Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan \u010destitao je srpskom narodu i politi\u010dkoj formaciji Studentska lista na pobedi na nedeljnim parlamentarnim izborima, na kojima je zabele\u017eena najve\u0107a izlaznost bira\u010da u poslednjih nekoliko decenija. U objavi na dru\u0161tvenoj mre\u017ei, rumunski predsednik saop\u0161tio je da su vlasti u Bukure\u0161tu spremne da sara\u0111uju sa novom vladom u Beogradu na uspostavljanju \u201ejo\u0161 sna\u017enijeg partnerstva\u201c. Biv\u0161i predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107, koji predvodi Srpsku naprednu stranku, priznao je poraz. Opoziciona Studentska lista osvojila je oko 140 poslani\u010dkih mandata, od ukupno 250, dok stranka koju predvodi Vu\u010di\u0107 ne\u0107e osvojiti vi\u0161e od 105 mandata. Ovaj rezultat predstavlja li\u010dni poraz za Vu\u010di\u0107a, koji je, u skladu sa svojom populisti\u010dkom retorikom, za poraz okrivio nezavisne medije, neimenovane evropske zemlje i takozvanu ameri\u010dku paralelnu dr\u017eavu. U susednoj Bugarskoj, vr\u0161iteljka du\u017enosti predsednika Ilijana Jotova pobedila je u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora i u odlu\u010duju\u0107em krugu suo\u010di\u0107e se sa biv\u0161im vr\u0161iocem du\u017enosti premijera Andrejem Gjurom. Prema izlaznim anketama, Jotova bi dobila izme\u0111u 35 i 36,5 odsto glasova, a Giu\u00acrov najvi\u0161e 32,5 odsto, u uslovima niske izlaznosti. Jotovu podr\u017eava stranka premijera Rumena Radeva, a ona se izjasnila u prilog dijalogu sa Rusijom, dok Gju\u00acrova podr\u017eava proevropska opozicija.<\/p>\n
Bud\u017eetski deficit Rumunije smanjen je za vi\u0161e od 24 milijarde leja (oko 4,48 milijardi evra) u prvih devet meseci ove godine u pore\u0111enju sa istim periodom 2025. godine i dostigao je 78,3 milijarde leja (pribli\u017eno 16,6 milijardi evra). Prema podacima Ministarstva finansija u Bukure\u0161tu, bud\u017eetski deficit iznosio je 3,81% bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP-a). Na smanjenje bud\u017eetskog deficita uticali su rast prihoda od gotovo 12%, dok su rashodi dr\u017eave imali manji napredak, od oko 6%. Tro\u0161kovi za zaposlene u javnom sektoru smanjeni su za vi\u0161e od \u010detiri milijarde leja (oko 748 miliona evra), dok su javne investicije zna\u010dajno porasle, prema\u0161iv\u0161i 107 milijardi leja (20 milijardi evra). <\/p>\n
Bud\u017eet za sledec\u0301u godinu mora biti izgra\u0111en na osnovu onoga \u0161to mo\u017ee da se finansira, a prioriteti moraju biti postavljeni transparentno, odgovorno i strate\u0161ki, izjavio je danas rumunski ministar finansija Aleksandru Nazare. Po njegovom mi\u0161ljenju, Bukure\u0161t ne mo\u017ee sebi priu\u0161titi fiskalna popu\u0161tanja koja bi odr\u017eavala pritisak na tro\u0161kove finansiranja i povec\u0301ala rizik od nepovoljnih odluka rejting agencija. Moguc\u0301e pogor\u0161anje rejtinga zemlje moglo bi dovesti do skupljih kredita za dr\u017eavu, vi\u0161ih tro\u0161kova finansiranja za kompanije i, indirektno, za gra\u0111ane, kao i smanjenja resursa dostupnih za razvoj, objasnio je Nazare. Tako\u0111e danas, premijer Luka Nikulesku sastao se sa guvernerom Narodne banke, Mugurom Isereskuom, kako bi razgovarali o dinamici spoljnog finansiranja, stanju bankarskog sektora i izgledima za razvoj ekonomije. Na kraju sastanka, Nikulesku je rekao da su prioriteti rumunske vlade finansijska disciplina, mudro i efikasno kori\u0161c\u0301enje javnog novca, ali i ponovno pokretanje ekonomije i privla\u010denje investicija.<\/p>\n
