Kada govorimo o kvalitetu \u017eivota, pre svega mislimo na fizi\u010dko i psihi\u010dko zdravlje: biolo\u0161ko blagostanje, odsustvo bola ili hroni\u010dnih bolesti, svakodnevnu energiju, emocionalnu ravnote\u017eu i mentalno zdravlje. Me\u0111utim, kvalitetan \u017eivot podrazumeva i odgovaraju\u0107e materijalne uslove: pristojna primanja, finansijsku sigurnost, pristup hrani, ode\u0107i i adekvatnom stambenom prostoru.
\nVa\u017eni su i dru\u0161tveni odnosi i okru\u017eenje, odnosno odnosi sa porodicom, prijateljima i celom zajednicom. Kvalitet \u017eivota podjednako uklju\u010duje profesionalno zadovoljstvo, kao i ravnote\u017eu izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota. U ovu jedna\u010dinu ulaze i poverenje u institucije i kvalitet javnih usluga.
\nU Rumuniji kvalitet \u017eivota karakteri\u0161e sna\u017ean kontrast izme\u0111u op\u0161teg ekonomskog rasta od antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine, odnosno tokom poslednjih 35 godina, deklarisanog zadovoljstva pojedinih segmenata stanovni\u0161tva, a sa druge strane, zaostajanja za prosekom Evropske unije.
\nNajnovije istra\u017eivanje Evrobarometra Evropskog parlamenta, objavljeno sredinom ove godine, pokazuje da je 63 odsto Rumuna zadovoljno kvalitetom svog \u017eivota, dok evropski prosek iznosi 83 odsto. Me\u0111u onima koji ne ose\u0107aju da im je uskrac\u0301eno u pogledu kvaliteta \u017eivota, najvi\u0161e je visokoobrazovanih ljudi.
\nS druge strane, 37 odsto Rumuna je nezadovoljno svojim svakodnevnim \u017eivotom, \u0161to je znatno iznad evropskog proseka, koji iznosi svega 17 odsto.
\nPo \u010demu se kvalitet \u017eivota jednog Rumuna razlikuje od kvaliteta \u017eivota stanovnika zapadne Evrope? Akademik i sociolog Katalin Zamfir, direktor Instituta za istra\u017eivanje kvaliteta \u017eivota pri Rumunskoj akademiji, smatra da su za to delimi\u010dno odgovorne javne politike.
\n\u201eEkonomske razlike su veoma velike, \u010dak se i povec\u0301avaju. A upravo te ekonomske razlike obja\u0161njavaju i razlike u zdravstvu, obrazovanju i tako dalje. S druge strane, tome se pridru\u017eio i nedostatak odgovaraju\u0107e socijalne politike. Zdravstveni sistem ima velike probleme, obrazovanje tako\u0111e, a svoj doprinos dao je i nedovoljan razvoj nau\u010dnih istra\u017eivanja. Svi podaci pokazuju da je Rumunija na poslednjem ili pretposlednjem mestu po finansiranju nau\u010dnih istra\u017eivanja, uz veliki zaostatak za drugim zemljama koje su pro\u0161le kroz tranziciju.\u201c
\nNa pitanje \u0161ta bi moglo pobolj\u0161ati njihove \u017eivote, vec\u0301ina Rumuna ka\u017ee da su im potrebna re\u0161enja za bolju finansijsku situaciju. Kupovna moc\u0301 i nivo prihoda ostaju ispod evropskog proseka, a inflacija i tro\u0161kovi \u017eivota vr\u0161e veliki pritisak na domac\u0301instva. Me\u0111utim, Rumuni podjednako ukazuju i na probleme u zdravstvenoj za\u0161titi, bolni\u010dkoj infrastrukturi i dostupnosti kvalitetnog le\u010denja, za koje mnogi smatraju da su nedovoljno razvijeni.
\nStanovni\u0161tvo tako\u0111e sna\u017eno ose\u0107a posledice niskog nataliteta i starenja populacije, koji stvaraju sve ve\u0107i pritisak na tr\u017ei\u0161te rada i penzioni sistem.
\nUz to, primetan je i ogroman jaz izme\u0111u gradskih i seoskih sredina. U ruralnim podru\u010djima starije stanovni\u0161tvo sa niskim primanjima suo\u010dava se sa izrazitim siroma\u0161tvom, a ponekad i sa nedostatkom osnovnih usluga.
