Rumunski ministar odbrane, \u0160tefan-Radu Oprea, i na\u010delnik General\u0161taba odbrane, general Georgica Vlad, sastali su se u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu sa predsednikom Vojnog komiteta EU (EUMC), generalom \u0160onom Klensijem. Razgovori su bili usmereni na de\u0161avanja u regionalnom bezbednosnom okru\u017eenju, sa fokusom na pretnje koje je izazvala agresija Ruske Federacije protiv Ukrajine, incidente sa dronovima u regionu Crnog mora i potrebu za ja\u010danjem evropskih odbrambenih kapaciteta. Tom prilikom, ministar Oprea je naglasio va\u017enost razvoja kapaciteta za nadzor, rano upozoravanje i protivvazdu\u0161nu odbranu, kao i ja\u010danje saradnje izme\u0111u EU i NATO-a. EUMC je najvi\u0161e vojno telo osnovano u okviru Saveta EU, koje \u010dine na\u010delnici odbrambenih snaga zemalja \u010dlanica.<\/p>\n
Rumunski ministar finansija Aleksandru Nazare u\u010destvovao je u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu na me\u0111unarodnom forumu \u201eRekonstrukcija Ukrajine: Bezbednost, moguc\u0301nosti, investicije\u201c. U svom govoru, ministar je naglasio da c\u0301e obnova Ukrajine zahtevati investicije od skoro 600 milijardi dolara u narednih deset godina, a Rumunija \u017eeli da u\u010destvuje u ovom procesu kroz infrastrukturne, energetske i ekonomske partnerske projekte. Prema re\u010dima Nazarea, Rumunija mo\u017ee da iskoristi svoj geografski polo\u017eaj i evropsko iskustvo da postane centralni stub u regionalnoj obnovi i trgovini sa susednom Ukrajinom. Drumske, \u017eelezni\u010dke i pomorske veze preko luke Konstanca i Dunava su od vitalnog zna\u010daja za odr\u017eavanje trgovinskih tokova, dodao je Aleksandru Nazare.<\/p>\n
Vrhovni savet za nacionalnu odbranu Rumunije danas odr\u017eava sednicu, prvu kojoj prisustvuju premijer Luka Nikulesku i novi ministri vlade koja je izglasana u utorak. Tokom sastanka bic\u0301e analizirane bezbednosne implikacije izazvane incidentima u Crnom moru i procenjene mere za ja\u010danje kapaciteta za reagovanje radi za\u0161tite teritorijalnih voda Rumunije i kriti\u010dne pomorske infrastrukture, saop\u0161tila je predsedni\u010dka administracija. Predsednik Niku\u0161or Dan je nedavno rekao da je bezbednost Crnog mora neophodna ne samo za Rumuniju i priobalne zemlje, vec\u0301 za celu Evropu i za me\u0111unarodnu trgovinu. S druge strane, NATO ja\u010da svoje prisustvo u Crnom moru, na zahtev Rumunije i Bugarske, nakon nedavnih napada dronovima koji su se dogodili u njihovim isklju\u010divim ekonomskim zonama, pa \u010dak i u teritorijalnim vodama. Izvori iz NATO-a navode da je nekoliko zemalja \u010dlanica, uklju\u010dujuc\u0301i Sjedinjene Dr\u017eave, Francusku, Veliku Britaniju i Holandiju, do sada odgovorilo na poziv dve zemlje. Portparol Vrhovnog \u0161taba savezni\u010dkih snaga u Evropi, pukovnik Martin O’Donel, izjavio je da pored ameri\u010dkih letelica koje su vec\u0301 aktivne iznad Crnog mora, podr\u0161ka obuhvata i pomorske patrolne avione, radare, dronove, obave\u0161tajno osoblje i specijalizovane timove za analizu eksploziva.<\/p>\n
Evropski parlament (EP) poziva EU, u rezoluciji usvojenoj u \u010detvrtak, da razmotri raspore\u0111ivanje pomorske operacije u Crnom moru i da ubrza operacionalizaciju, u Rumuniji i Bugarskoj, Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora. U rezoluciji, EP sna\u017eno osu\u0111uje najnovije napade koji su rezultirali \u017ertvama kod obala Bugarske i Rumunije, kao i ponovljena kr\u0161enja rumunskog vazdu\u0161nog prostora. EP tako\u0111e smatra Rusiju odgovornom za napad na civilne brodove i eskalaciju njene agresije protiv Ukrajine u zapadnom Crnom moru. S druge strane, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju zemlje EU, u saradnji sa NATO-om, da podr\u017ee Bugarsku i Rumuniju u ranom otkrivanju i prac\u0301enju neprijateljskih dronova koji ugro\u017eavaju pomorski transport u Crnom moru. Rezolucija, usvojena sa 432 glasa \u201eza\u201c, 52 \u201eprotiv\u201c i 88 uzdr\u017eanih, predstavlja nastavak debate o ovoj temi koja se odr\u017eala u utorak u EP, u prisustvu \u0161efice evropske diplomatije Kaje Kalas.<\/p>\n
