Podaci Evrostata pokazuju da Rumunija trenutno ima najve\u0107i procenat mladih u Evropskoj uniji koji ne rade niti se \u0161koluju. Kada je re\u010d o nezaposlenosti mladih, Rumunija tako\u0111e dr\u017ei neslavni rekord u Uniji, s obzirom na to da je nezaposlena pribli\u017eno \u010detvrtina mladih do 24 godine. \u0160tavi\u0161e, nezaposlenost mladih i do osam puta je ve\u0107a od stope nezaposlenosti na nacionalnom nivou, koja obuhvata sve radno sposobne osobe, bez obzira na uzrast.
\nIzve\u0161taj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pod nazivom \u201eEducation at a Glance 2026\u201c, tako\u0111e upozorava na ozbiljnost ovog problema: 23 odsto mladih Rumuna uzrasta od 18 do 24 godine nije zaposleno i ne poha\u0111a nijedan oblik obrazovanja ili stru\u010dnog osposobljavanja. Re\u010d je o takozvanoj NEET kategoriji (ni zaposleni niti se \u0161koluju i obu\u010davaju), Njihov udeo znatno je ve\u0107i od proseka OECD-a, koji iznosi svega 14 odsto.
\n\u201eMladi odrasli koji nisu zaposleni i ne poha\u0111aju nijedan oblik obrazovanja ili stru\u010dnog osposobljavanja predstavljaju veliki izazov za javne politike, jer du\u017ei periodi neaktivnosti u ranom \u017eivotnom dobu mogu dugoro\u010dno negativno da uti\u010du na njihov kasniji dru\u0161tveno-ekonomski razvoj\u201c, upozorava Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.
\nPrema mi\u0161ljenju sociologa Mihaja Dumitrua,istra\u017eiva\u010da u oblasti pitanja mladih, za Rumuniju je ovo jedan od najozbiljnijih dru\u0161tvenih problema:
\n\u201eMladost je period prelaska iz adolescencije u odraslo doba, tokom kojeg se mladi uklju\u010duju u dru\u0161tvene odnose. Oni biraju ili nastoje da ostvare \u0161to vi\u0161e dru\u0161tvenih kontakata, dok se neki, naprotiv, izoluju. \u010cinjenica da nisu uklju\u010deni ni u obrazovni sistem ni na tr\u017ei\u0161te rada zna\u010di da se dru\u0161tveno izoluju, \u0161to ima posledice po njihov li\u010dni razvoj, ali, \u0161to je posebno va\u017eno, i po dru\u0161tvo. Trenutno prolazimo kroz period promena koje mo\u017eda nisu naro\u010dito vidljive, ali su izuzetno duboke i povezane sa tehnolo\u0161kom revolucijom koja \u0107e promeniti tr\u017ei\u0161te rada. Na prvi pogled, mladi bi tu mogli da imaju prednost, jer se alatima ve\u0161ta\u010dke inteligencije slu\u017ee bolje ili vi\u0161e nego pripadnici drugih generacija. Na\u017ealost, dru\u0161tvene prepreke i dalje postoje. Prvi razlog zbog kojeg mladi ne uspevaju da se uklju\u010de na tr\u017ei\u0161te rada jeste obrazovanje. Kao \u0161to je poznato, mnogi mladi napu\u0161taju \u0161kolovanje u znatno ve\u0107em procentu nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, i to u razli\u010ditim fazama obrazovanja. Petina njih napu\u0161ta fakultet ve\u0107 posle prve godine studija zbog finansijskih pote\u0161ko\u0107a, li\u010dnih problema, braka, dece i sli\u010dnih razloga. Me\u0111utim, bez odgovaraju\u0107eg obrazovanja ne mogu da prona\u0111u svoje mesto na tr\u017ei\u0161tu rada. Drugi problem je posebno zanimljiv: poslodavci u Rumuniji tra\u017ee radnike sa iskustvom. A mlada osoba koja je zavr\u0161ila \u0161kolu ili je napustila \u0161kolovanje nakon srednje \u0161kole,, nema upravo to \u2013 iskustvo.\u201c
\nUdeo stanovnika Rumunije sa visokim obrazovanjem iznosi svega 19 odsto, dok je znatno ve\u0107i procenat onih sa zavr\u0161enom srednjom \u0161kolom ili vi\u0161im stru\u010dnim obrazovanjem, koji dosti\u017ee 56 odsto. Prema podacima Evrostata, samo 23 odsto mladih Rumuna uzrasta od 25 do 34 godine zavr\u0161ilo je visoko obrazovanje.