Novi premijer Rumunije, nezavisni Luka Nikulesku, boravic\u0301e u zvani\u010dnoj poseti Republici Moldaviji (biv\u0161oj sovjetskoj republici, prete\u017eno rumunskom govornom podru\u010dju) u utorak, \u0161to je njegovo prvo putovanje u inostranstvo nakon stupanja na du\u017enost. Prema saop\u0161tenju za javnost Vlade Bukure\u0161ta, agenda rumunskog zvani\u010dnika uklju\u010divac\u0301e sastanke sa predsednicom Majom Sandu, premijerom Vasileom Tofanom i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Razgovori c\u0301e biti posvec\u0301eni zajedni\u010dkim projektima i saradnji izme\u0111u dve dr\u017eave, u kontekstu stalne podr\u0161ke koju rumunska vlada pru\u017ea Republici Moldaviji, navodi se u saop\u0161tenju za javnost.<\/p>\n
Sanitarno-veterinarske uprave u Rumuniji okupi\u0107e u utorak predstavnike svih relevantnih udru\u017eenja kako bi analizirali uticaj zabrane izvoza na sto\u010dare. Zabrana koju je uvela Evropska komisija, a koja se odnosi na izvoz ovaca i koza u zemlje Evropske unije i tre\u0107e zemlje, na snazi je do 31. decembra. Za sada ostaju na snazi i privremena ograni\u010denja kretanja ovaca i koza na celoj teritoriji Rumunije, kako bi se spre\u010dilo \u0161irenje bolesti. U nedelju je u dva okruga na jugoistoku zemlje po\u010dela hitna kampanja vakcinacije protiv boginja ovaca i koza i kuge malih pre\u017eivara.<\/p>\n
Nova vlada u Bukure\u0161tu namerava da ove nedelje izvr\u0161i prvi rebalans bud\u017eeta za 2026. godinu, koji \u0107e prvenstveno biti namenjen sektoru zdravstva. Resorno ministarstvo c\u0301e dobiti novac za medicinske jedinice u svojoj nadle\u017enosti, a sredstva \u0107e biti izdvojena i za Nacionalnu ku\u0107u zdravstvenog osiguranja, za pla\u0107anje zdravstvenih usluga i nadoknadu tro\u0161kova lekova. Dodatna sredstva c\u0301e biti preusmerena i Slu\u017ebi hitne pomoc\u0301i. S druge strane, Sorin Grindeanu, lider PSD-a, stranke koja je deo vladaju\u0107e koalicije, izjavio je danas da nec\u0301e podr\u017eati povec\u0301anje poreza za o stanovni\u0161tvo i kompanije u 2027. godine. Tako\u0111e je rekao da c\u0301e premijeru, nezavisnom Luki Nikuleskuu, predlo\u017eiti dve velike reforme za koje bi Vlada trebalo da preuzme odgovornost pred Parlamentom: administrativno-teritorijalnu reorganizaciju, spajanjem malih lokalnih zajednica, i reorganizaciju centralne administracije, usmerenu na smanjenje broja agencija i racionalizaciju aktivnosti kompanija u dr\u017eavnom portfelju.<\/p>\n
Rumunski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja, Florin Barbu, u\u010destvovac\u0301e u ponedeljak i utorak na sastanku Saveta za poljoprivredu i ribarstvo, koji se odr\u017eava u Luksemburgu. Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu resornog ministarstva u Bukure\u0161tu, bic\u0301e razmotrene teme od velikog interesa za buduc\u0301nost poljoprivrede i evropskih poljoprivrednika, sa akcentom na buduc\u0301u Zajedni\u010dku poljoprivrednu politiku (ZPP) posle 2027. godine, razvoj trgovine u poljoprivredi i uspostavljanje ribolovnih moguc\u0301nosti u Balti\u010dkom moru. U\u010desnici c\u0301e tako\u0111e pripremiti stav Evropske unije uo\u010di godi\u0161njeg sastanka Me\u0111unarodne komisije za za\u0161titu atlantskih tuna, koji c\u0301e se odr\u017eati u novembru u Portugalu, navodi se u citiranom izvoru.<\/p>\n
