanje bud\u017eeta do kraja ove godine podr\u017ealo bi nastavak fiskalne konsolidacije i kredibilitet obaveza dr\u017eave. U svom komentaru, Mudis je naglasio va\u017enost politi\u010dke stabilnosti i pouzdanog bud\u017eeta, s obzirom na to da Rumunija ima velike potrebe za finansiranjem, dok je pristup finansijskim tr\u017ei\u0161tima sve ograni\u010deniji. Agencija je zadr\u017eala svoje procene da \u0107e bud\u017eetski deficit Rumunije nastaviti da se smanjuje tokom naredne dve godine. Prema njenoj prognozi, deficit bi ove godine trebalo da padne na 5,8 odsto, a slede\u0107e godine na 5,5 odsto.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je dr\u017eavni deficit pro\u0161le godine smanjen na 7,8% BDP-a, sa 9,2% prethodne godine, ali je ostao iznad nivoa od 6,6% zabele\u017eenog 2023. godine, prema podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku (Evrostat). Me\u0111utim, zemlja je nastavila da bele\u017ei najvec\u0301i deficit u Evropskoj uniji, dok je prosek u evrozoni ostao na […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-1074229","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n