\nNeki od mladih koji zavr\u0161e fakultet na kraju rade u potpuno drugoj oblasti od one za koju su se \u0161kolovali. Gde dolazi do prekida veze izme\u0111u obrazovnog sistema i potreba tr\u017ei\u0161ta rada? Istra\u017eiva\u010d Mihaj Dumitru:
\n\u201eTo je pitanje planiranja obrazovnog sistema. Oduvek je postojala potreba da se \u0161kolovanje prilagodi zahtevima tr\u017ei\u0161ta rada. Mnogi poslodavci mi ka\u017eu: \u2018gospodine znaju mnogo teorije, ali nisu osposobljeni za ono \u0161to se od njih tra\u017ei na radnom mestu. Zato je neophodno raditi na prilago\u0111avanju obrazovanja u \u0161kolama. To je oblast na kojoj obrazovni sistem mora da radi! Za koja zanimanja pripremamo mlade? Za kakav svet ih pripremamo? Jer, ponavljam, svet u kojem \u017eivimo promeni\u0107e se u narednih deset godina, a tr\u017ei\u0161te rada bi\u0107e potpuno druga\u010dije nego danas.\u201c
\nBez dugoro\u010dne nacionalne strategije koja bi im pru\u017eila podr\u0161ku, dana\u0161nji mladi lako bi mogli da se izgube, a ako budu prepu\u0161teni sami sebi, suo\u010di\u0107e se sa velikim problemima, smatra Mihaj Dumitru.
\n\u201e Sigurno postoje re\u0161enja! Ali za to nam je potrebna dugoro\u010dna strategija usmerena na mlade. \u0160ta \u0107emo sa generacijama koje dolaze? Ostavi\u0107u po strani \u010dinjenicu da se broj mladih smanjuje, kao i njihov udeo u ukupnom stanovni\u0161tvu. Da napomenem, stanovni\u0161tvo Rumunije sve je starije. Godine 1992. prose\u010dna starost stanovni\u0161tva bila je gotovo 35 godina, dok danas prelazi 40 godina. Dakle, stanovni\u0161tvo stari. Uklju\u010divanje u tehnolo\u0161ku revoluciju c\u0301e obaviti mla\u0111a generacija. Zato nam je potrebna op\u0161ta strategija za mlade, sa posebnim naglaskom na obrazovanje, pre svega, a zatim i na uklanjanje prepreka na tr\u017ei\u0161tu rada i podsticanje zapo\u0161ljavanja mladih.\u201c
\nOd nekoliko stotina hiljada mladih u Rumuniji koji ne rade niti se \u0161koluju, skoro 70 odsto ne uspeva da prona\u0111e posao koji odgovara njihovim o\u010dekivanjima.
\nMe\u0111utim, ljudi bez zanimanja i zaposlenja \u010desto postaju marginalizovani \u010dlanovi dru\u0161tva. \u201eKo sam ja? I \u010dime se bavim?\u201c \u2013 pitanja su koja svaka mlada osoba sebi postavlja na po\u010detku \u017eivotnog puta.
\nNemati zanimanje ili posao dugoro\u010dno zna\u010di i ve\u0107i rizik od dru\u0161tvene isklju\u010denosti, materijalnog siroma\u0161tva i finansijske zavisnosti od porodice.
\nZatim, tehni\u010dki gledano, \u0161to kasnije generacija u\u0111e na tr\u017ei\u0161te rada, to c\u0301e kasnije doprineti sistemu socijalnog osiguranja, ekonomiji i dru\u0161tvu uop\u0161te. Uz to, generacija koja jo\u0161 tra\u017ei svoj \u017eivotni put i kasno se uklju\u010duje na tr\u017ei\u0161te rada mnogo c\u0301e ko\u0161tati, jer \u0107e ekonomiji u me\u0111uvremenu biti potrebni radnici i resursi koje, ukoliko ne bude mogla da prona\u0111e u zemlji, mora\u0107e da obezbedi iz inostranstva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Podaci Evrostata pokazuju da Rumunija trenutno ima najve\u0107i procenat mladih u Evropskoj uniji koji ne rade niti se \u0161koluju. Kada je re\u010d o nezaposlenosti mladih, Rumunija tako\u0111e dr\u017ei neslavni rekord u Uniji, s obzirom na to da je nezaposlena pribli\u017eno \u010detvrtina mladih do 24 godine. \u0160tavi\u0161e, nezaposlenost mladih i do osam puta je ve\u0107a od […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1076466,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-1078312","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n