Studenti iz cele Srbije okupili su se u sredu uve\u010de u glavnom gradu Beogradu, uo\u010di poslednjeg velikog skupa pred vanredne parlamentarne izbore, prenosi agencija Frans pres. Srbija u nedelju izlazi na birali\u0161ta, a studentska izborna lista predstavlja najve\u0107i izazov za Srpsku naprednu stranku, nekada\u0161njeg predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Vanredni izbori raspisani su nakon gotovo dve godine protesta koje predvode studenti, a koji su po\u010deli posle pada nadstre\u0161nice na \u017eelezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 osoba. Ova tragedija, koja se dogodila u novembru 2024. godine i za koju se odgovornost pripisuje korupciji, izazvala je neke od najve\u0107ih protesta u zemlji od pada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine. Raspisivanje vanrednih izbora bio je jedan od klju\u010dni zahtev studentskog pokreta. Vu\u010dic\u0301 je raspisao izbore u septembru pre nego \u0161to je podneo ostavku na funkciju predsednika kako bi se kandidovao za premijera. Vu\u010di\u0107, koji dominira srpskom politi\u010dkom scenom vi\u0161e od decenije, predvodi izbornu listu Srpske napredne stranke, koja je u sredu u Ni\u0161u odr\u017eala svoj poslednji veliki predizborni skup. <\/p>\n
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) presudio je u korist vlade Rumunije u popstupku koji se odnosi na odlo\u017eenu isplatu zaostalih zarada koje su sudije i tu\u017eioci dobile na sudu. Postupak pred ESLJP pokrenulo je nekoliko sudija i tu\u017eilaca, koji su optu\u017eili rumunsku dr\u017eavu da kr\u0161i njihova prava jer sudske presude nisu u potpunosti sprovedene. Sudije ESLJP-a jednoglasno su odlu\u010dile da su njihove \u017ealbe neosnovane i da Rumunija mo\u017ee da nastavi sa odlo\u017eenom, odnosnom faznom isplatom dugovanja. Sud u Strazburu ocenio je da su neizvr\u0161avanje presuda u celosti i odlaganje isplata bili posledica izuzetnih okolnosti, kao i ekonomske i bud\u017eetske situacije u zemlji. Sud je tako\u0111e saop\u0161tio da se \u010dini da su domac\u0301e odluke rumunskih sudova donete u sukobu interesa i da su prekora\u010dile svoja ovla\u0161c\u0301enja. Dana\u0161nja odluka ESLJP-a je kona\u010dna. Iznos koji rumunska dr\u017eava duguje sudijama i tu\u017eiocima dostigao je 5 milijardi leja, \u0161to je ekvivalentno iznosu od gotovo milijardu evra.<\/p>\n
Rumunija, koja je u postupku prekomernog deficita od 2020. godine, zabele\u017eila je pro\u0161le godine najvec\u0301i deficit u Evropskoj uniji \u2013 7,8% BDP-a, prema podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku. Posle Rumunije, najve\u0107i deficiti zabele\u017eeni su u Poljskoj, Belgiji i Francuskoj. Prema podacima Eurostata, jedanaest dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije pro\u0161le godine imalo je bud\u017eetski deficit jednak ili ve\u0107i od tri odsto BDP-a. S druge strane, \u010detiri zemlje zavr\u0161ile su godinu sa bud\u017eetskim suficitom: Kipar, Danska, Gr\u010dka i Portugal.<\/p>\n
