Transilvanija \u010duva brojne plemic\u0301ke rezidencije koje privla\u010de posetioce kako svojom vrednom arhitekturom, tako i manje poznatim pri\u010dama porodica koje su ih naseljavale. U okrugu Mure\u0161, dva takva istorijska spomenika nude razli\u010dite perspektive o pro\u0161losti regiona: zamak Betlen u Kri\u0161u, renesansna gra\u0111evina koja je slu\u017eila kao kulisa za filmske produkcije, i zamak Redej u San\u0111eor\u0111iu de Padure, mesto gde je po\u010dela ljubavna pri\u010da koja je ujedinila ovu plemic\u0301ku porodicu sa britanskom kraljevskom porodicom. Prvo \u0107emo posetiti selo Kri\u0161, u op\u0161tini Dane\u0161, koje se nalazi na manje od 20 kilometara od srednjovekovne tvr\u0111ave Sigi\u0161oara. Ovde se nalazi rezidencija plemic\u0301ke porodice Betlen, utvr\u0111eni kompleks sa odbrambenim zidinama, bastionima i spektakularnom lo\u0111om sa arkadama, izgra\u0111en u stilu transilvanske renesanse i nedavno vrac\u0301en u \u017eivot kroz opse\u017ean proces restauracije. Porodica Betlen je igrala va\u017enu ulogu u politi\u010dkoj i vojnoj istoriji Transilvanije. Posetioci koji ulaze u prostorije zamka mogu videti porodi\u010dni grb na rezbarenim kamenim elementima. Poreklo ovog grba kombinuje lokalnu legendu sa stvarnim istorijskim doga\u0111ajima iz srednjeg veka. Zolja Levente, arheolog i kastelan, obja\u0161njava ovu vezu.<\/p>\n
\u201eLegenda ka\u017ee, ukratko, da su \u010dlanovi porodice pobedili zmiju ljudo\u017edera u mo\u010dvarama, a zatim preuzeli grb sa zmijom. Istorija se u nekim aspektima preklapa sa legendom. Porodica koristi ovaj grb od sredine 15. veka. Tokom tog vremena, glava porodice, Gergelj, u\u010destvovao je u vojnom pohodu kralja \u017digmunda u severnoj Italiji, gde se borio protiv vojski porodica Sforca i Viskonti. Grb porodice Viskonti bila je veoma sli\u010dna zmija, koja dr\u017ei dete u ustima. U osnovi, pobedili su \u201ezmiju ljudo\u017edera\u201c i preuzeli njen grb. To je veoma zanimljiva pri\u010da.\u201c<\/p>\n
Autenti\u010dna arhitektura zamka Kri\u0161, njegovo unutra\u0161nje dvori\u0161te i masivni zidovi privla\u010dili su rumunske i strane filmske stvaraoce tokom decenija, od klasi\u010dnih rumunskih istorijskih produkcija, kao \u0161to je \u201eMihaj Hrabri\u201c, do filmova holivudskih studija. Neke od instalacija napravljenih posebno za snimanje sa\u010duvane su unutar zgrade i sada su deo turisti\u010dke ture.<\/p>\n
\u201eU podrumu se nalazi zatvor gde vas, pre nego \u0161to bilo \u0161ta drugo posmatrate, pozivam da dodirnete re\u0161etke da biste videli od kog su materijala napravljene, \u0161to je jedna od misterija zamka. Ovde su se odvijala brojna snimanja: reditelj Ser\u0111u Nikolaesku je snimio \u010detiri ili pet filmova, projekti su se nastavili i posle 2000. godine, a u ovom zatvoru, 2011. godine, studiji Universal Pictures su dr\u017eali vukodlake, tokom snimanja filma \u201eVukodlak: Zver me\u0111u nama\u201c. Uveren sam da ovaj zamak nikada nije imao takav zatvor, jer je bio porodi\u010dna rezidencija, a ne sedi\u0161te okruga, za sme\u0161taj desetina zatvorenika. Ali smo zadr\u017eali dekor, jer izgleda veoma zanimljivo i tera posetioce na razmi\u0161ljanje.\u201c<\/p>\n
Pored utvr\u0111enih zgrada, Kri\u0161ov domen je u pro\u0161losti bio poznat i po svojoj ba\u0161ti. Stare fotografije i dokumenti pokazuju da se ovde nalazio veliki park, gde su rasle i egzoti\u010dne biljke. Zolja Levente, arheolog i kastelan, predstavlja istoriju ovog zelenog prostora.<\/p>\n
