Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, izjavio je na mre\u017ei X da je duboko o\u017ealo\u0161c\u0301en \u017eelezni\u010dkom nesrec\u0301om koja se dogodila u sredu u \u0160paniji i dodao da saose\u0107a i misli na ljude koji su izgubili \u017eivote i njihove porodice. Izjavio je sau\u010de\u0161c\u0301e \u0161panskoj vladi i narodu i precizira da su vlasti u Bukure\u0161tu u kontaktu sa onima u Madridu kako bi, ako je potrebno, ponudile pomoc\u0301 rumunskim gra\u0111anima. Ministarstvo spoljnih poslova izve\u0161tava da do sada nije primilo takve zahteve. Nesrec\u0301a je rezultirala sa najmanje 64 smrtnim slu\u010dajevima i brojnim povredama, prema poslednjem zvani\u010dnom izve\u0161taju vlasti, koji je citirala agencija Frans pres. Dva brza voza sudarila su se na pruzi koja povezuje glavni grad Madrid sa regionom Andaluzija na jugu zemlje. Istra\u017eitelji razmatraju ljudsku gre\u0161ku. Tragedija u sredu je druga smrtonosna nesrec\u0301a u kojoj su u\u010destvovali brzi vozovi u \u0160paniji u 2026. godini. U januaru je najmanje 45 ljudi poginulo, a 170 je povre\u0111eno nakon \u0161to su dva voza iskliznula iz \u0161ina u blizini grada Adamuza, na jugu zemlje.<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane, Radu Oprea, u\u010destvovao je u sredu u Sofiji na trilateralnom sastanku ministara odbrane Rumunije, Bugarske i Republike Turske, zajedno sa svojim bugarskim kolegom, Dimitrom Stojanovim, i turskim kolegom, Ja\u0161arom Gulerom. Razgovori su se fokusirali na nedavni razvoj bezbednosne situacije u regionu Crnog mora, posebno na rizike koje stvaraju napadi dronovima na civilne komercijalne brodove. Trojica ministara su se bavila neophodnim merama za ja\u010danje savezni\u010dke saradnje u Crnom moru, odnosno trilateralne saradnje. Zvani\u010dnik iz Bukure\u0161ta je o\u0161tro osudio nedavne napade na komercijalne brodove u Crnom moru, isti\u010duc\u0301i da oni predstavljaju zna\u010dajnu eskalaciju rizika povezanih sa ruskom agresijom protiv Ukrajine. Najmanje pet teretnih brodova je pogo\u0111eno u blizini obala Rumunije i Bugarske poslednjih dana, a 23 mornara su progla\u0161ena nestalima ili mrtvima.<\/p>\n
Zemlje Evropske unije bic\u0301e obavezne da izrade nacionalne strate\u0161ke planove za prilago\u0111avanje projektovanom povec\u0301anju globalnih temperatura – procenjenom na 2\u00b0C do 2050. i 3\u00b0C do 2100. godine, u pore\u0111enju sa predindustrijskim nivoima. Ovo je predvi\u0111eno novim okvirom za klimatsku otpornost koji je usvojila Evropska komisija, a koji postavlja zajedni\u010dku putanju zagrevanja i, po prvi put, daje dr\u017eavama \u010dlanicama odgovornost za proaktivne mere prevencije. Nacionalni planovi moraju biti usmereni na razli\u010dite ekonomske sektore, a njihovo prac\u0301enje bic\u0301e integrisano u Evropski semestar – pristup koji ima za cilj da otpornost postavi u ekonomsku sferu, a ne samo u ekolo\u0161ku. Usvojeni plan ne uvodi nikakva nova finansijska sredstva, jer je Evropska komisija vec\u0301 predlo\u017eila, u vi\u0161egodi\u0161njem finansijskom okviru za period 2028-2034, da se 35% potro\u0161nje izdvoji za klimu i biodiverzitet – oblast koja tako\u0111e uklju\u010duje pripremljenost za klimatske promene.<\/p>\n
