Ambasada Rumunije u Srbiji organizovala je 21. oktobra prijem povodom Dana vojke Rumunije, koji se obele\u017eava 25. oktobra. Ambasadorka \u00a0Rumunije Silvija Davidoiu i vojni ata\u0161e, pukovnik Florin Krajoveanu, predstavili su zna\u010daj 25. oktobra za Oru\u017eane snage Rumunije i istakli relevantne aspekte uloge Rumunije u evropskoj i evroatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi, kao i posve\u0107enost Rumunije odbrani slobode i ja\u010danju regionalne bezbednosti. Ukazano je na bezbednosne izazove izazvane ratom u Ukrajini i hibridnim aktivnostima pojedinih stranih aktera, kao i na aktivno u\u010de\u0161\u0107e Rumunije u naporima za o\u010duvanje regionalne stabilnosti, kako na politi\u010dkom, tako i na operativnom nivou, kroz u\u010de\u0161\u0107e na prvoj zajedni\u010dkoj vojnoj ve\u017ebi NATO-a i Srbije, multinacionalnoj takti\u010dkoj ve\u017ebi \u201ePlatinum Wolf 26\u201c, kao i anga\u017eovanje rumunskih trupa u operacijama KFOR i EUFOR Althea.<\/p>\n
Rumunija je u\u010destvovala kao po\u010dasni gost na 51. Me\u0111unarodnim susretima knji\u017eevnih prevodilaca u Beogradu. Na poziv Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije, Rumuniju su predstavljali pisci Kamelija Kavadija i \u0110eor\u0111e Kornila, kao i prevodioci i stru\u010dnjaci iz oblasti knji\u017eevnosti Slavomir Gvozdenovi\u0107, Jonela Menger, Lu\u010dijan Aleksiu, Vir\u0111inija Popovi\u0107, Simona Popov i \u0110ura Miotinovic. Program je obuhvatio okrugle stolove posve\u0107ene knji\u017eevnom prevo\u0111enju, na\u010dinu na koji publika u Srbiji otkriva rumunsku knji\u017eevnost, a publika u Rumuniji srpsku knji\u017eevnost, kao i izazovima sa kojima se prevodioci suo\u010davaju u digitalnom dobu. Va\u017ean trenutak bilo je predstavljanje srpskog prevoda romana \u201eMaske straha\u201c autorke Kamelije Kavadije, u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e Prometej iz Novog Sada. U\u010de\u0161\u0107e rumunske delegacije imalo je poseban zna\u010daj, budu\u0107i da je u Beogradu istovremeno odr\u017ean 69. Me\u0111unarodni sajam knjiga, na kojem su bili prisutni i rumunski pisci i prevodioci.<\/p>\n
Dani srpske kulture u Temi\u0161varu odr\u017eavaju se od 4. do 25. novembra. Savez Srba u Rumuniji, u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Temi\u0161varu, pripremio je bogat i raznovrstan kulturni program namenjen publici svih uzrasta, kao istinsku proslavu srpske kulture, umetnosti i tradicije. Tokom novembra posetioci mogu da u\u017eivaju u koncertima narodne, duhovne i tambura\u0161ke muzike, folklornim nastupima, ve\u010derima operskih arija, pozori\u0161nim predstavama za decu i odrasle, promocijama knjiga, mini-sajmu srpskih knjiga, izlo\u017ebama likovne umetnosti, filmskim projekcijama i brojnim drugim kulturnim doga\u0111ajima. Organizatori su pozvali publiku da im se pridru\u017ei i zajedno sa brojnim umetnicima i stvaraocima iz Srbije i Rumunije otkrije i proslavi bogatstvo srpske kulture, umetnosti i tradicije u prazni\u010dnoj atmosferi.<\/p>\n
Povodom praznika Svete Petke, ansambl \u201ePlavi Delija\u201c iz Velikog Sempetra organizovao je 24. oktobra, u lokalnom Domu kulture, tradicionalni godi\u0161nji koncert posve\u0107en o\u010duvanju i promociji srpske kulture, folklora i tradicije. Pored doma\u0107ina, na sceni su nastupili i gosti iz Srbije.<\/p>\n
Prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku skoro 2,94 miliona dece i u\u010denika poha\u0111alo je nastavu u osnovnim i srednjim \u0161kolama u Rumuniji tokom \u0161kolske 2025\/2026. godine, dok je obrazovno-vaspitni rad obezbe\u0111ivalo 219.900 nastavnika i profesora. Od ukupnog broja u\u010denika \u00a049,8% \u010dinili su de\u010daci i u\u010denici mu\u0161kog pola, dok je 73,6% poha\u0111alo obrazovne ustanove u urbanim sredinama. U ruralnim sredinama na nacionalnom nivou radilo je 34,1% nastavnog kadra. Prose\u010dan odnos broja u\u010denika i nastavnika iznosio je 14 prema 1. U redovnom osnovnom obrazovanju, koje obuhvata osnovnu \u0161kolu i ni\u017ee razrede srednjeg obrazovanja, bilo je vi\u0161e od 1,56 miliona u\u010denika. Ve\u0107ina, odnosno 93,7%, nastavu je poha\u0111ala na rumunskom jeziku, dok je 5,3% u\u010dilo na ma\u0111arskom, a 0,8% na nema\u010dkom jeziku. Preostalih 0,2% u\u010denika poha\u0111alo je nastavu na drugim jezicima, me\u0111u kojima su srpski, ukrajinski, slova\u010dki, \u010de\u0161ki, hrvatski, engleski, turski, romski i italijanski.<\/p>\n
Program Interreg IPA Rumunija\u2013Srbija obele\u017eio je Dan saradnje Interreg 2026. edukativnim doga\u0111ajem odr\u017eanim u Oromu, na teritoriji op\u0161tine Kanji\u017ea, posve\u0107enim prevenciji po\u017eara, reagovanju u vanrednim situacijama i pripremljenosti lokalne zajednice, saop\u0161tila je Ambasada Rumunije u Srbiji. Doga\u0111aj je okupio oko 120 u\u010desnika, me\u0111u kojima su bili predstavnici javnih vlasti, slu\u017ebi za vanredne situacije, dobrovoljnih vatrogasnih dru\u0161tava, projektnih partnera i lokalnih zajednica iz Srbije i Rumunije. Pod sloganom \u201eZajedno protiv po\u017eara\u201c, manifestacija je odr\u017eana u okviru 15. izdanja Dana saradnje Interreg, inicijative koja isti\u010de zna\u010daj prekograni\u010dne saradnje u Evropi i pribli\u017eava gra\u0111anima rezultate programa Interreg. Prakti\u010dni deo doga\u0111aja odr\u017ean je u dvori\u0161tu Osnovne \u0161kole u Oromu, gde je Dobrovoljno vatrogasno dru\u0161tvo Orom organizovalo interaktivne demonstracije za gra\u0111ane. Projektni partneri iz Srbije predstavili su i projekte i opremu podr\u017eane kroz program Interreg IPA Rumunija\u2013Srbija. Me\u0111u njima su bili predstavnici Ministarstva unutra\u0161njih poslova Srbije, Dobrovoljnog vatrogasnog dru\u0161tva Pan\u010devo, Op\u0161tine Novi Kne\u017eevac i Javnog preduze\u0107a \u201eVojvodina\u0161ume\u201c.<\/p>\n
U periodu od 23. do 25. oktobra, u sedi\u0161tu Nacionalnog muzeja sela \u201eDimitrie Gusti\u201c u Bukure\u0161tu, odr\u017eane su brojne manifestacije povodom praznika Svetog Dimitrija, duhovnog za\u0161titnika muzeja. Program je obuhvatio nastupe izvo\u0111a\u010da rumunske narodne muzike, kao i program sa igrama i pesmama u kome je, izme\u0111u ostalih, u\u010destvovao ansambl \u201eTamo Daleko\u201c Saveza Srba u Rumuniji. Posetioce su na sajmu tradicionalnih rumunskih proizvoda do\u010dekali zanatlije iz razli\u010ditih krajeva zemlje.<\/p>\n
Izlo\u017eba \u201ePicasso en visite\u201c, koju je u Temi\u0161varu organizovala fondacija Art Encounters, privukla je veliki broj posetilaca, uklju\u010duju\u0107i i goste iz inostranstva. Vi\u0161e od 30% posetilaca do\u0161lo je u organizovanim grupama iz Srbije, dok je vi\u0161e od 1.000 u\u010denika ve\u0107 u\u010destvovalo u besplatnim edukativnim posetama. Interesovanje za dela \u0161panskog umetnika prema\u0161ilo je o\u010dekivanja organizatora, izjavila je umetni\u010dka direktorka fondacije Art Encounters, \u00a0\u0110eor\u0111a Ba\u010dinski. Izlo\u017eba je otvorena do 17. januara 2026. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ambasada Rumunije u Srbiji organizovala je 21. oktobra prijem povodom Dana vojke Rumunije, koji se obele\u017eava 25. oktobra. Ambasadorka \u00a0Rumunije Silvija Davidoiu i vojni ata\u0161e, pukovnik Florin Krajoveanu, predstavili su zna\u010daj 25. oktobra za Oru\u017eane snage Rumunije i istakli relevantne aspekte uloge Rumunije u evropskoj i evroatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi, kao i posve\u0107enost Rumunije odbrani slobode […]<\/p>\n","protected":false},"author":247,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[196928],"class_list":["post-1076334","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n