\nPonovo govori akademik Katalin Zamfir:
\n\u201eU poslednjih 30 godina, ekonomske i socijalne razlike izme\u0111u regiona Rumunije su se dramati\u010dno povec\u0301ale, to je pravi uzrok. Do 1989. godine, komunisti\u010dka politika je imala za cilj odre\u0111eni razvoj, recimo, uravnote\u017een izme\u0111u regiona. Politika tranzicije je enormno naglasila razliku izme\u0111u regiona.\u201c
\nNa kvalitet \u017eivota, bilo da je re\u010d o njegovom pobolj\u0161anju ili pogor\u0161anju, uti\u010du brojni faktori: zdravlje, dostupnost usluga i le\u010denja, ishrana, kvalitet vazduha i vode, zaga\u0111enje, stres, kao i uslovi rada i \u017eivota.
\nMe\u0111utim, u Rumuniji i dalje postoje brojni nedostaci u javnim politikama koji se primenjuju u ovim oblastima.
\nDirektor Instituta za istra\u017eivanje kvaliteta \u017eivota pri Rumunskoj akademiji isti\u010de:
\n\u201eDrama je u tome \u0161to postoje neravnote\u017ee u svim oblastima. Po mom mi\u0161ljenju, najbolja politika jeste uravnote\u017een pristup rastu \u2013 i ekonomskom i obrazovnom, zdravstvu i nau\u010dnim istra\u017eivanjima i vec\u0301a pa\u017enja posvec\u0301ena promociji, recimo, mudrosti \u017eivota, odnosno one drevne mudrosti koja je stavljala veliki naglasak na li\u010dnu mudrost.\u201c
\nJer, kako smatra akademik Katalin Zamfir, na kraju nije va\u017eno samo koliko godina \u017eivimo, ve\u0107 pre svega kako \u017eivimo.
\nA jedan od klju\u010dnih resursa za kvalitetan \u017eivot jeste upravo individualna mudrost.
\n\u201eNa\u010din na koji ljudi razmi\u0161ljaju o sopstvenom \u017eivotu i \u017eivotnom stil mnogo uti\u010du na kvalitet \u017eivota, jer postoje ozbiljni problemiu u dana\u0161njim \u017eivotnim stilovima. Ta\u010dno je da su ekonomski problemi i socijalne politike doprineli tome da ljudi izgube sposobnost da promi\u0161ljeno oblikuju sopstveni na\u010din \u017eivota. Ipak, \u017eivotnom stilu moramo posvetiti veliku pa\u017enju, kao i na\u010dinu na koji ljudi koriste te ograni\u010dene resurse koji su im na raspolaganju.\u201c
\nIdealno bi bilo, smatra akademik Katalin Zamfir, kada bismo se vratili anti\u010dkoj mudrosti, koja kvalitet \u017eivota sme\u0161ta u samu ljudsku li\u010dnost i ne defini\u0161e ga gomilanjem materijalnih dobara, ve\u0107 izgradnjom karaktera, mentalne ravnote\u017ee i skladnih odnosa sa drugima.
\nUmerenost i pronala\u017eenje zlatne sredine; unutra\u0161nji mir i prihvatanje stvari koje ne mo\u017eemo da kontroli\u0161emo, poput vremenskih prilika, ekonomskih kretanja ili postupaka drugih ljudi; negovanje prijateljstva i u\u017eivanje u jednostavnim zadovoljstvima, kao i ravnote\u017ea izme\u0111u uma, tela i prirode \u2013 sve su to drevna shvatanja kvaliteta \u017eivota koja potvr\u0111uje i savremena nauka.
\nPozitivna psihologija, neuronauka i savremena medicinska istra\u017eivanja pokazuju da su smanjenje stresa, umerenost u ishrani, fizi\u010dka aktivnost i duboke dru\u0161tvene veze temelji dugog i kvalitetnog \u017eivota.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada govorimo o kvalitetu \u017eivota, pre svega mislimo na fizi\u010dko i psihi\u010dko zdravlje: biolo\u0161ko blagostanje, odsustvo bola ili hroni\u010dnih bolesti, svakodnevnu energiju, emocionalnu ravnote\u017eu i mentalno zdravlje. Me\u0111utim, kvalitetan \u017eivot podrazumeva i odgovaraju\u0107e materijalne uslove: pristojna primanja, finansijsku sigurnost, pristup hrani, ode\u0107i i adekvatnom stambenom prostoru. Va\u017eni su i dru\u0161tveni odnosi i okru\u017eenje, odnosno odnosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":796536,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-1075051","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n