Novi premijer Rumunije, Luka Nikulesku, boravic\u0301e u zvani\u010dnoj poseti Republici Moldaviji (biv\u0161oj sovjetskoj republici, prete\u017eno rumunskom govornom podru\u010dju) u utorak, 27. oktobra, saop\u0161tila je Vlada u Bukure\u0161tu. Prema saop\u0161tenju institucije, agenda rumunskog zvani\u010dnika uklju\u010divac\u0301e sastanke sa predsednicom Majom Sandu, premijerom Vasileom Tofanom i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Razgovori c\u0301e biti posvec\u0301eni zajedni\u010dkim projektima i saradnji izme\u0111u dve dr\u017eave, u kontekstu stalne podr\u0161ke koju Vlada Rumunije pru\u017ea Republici Moldaviji, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je danas po\u010deo dvodnevni Forum umetnosti i osoba sa invaliditetom, koji organizuje EUNIC Rumunija, mre\u017ea nacionalnih kulturnih instituta zemalja Evropske unije, u saradnji sa UNITER-om i Nacionalnim pozori\u0161nim festivalom. Kako izgraditi kulturni sektor u kojem osobe sa invaliditetom nisu samo publika, ve\u0107 i stvaraoci, umetnici i aktivni partneri u oblikovanju kulturnog \u017eivota? Kako u\u010diniti da pristupa\u010dnost postane uobi\u010dajena praksa kulturnih institucija i organizacija, a ne izuzetak? To su neka od pitanja na koja stru\u010dnjaci iz Rumunije i inostranstva tra\u017ee konkretne odgovore, sa ciljem da umetnost postane pristupa\u010dnija i inkluzivnija. Forum o umetnosti i invaliditetu odr\u017eava se u okviru Nacionalnog pozori\u0161nog festivala.<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Izrael pripremaju novu vojnu ofanzivu protiv Irana nakon izbora za Kongres na polovini predsedni\u010dkog mandata u SAD, koji \u0107e biti odr\u017eani 3. novembra, objavio je Njujork tajms. Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp odlo\u017eio je u oktobru napad, u trenutku kada su vojske obe zemlje bile u stanju najvi\u0161e borbene pripravnosti. Prema pisanju lista, dve zemlje rade na kratkoj i intenzivnoj operaciji koja bi mogla da uklju\u010di napade na iranska nuklearna postrojenja, skladi\u0161ta raketa i dronova i energetsku infrastrukturu. Ministar odbrane SAD Pit Hegset sastao se ove nedelje u Izraelu sa premijerom Bend\u017eaminom Netanjahuom kako bi razgovarali o novim napadima, prema re\u010dima ameri\u010dkih zvani\u010dnika koje je citirao Njujork tajms. Pojedini vojni stratezi smatraju da bi trodnevna ofanziva mogla da nanese dovoljno veliku ekonomsku \u0161tetu Iranu i tako primora Teheran na ustupke u diplomatskim pregovorima. Me\u0111utim, prethodna ofanziva, sprovedena izme\u0111u februara i aprila, nije uspela da postigne zna\u010dajan napredak u pregovorima i doprinela je rastu cena energije i inflacije \u0161irom sveta, napominju novinske agencije.<\/p>\n
\u0160ampion Rumunije u mu\u0161kom rukometu, CS Dinamo Bukure\u0161t, ubedljivo je savladao danski Arhus rezultatom 37:23, u sredu uve\u010de, na doma\u0107em terenu, u okviru grupe E Lige \u0161ampiona. Dinamo je tako ostvario prvu pobedu ove sezone u elitnom evropskom takmi\u010denju. U poslednjoj kolu, 29. oktobra, Dinamo c\u0301e igrati u gostima protiv Monpeljea (Francuska). Na tabeli, Barsa (\u0160panija) je lider, sa 8 bodova, slede Orhus, 5 bodova, Dinamo, 3 boda, Monpelje, 2 boda. Prve dve ekipe plasira\u0107e se u glavnu grupnu fazu, dok \u0107e poslednje dve takmi\u010denje nastaviti u EHF Evropskoj ligi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski ministar odbrane, \u0160tefan-Radu Oprea, i na\u010delnik General\u0161taba odbrane, general Georgica Vlad, sastali su se u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu sa predsednikom Vojnog komiteta EU (EUMC), generalom \u0160onom Klensijem. Razgovori su bili usmereni na de\u0161avanja u regionalnom bezbednosnom okru\u017eenju, sa fokusom na pretnje koje je izazvala agresija Ruske Federacije protiv Ukrajine, incidente sa dronovima u regionu […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30,105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1074325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n