Svakodnevni saobrac\u0301aj je postao stalni izvor stresa i zaga\u0111enja, ali re\u0161avanje ovog problema ne odnosi se samo na pro\u0161irivanje ulica, vec\u0301 na duboku promenu mentaliteta: prelazak sa koncepta \u201etransporta\u201c na koncept \u201emobilnosti\u201c. Ovo zna\u010dajno doprinosi za\u0161titi \u017eivotne sredine. Oana Turturika, predsednica udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c (\u201eHajde bajsom\u201c), opisuje ovu novu paradigmu.<\/p>\n
\u201eOvi koncepti su vec\u0301 normalni u zapadnim zemljama. Prelazak sa transporta na mobilnost zna\u010di obezbe\u0111ivanje jednakosti i pravednosti izme\u0111u svih u\u010desnika u saobrac\u0301aju. Bilo da smo za volanom, na biciklu, pe\u0161ke ili u invalidskim kolicima, svi imamo prava i obaveze. Ulica je zajedni\u010dki prostor koji nas sve mora integrisati, bez prepreka i sukoba. Kada se ove mere primene u velikim razmerama, videc\u0301emo smanjenje zaga\u0111enja vazduha i buke, kao i pobolj\u0161anje zdravlja i kvaliteta \u017eivota.\u201c<\/p>\n
Za udru\u017eenje \u201eHai cu Bicla\u201c, transformacija biciklizma iz strasti u pitanje javne politike je misija koju preduzimaju od 2013. godine. Od prvih autonomnih stanica za servisiranje bicikala postavljenih u Bukure\u0161tu 2016. godine, do pokretanja \u201eZakona o biciklima\u201c i razvoja aktivnih partnerstava za bezbednost na putevima, udru\u017eenje se stalno borilo za odgovarajuc\u0301u infrastrukturu. Oana Turturika, predsednica udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c, govori nam o tome kako je ova inicijativa po\u010dela.<\/p>\n
\u201eIdeja o osnivanju udru\u017eenja je u po\u010detku bila oblik protesta. U to vreme, tada\u0161nji gradona\u010delnik je izjavio da biciklisti ne postoje u Bukure\u0161tu. Stoga smo odlu\u010dili da doka\u017eemo da postojimo i da nam je, \u0161tavi\u0161e, potrebna bezbedna i funkcionalna infrastruktura. Iako pre 13 godina, kada smo zapo\u010deli na\u0161u aktivnost, nije bilo jasnih zakona i propisa, trenutno oni postoje, ali smatramo da je putovanje biciklom postalo sve opasnije. \u010cak je bilo i zabrana za bicikliste. Drugim re\u010dima, prili\u010dno smo primorani da ne koristimo bicikle.\u201c<\/p>\n
Rizici u saobrac\u0301aju su stvarni: samo ove godine, do kraja avgusta, u Bukure\u0161tu se dogodilo 24 nesrec\u0301e u kojima su u\u010destvovali biciklisti. Kampanja \u201eIzbacimo \u017eivce iz saobrac\u0301aja\u201c, koju vodi \u201eHai cu Bicla\u201c, razmatrala je potrebu za ulicama koje opra\u0161taju gre\u0161ke. Ova vizija bezbednosti je vec\u0301 stvarnost u drugim zemljama, kako je objasnila Oana Turturika, predsednica udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c.<\/p>\n
\u201eU Oslu je postignuto potpuno eliminisanje saobrac\u0301ajnih nesrec\u0301a u kojima su u\u010destvovali biciklisti. U Holandiji i skandinavskim zemljama, voza\u010di po\u0161tuju bicikliste upravo zato \u0161to shvataju da je, zahvaljujuc\u0301i biciklima, vazduh koji svi udi\u0161u \u010distiji. Jo\u0161 jedan primer dolazi iz Litvanije, gde su gradske skup\u0161tine stvorile poziciju \u201evelo policajca\u201c. Dakle, civilno dru\u0161tvo u\u010destvuje u odlukama o preoblikovanju ulica, osiguravajuc\u0301i da je biciklisti\u010dka infrastruktura uklju\u010dena od samog po\u010detka.\u201c<\/p>\n
Da bi se ova normalnost ustalila i u prestonici, kreiran je projekat InfraVelo Bukure\u0161t. Udru\u017eenje poseban naglasak stavlja na bezbednost dece kroz koncepte kao \u0161to su \u201e\u0161kolske ulice\u201c, koje su vec\u0301 primenjene u Sibinju ili Ku\u0111iru. Istovremeno, \u017eeli da implementira zone za akumulaciju bicikala na semaforima, ali i da ograni\u010di pristup kombija i automobila parkovima, kako bi podstaklo upotrebu teretnih bicikala i odr\u017ealo ove prostore bez zaga\u0111enja. Detalje daje Oana Turturika, predsednica udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c.<\/p>\n