\u201eOko dvorca se prostire skoro tri hektara parka. Srec\u0301om, sa\u010duvano je i ne\u0161to od originalnog drvec\u0301a engleske ba\u0161te iz 19. veka. U jednom trenutku, ovde je doveden ba\u0161tovan sa carskog dvora u Be\u010du, \u0161to dokazuje da to nije bila obi\u010dna ba\u0161ta. Na fotografiji tog podru\u010dja vide se palme i banane. Ne znam kako su uspeli da ih uzgajaju u na\u0161oj klimi, ali ba\u0161tovan je svakako odli\u010dno znao svoj posao. Znam da je iza dvorca postojala i oran\u017eerija.\u201c<\/p>\n
Tako\u0111e u okrugu Mure\u0161, u dolini reke Tarnava Mika, u gradu San\u0111eor\u0111iju de Padure, nalazi se zamak Redej. Za razliku od utvr\u0111enja Kri\u0161, ova gra\u0111evina nije imala vojnu ulogu, vec\u0301 je projektovana kao udobna plemic\u0301ka rezidencija, specifi\u010dna za po\u010detak 19. veka. Posetioci mogu da saznaju vi\u0161e o istoriji mesta uz pomoc\u0301 holograma, nao\u010dara za virtuelnu stvarnost i multimedijalnih instalacija, istra\u017eujuc\u0301i izlo\u017ebu \u201eMisterije rezidencije Redej\u201c u 12 tematskih soba. Ovo je realizovano evropskim sredstvima nakon opse\u017enog istorijskog istra\u017eivanja. Centralna ta\u010dka izlo\u017ebe u San\u0111eor\u0111u de Padure je sudbina grofice Klaudije Redej. Njena ljubavna pri\u010da sa vojvodom Aleksandrom fon Virtembergom prevazi\u0161la je dru\u0161tvena pravila tog doba. Gaspar Peter, vodi\u010d u zamku Redej, pri\u010da nam o po\u010detku ove pri\u010de.<\/p>\n
\u201eKlaudija \u017du\u017eana Redej je ro\u0111ena 17. septembra 1812. godine u ovom zamku, koji je bio letnja rezidencija porodice, a stalno prebivali\u0161te je bilo u Klu\u017eu. Kr\u0161tena je i sahranjena u kripti ispod Reformisane crkve preko puta. Bila je veoma lepa mlada \u017eena koja je stekla izvrsno obrazovanje. Sa 17 godina, dok je bila u Klu\u017eu, te\u0161ko se razbolela. Lekari su joj tamo spasili \u017eivot, ali su roditelji odlu\u010dili da je odvedu u Be\u010d, gde su u to vreme bili najbolji lekari u Evropi, da se potpuno oporavi. Be\u010dki lekari su joj prepisali jahanje konja, i tokom jednog takvog jahanja, prema njenom dnevniku, primetila je zanimljivog \u010doveka: Aleksandra fon Virtemberga, jednog od prin\u010deva Kraljevine Virtemberg u Nema\u010dkoj. Bila je to ljubav na prvi pogled i \u017eeleli su da se ven\u010daju, ali je prin\u010deva porodica smatrala porodicu Redej ni\u017eeg ranga. i protivili su se braku.\u201c<\/p>\n
Uprkos po\u010detnom protivljenju, njih dvoje su se ven\u010dali 1835. godine. Nakon ovog braka, Klaudija Redej je dobila titulu grofice od Hohen\u0161tajna, ali njihova deca nisu imala pravo da naslede presto Kraljevine Virtemberg. Grofi\u010din \u017eivot je tragi\u010dno zavr\u0161en 1841. godine, u dobi od samo 29 godina, kao posledica nesrec\u0301e tokom jahanja. Me\u0111utim, preko njenih potomaka, porodica San\u0111eor\u0111ijua de Padurea u\u0161la je u evropsku istoriju: unuka Klaudije Redej, Meri od Teka, postala je kraljica Velike Britanije, kao supruga kralja D\u017eord\u017ea V, i bila je prabaka sada\u0161njeg britanskog suverena, kralja \u010carlsa III \u2014 koji je tako\u0111e posetio San\u0111eor\u0111ijua de Padurea kako bi odao po\u010dast njegovim transilvanskim korenima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Transilvanija \u010duva brojne plemic\u0301ke rezidencije koje privla\u010de posetioce kako svojom vrednom arhitekturom, tako i manje poznatim pri\u010dama porodica koje su ih naseljavale. U okrugu Mure\u0161, dva takva istorijska spomenika nude razli\u010dite perspektive o pro\u0161losti regiona: zamak Betlen u Kri\u0161u, renesansna gra\u0111evina koja je slu\u017eila kao kulisa za filmske produkcije, i zamak Redej u San\u0111eor\u0111iu de […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":1045828,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-1077249","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n