Srpsko tu\u017eila\u0161tvo je saop\u0161tilo da je pokrenulo istragu o ometanju procesa glasanja tokom nedeljnih prevremenih parlamentarnih izbora, na kojima je opozicija pobedila stranku nacionaliste Aleksandra Vu\u010dic\u0301a, koji je u razli\u010ditim oblicima vodio Srbiju od 2014. godine. Me\u0111u osumnji\u010denima za zloupotrebu polo\u017eaja su vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova, tri zaposlena u ministarstvu, kao i ambasadori akreditovani u Australiji, Bugarskoj, Kanadi, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Sjedinjenim Dr\u017eavama, Francuskoj, Slova\u010dkoj, \u0160vajcarskoj i Rumuniji. Dr\u017eavljani Srbije koji \u017eive u inostranstvu \u017ealili su se na nedostatak bira\u010dkih mesta u blizini svojih domova, a mnogi su morali da putuju stotinama ili \u010dak hiljadama kilometara da bi ostvarili svoje pravo glasa. Vi\u0161e od 100.000 gra\u0111ana Srbije registrovalo se za glasanje iz inostranstva na nedeljnim izborima, \u0161to je tri puta vec\u0301i broj nego na prethodnim izborima 2023. godine.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane dobic\u0301e \u010detiri mobilna radarska sistema od francuske kompanije Tales, u iznosu od preko 65 miliona evra. Oni su neophodni za nadzor vojnog i civilnog vazdu\u0161nog prostora, kao i za operacije prilaza i sletanja. Radari c\u0301e stizati u Rumuniju u fazama, tokom naredne \u010detiri godine. Ova nova nabavka je deo programa opremanja usmerenih na modernizaciju rumunskog vazduhoplovstva i povec\u0301anje kapaciteta za obavljanje misija, uklju\u010dujuc\u0301i i u savezni\u010dkom kontekstu, naglasilo je Ministarstvo nacionalne odbrane u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Ruska ambasada u Bukure\u0161tu odbacila je u utorak uve\u010de optu\u017ebe rumunskih vlasti u vezi sa ume\u0161ano\u0161c\u0301u Moskve u \u010din sabota\u017ee koji je izazvao po\u017ear 14. septembra na industrijskoj platformi u Bra\u0161ovu (u centru), podru\u017enici kompanije Romarm, tvrdec\u0301i da nisu predstavljeni dokazi u tom pogledu. Ambasador Vladimir Lipajev je istog dana pozvan u sedi\u0161te Ministarstva spoljnih poslova, gde je rumunska strana protestovala zbog ume\u0161anosti Rusije u incident. Prethodno su Nacionalna direkcija za borbu protiv organizovango kriminala i terorizma i Rumunska informativna slu\u017eba objavili da su dokumentovali kriminalnu aktivnost tri strana dr\u017eavljanina (dva Belorusa i jednog Ukrajinca), stanovnika zemalja Evropske unije, \u010dlanova koordinisane mre\u017ee sabota\u017ee iz Rusije, ume\u0161anih u eksploziju na prostorijama industrijske platforme u Bra\u0161ovu. Istovremeno, ambasador Lipajev je poku\u0161aje da se Rusija proglasi odgovornom za incidente u kojima su u\u010destvovali trgova\u010dki brodovi u Crnom moru okarakterisao kao (citiramo) manifestacije politi\u010dkog cinizma i licemerja. Rumunska diplomatija je osudila ove sistematske napade, koji su rezultirali \u017ertvama, isti\u010duc\u0301i da oni predstavljaju kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava, ugro\u017eavaju bezbednost i slobodu plovidbe i duboko uti\u010du na bezbednosno okru\u017eenje u regionu Crnog mora.<\/p>\n
Republika Moldavija i susedna Rumunija ubrzac\u0301e zavr\u0161etak zajedni\u010dkih infrastrukturnih i energetskih projekata i oja\u010dati svoje ekonomske odnose – izjavili su premijeri Vasile Tofan i Luka Nikulesku, na zajedni\u010dkoj konferenciji za novinare u Ki\u0161injevu. Tokom svoje prve zvani\u010dne posete inostranstvu od stupanja na du\u017enost, Luka Nikulesku je izjavio da njegovo prisustvo potvr\u0111uje posvec\u0301enost Bukure\u0161ta ja\u010danju odnosa sa Ki\u0161injevom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, izjavio je na mre\u017ei X da je duboko o\u017ealo\u0161c\u0301en \u017eelezni\u010dkom nesrec\u0301om koja se dogodila u sredu u \u0160paniji i dodao da saose\u0107a i misli na ljude koji su izgubili \u017eivote i njihove porodice. Izjavio je sau\u010de\u0161c\u0301e \u0161panskoj vladi i narodu i precizira da su vlasti u Bukure\u0161tu u kontaktu sa onima […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1076766","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n