Kraljica Marija od Rumunije, supruga kralja Ferdinanda I, bila je jedna od velikih li\u010dnosti koje su stvorile dana\u0161nju Rumuniju. Stvorila je Rumuniju sna\u017enom voljom, inteligencijom, obrazovanjem, osec\u0301ajem za istoriju, odano\u0161c\u0301u, herojstvom, diplomatskom ve\u0161tinom, prisustvom. Marija od Rumunije je jedan od velikih uzora koji va\u017ee zauvek, a koje Rumunija nudi \u010dove\u010danstvu. Jer Marija je, kroz ono \u0161to je u\u010dinila za svoju zemlju, univerzalni uzor. U jesen 1926. godine, 18. oktobra, vladarka Rumunije, u pratnji dvoje od svoje petoro dece, princeze Ileane i princa Nikolaja, krenula je u privatnu posetu severnoameri\u010dkom kontinentu, koja c\u0301e postati legendarna. U \u0161tampi tog vremena se ova poseta naziva i \u201eameri\u010dka turneja\u201c, a poseta je trajala vi\u0161e od mesec dana, do 24. novembra. \u0160tefanija Dinu je istori\u010darka Kraljevskog doma Rumunije i kralji\u010dinu posetu 1926. godine nazvala je ne\u010dim o \u010demu je kraljica davno sanjala.<\/p>\n
\u201eBila je to poseta koju je nekako \u017eelela. Misao o dolasku u Ameriku u nju su usadili jo\u0161 1919. godine ova dva njena avanturisti\u010dka prijatelja, sanjari Lui Fuler i Samjuel Hil, koje je upoznala u Parizu, njeni ameri\u010dki prijatelji sa kojima je sara\u0111ivala tokom Prvog svetskog rata, pukovnici Henri V. Anderson i Liton Ament. A trenutak za ostvarenje ovog njenog sna bila je 1926. Naravno, poseta je bila pripremljena, nije bila prepu\u0161tena slu\u010daju. Potpisan je niz ugovora sa ameri\u010dkim publikacijama u kojima se pojavila posebna rubrika pod nazivom \u201eKralji\u010din savet\u201c, \u0161tampana u seriji ameri\u010dkih publikacija koje su se pojavljivale \u0161irom Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Tako su Amerikanci \u010ditali ove tekstove koje je napisala kraljica Marija o kraljevskoj porodici, o Rumuniji, i po\u010deli su da je upoznaju.\u201c<\/p>\n
Rumunska vladarka je ponovo pisala istoriju, ovog puta u Novom svetu, kroz odli\u010dan utisak koji je ostavljala. \u0160tefanija Dinu.<\/p>\n
\u201eKraljica, koja je tako\u0111e bila dobra spisateljica, potpisala je ugovor i sa Alijansom severnoameri\u010dkih novina, skoro 70 publikacija, koje su se pojavljivale i u Americi, imale su ekskluzivnost. Za ove publikacije je morala da napi\u0161e 24 \u010dlanka tokom cele turneje. Dakle, nakon \u0161to se povukla u svoju hotelsku sobu, morala je da po\u010dne da pi\u0161e i deli svoje utiske. Njen do\u010dek u Americi je bio kolosalan, \u010dak ni ona sama nije o\u010dekivala takav do\u010dek. Bilo je kao san, rekla je, te\u0161ko je zamisliti, sa celim zatvorenim bulevarom Brodvej, sa njom i kraljevskim svitom u otvorenim automobilima, sa tim konfetama koje padaju sa neba i tim trakama sa nebodera \u010dije vrhove, ka\u017ee, nije mogla da vidi. I do\u010dek u Njujorku, u gradskoj kuc\u0301i, tako\u0111e je bio izvanredan.\u201c<\/p>\n
Ameriku je osvajala kraljica iz nepoznate isto\u010dnoevropske zemlje, kraljica puna \u0161arma, empatije i humanizma. \u0160tefanija Dinu:<\/p>\n
\u201eVec\u0301ina govora koje je odr\u017eala bili su improvizovani. Govorila je na francuskom, engleskom i rumunskom jeziku, ali ono \u0161to ju je najvi\u0161e impresioniralo je \u010dinjenica da je morala da govori na radiju. To su bili emitovani govori, tako da su ih \u010duli mnogi Amerikanci, u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i Kanadi. Do\u010dekana je sa velikom pompom, sa velikim entuzijazmom. Sastala se sa guvernerima, gradona\u010delnicima, zamenicima gradona\u010delnika, predsednicima privrednih komora, fotografima, novinarima. Jedan novinar ju je, na primer, pitao po sletanju u Njujork koliko biskvita pojede za doru\u010dak ujutru. Dakle, tipi\u010dno ameri\u010dka pitanja, rekli su novinari rumunskog lista \u201eUniverzul\u201c, list je imao ekskluzivnost. Tako\u0111e su je pitali za\u0161to je toliko obo\u017eavana, za\u0161to je bila tako uspe\u0161na. A ona je odgovorila zato \u0161to je videla drvec\u0301e pre nego \u0161to je videla \u0161umu. To jest, kada bi pogledala masu, izabrala bi lice i gledala bi pravo u o\u010di te osobe. Za nju to nije bila gomila ljudi, vec\u0301 \u017eena, mu\u0161karac, dete, invalid, policajac. Odgovorila je da se svima osmehuje i tada vi\u0161e nije bila veoma udaljena strankinja i vladarka, koja bi trebalo da bude veoma udaljena od gomile koja ju je obo\u017eavala. Bila je topla osoba, empati\u010dna osoba.\u201c<\/p>\n
Marija od Rumunije je tako\u0111e ostavila u arhivi susret sa potomcima najstarijih stanovnika Amerike, Prvih naroda. \u0160tefanija Dinu:<\/p>\n
\u201e\u017delela je da se sastane sa Indijancima, Sijuksima, Crvenim Tomahavkom, sa perjanicom od orlovog perja koju je dobila od Crvenog Tomahavka. Zvali su je Ratnica jer je ovom indijanskom poglavici re\u010deno da je dala izuzetan doprinos tokom Prvog svetskog rata. A Crveni Tomahavk je smatrao da kraljica zaslu\u017euje ovu perjanicu od orlovog perja. Tako\u0111e je dobila ime, Vinjan Kipanpi Vin, \u0161to bi zna\u010dilo \u017dena koju zovem. Obja\u0161njenje za ovo ime bilo je da su Rumunima bila potrebna kraljica Marija i da su je zvali. Ona je, zapravo, bila veoma daleko od svoje zemlje. Rekla je da je veoma dugo oklevala da do\u0111e u Ameriku jer joj se \u010dinilo stra\u0161no \u0161to \u0107e biti tako dugo, tako daleko od Rumunije.\u201c<\/p>\n
Pre 100 godina, kraljica Marija od Rumunije osvojila je Ameriku. U\u010dinila je to kroz ono \u0161to je bila i ono \u0161to je nudila onima oko sebe.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kraljica Marija od Rumunije, supruga kralja Ferdinanda I, bila je jedna od velikih li\u010dnosti koje su stvorile dana\u0161nju Rumuniju. Stvorila je Rumuniju sna\u017enom voljom, inteligencijom, obrazovanjem, osec\u0301ajem za istoriju, odano\u0161c\u0301u, herojstvom, diplomatskom ve\u0161tinom, prisustvom. Marija od Rumunije je jedan od velikih uzora koji va\u017ee zauvek, a koje Rumunija nudi \u010dove\u010danstvu. Jer Marija je, kroz ono […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1078057","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n