Evolucija ekonomije pokazuje da je Rumunija zemlja kontrasta, otkrivaju najnoviji podaci Evrostata iz ove oblasti. Region Bukure\u0161t\u2013Ilfov je tre\u0107i u Evropskoj uniji po privrednom rastu u poslednjih pet godina sa rastom od 33% u periodu od 2019. do 2024. godine. Glavni grad Rumunije i njegova okolina zaostaju samo za dva regiona u Irskoj. Me\u0111utim, Rumunija se nalazi i na listi regiona sa najve\u0107im ekonomskim padom u Evropskoj uniji. Region Ju\u017ena Muntenija zauzima \u010detvrto mesto, dok je region Jugozapadna Oltenija na petom mestu. Najve\u0107i gubici zabele\u017eeni su u jednom regionu u Bugarskoj, gde je realni bruto doma\u0107i proizvod (BDP) smanjen za 20,5%. Slede region u Gr\u010dkoj i region Groningen u Holandiji. Na nivou cele Evropske unije, realni BDP porastao je za 5,6% u istom periodu. Od 244 analizirana regiona, 197 je prema\u0161ilo ekonomski nivo iz 2019. godine, dok je 46 regiona zabele\u017eilo pad.<\/p>\n
Hri\u0161c\u0301ani danas slave Svetog Dimitrija Miroto\u010divog, hri\u0161c\u0301anskog mu\u010denika iz 4. veka. Vi\u0161e od 250.000 Rumuna proslavilo je tom prilikom svoj imendan. U Bukure\u0161tu, na Patrijar\u0161ijskom brdu, nastavlja se pravoslavno hodo\u010da\u0161c\u0301e mo\u0161tima Svetog Dimitrija Novog, za\u0161titnika grada. Nakon dana\u0161nje liturgije, patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danilo sve\u010dano je proglasio praznik Sabora Svetih vojnih mu\u010denika, koji c\u0301e biti uveden u kalendar i obele\u017eavan 26. oktobra.<\/p>\n
U \u0160paniji je skoro 90 osoba povre\u0111eno u te\u0161koj saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i koja se dogodila u blizini Barselone, na severoistoku zemlje. Povre\u0111eni su se nalazili u autobusu koji se survao u provaliju duboku 20 metara. Dopisnik Radio Rumunije iz \u0160panije javio je da je aktiviran crveni alarm. Na mesto nesre\u0107e stiglo je 15 vozila hitne pomo\u0107i i 30 vatrogasnih ekipa. Prema dosada\u0161njim podacima, povre\u0111eno je 88 osoba, od kojih je 18 u te\u0161kom, a sedam u veoma te\u0161kom stanju. Oni su sa dva helikoptera, koji su posebno upu\u0107eni na mesto nesre\u0107e, prevezeni u bolnice u Barseloni i \u0110ironi. Deo putnika uspeo je samostalno da iza\u0111e iz autobusa. Teren je strm i te\u0161ko pristupa\u010dan, a spasila\u010dke ekipe radile su do kasno uve\u010de.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan \u010destitao je srpskom narodu i politi\u010dkoj formaciji Studentska lista na pobedi na nedeljnim parlamentarnim izborima, na kojima je zabele\u017eena najve\u0107a izlaznost bira\u010da u poslednjih nekoliko decenija. U objavi na dru\u0161tvenoj mre\u017ei, rumunski predsednik saop\u0161tio je da su vlasti u Bukure\u0161tu spremne da sara\u0111uju sa novom vladom u Beogradu na uspostavljanju \u201ejo\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1075690","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n