\u201eImamo primere dobre prakse, iako ih je, na\u017ealost, prili\u010dno malo. U Sibinju, na primer, postoji koncept \u201e\u0161kolskih ulica\u201c, koji \u017eelimo da implementiramo u Bukure\u0161tu. Druge dobre inicijative i infrastrukture mogu se nac\u0301i u Re\u0161ici, Klu\u017eu i Bakauu, a u Transilvaniji se razvijaju rute biciklisti\u010dkog turizma. Bukure\u0161t bi trebalo da diktira trend, ali za sada zaostajemo. Nadamo se da c\u0301emo kroz na\u0161e projekte moc\u0301i da ubrzamo tempo promena.\u201c<\/p>\n
Iako Bukure\u0161t vec\u0301 godinu dana ima usvojen Velo Masterplan, rute predvi\u0111ene njime \u010desto rizikuju da nestanu iz infrastrukturnih projekata ili se nepravilno sprovode, zbog nepravilno postavljenih oznaka. Vi\u0161e saznajemo od Oane Turturike, predsednice udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c.<\/p>\n
\u201eVelo Master plan Bukure\u0161ta je \u017eivi dokument koji predvi\u0111a mre\u017eu biciklisti\u010dke infrastrukture, kako na glavnim tako i na sporednim ulicama. Ka\u017eem da je \u201e\u017eiv\u201c jer se mre\u017ea mo\u017ee pro\u0161iriti kad god gradska skup\u0161tina rekonfiguri\u0161e ulicu ili naselje. Bitno je da ovaj plan ne ostane samo na papiru. Moramo ubrzati njegovu implementaciju, kako bismo podstakli \u0161to vi\u0161e ljudi da se odreknu svojih automobila u korist bicikala i intermodalnog transporta.\u201c<\/p>\n
Transformacija grada zahteva hrabrost da se uvede ograni\u010denje brzine od 30 km\/h na ulicama gde je bezbednost \u017eeljena, ali i odluku da se koriste postojec\u0301i besplatni podaci, koji mapiraju preko 500.000 kilometara koje su stanovnici Bukure\u0161ta pre\u0161li pedalama. Uspeh sprovo\u0111enja ovih mera tako\u0111e zavisi od pritiska zajednice. Prve korake koje neko mo\u017ee preduzeti obja\u0161njava nam Oana Turturika, predsednica udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c.<\/p>\n
\u201ePrvi korak je gra\u0111ansko u\u010de\u0161c\u0301e: obratiti se gradskim skup\u0161tinama i donosiocima politi\u010dkih odluka da zatra\u017ee biciklisti\u010dku infrastrukturu koja povezuje kuc\u0301u sa \u0161kolom ili poslom. Drugi korak je otkrivanje i kori\u0161c\u0301enje javnog prevoza. Idealno bi bilo da se svi entuzijasti za alternativnu mobilnost organizuju i zamole administraciju, zajedni\u010dkim glasom, da implementira neophodnu infrastrukturu.\u201c<\/p>\n
Stoga, buduc\u0301nost urbane mobilnosti ne podrazumeva eliminaciju automobila, vec\u0301 harmoni\u010dnu integraciju svih prevoznih sredstava. Odr\u017eivi gradovi buduc\u0301nosti bic\u0301e oni gde administrativne odluke podsti\u010du opcije koje ne zaga\u0111uju \u017eivotnu sredinu, a \u010dist vazduh i bezbednost postaju zagarantovani standardi za sve gra\u0111ane.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svakodnevni saobrac\u0301aj je postao stalni izvor stresa i zaga\u0111enja, ali re\u0161avanje ovog problema ne odnosi se samo na pro\u0161irivanje ulica, vec\u0301 na duboku promenu mentaliteta: prelazak sa koncepta \u201etransporta\u201c na koncept \u201emobilnosti\u201c. Ovo zna\u010dajno doprinosi za\u0161titi \u017eivotne sredine. Oana Turturika, predsednica udru\u017eenja \u201eHai cu Bicla\u201c (\u201eHajde bajsom\u201c), opisuje ovu novu paradigmu. \u201eOvi koncepti su vec\u0301 […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":1076922,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-1077679","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n