Jedna od najva\u017enijih promena u rusko-ukrajinskom ratu je pretvaranje Crnog mora u prostor vazdu\u0161nog i morskog sukoba. Morski i vazdu\u0161ni dronovi, rakete dugog dometa, morske mine i napadi na trgova\u010dke brodove iz korena su promenile na\u010din na koji treba nadgledati i braniti ovaj prostor. Da bi u odredjenoj meri nadoknadila svoju pomorsku inferiornost, Ukrajina je koristila morske dronove, a Rusija sve vi\u0161e vazdu\u0161ne dronovove i rakete za napade na ukrajinsku infrastrukturu i na dunavske i crnomoreke luke. Tako da su vojne opasnosti pro\u0161irene i van zone neposrednih sukoba. Incidenti sa deronovima van prvobitne trajektorije i delovi letelica pali na terioriji susednih dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i teritoriju Rumunije, ukazuju na tanku liniju izmedju zone rata i bezbednost prostora zemalja NATO-a. U ovom kontekstu Severnoatlanska alijansa je odlu\u010dila da konsoliduje polo\u017eaj na Crnom moru- da po\u0161alje dodatna sredsva u region i da podr\u017ei akcije nadzora, izvidjanja i anketa, istakla je jedna portparolka, paralelo sa kapacitetima suzbijanja dronova. Treba inistirati da se jugoisto\u010dno krilo ne debalansira, da se planira i vode operacije NATO-a u Crnom moru po modelu Balti\u010dkog mora, ka\u017ee general u penziji Dorin Toma, biv\u0161i na\u010delnik Jugoisto\u010dne multinacionalne divizije Severnoatlanske alijanse sa napomenom da su zemlje \u010dlanice donele odluku da podr\u017ee Rumuniju razme\u0161tanjem snaga za nadzor u raznim zonama: ,,Ja smatram da samo ovo nije dovoljno, jer ako gledamo na celo isto\u010dno krilo, od arti\u010dke zone, Balti\u010dkog mora do Crnog mora mo\u017eemo zaklju\u010diti da postoji jedan jasan debalans. Dok je u arti\u010dkoj i balti\u010dkoj zoni NATO planiralo i sada vodi operacije sa ciljem da za\u0161titi teritorijalne vode i nadgleda ekonomsku infrastrukturu u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni zemalja NATO-a u ovom delu, u Crnom moru odgovornost za ovu misiju spada na ad hok trilateralu Turska-Bugarska-Rumunija, na po\u010detku formiranu sa zadatkom da u\u010destvuje u \u010di\u0161\u0107enju morskih mina. Na samitu NATO-a postojala je inicijativa da se pro\u0161iri ova misija i na za\u0161titu podvodne kriti\u010dke infrastrukture, ali jo\u0161 nemamo detalje. Ja smatram da bez obzira na broj sistema i performansi ovih sistema, ako nisu integrisani, ako nisu deo jedne operacije sa jasnom misijom, ako ne postoji jedan jasan komandno-kontrolni lanac i integracija nacionalnih sistema sa sistemima NATO-a, ne\u0107emo dobiti o\u010dekivane rezultate.\u2019\u2019<\/p>\n
Veliku zabrinutost predstavlja eskalacija posebno u komercijalnoj plovidbi. Crno more predstavlja su\u0161tinsku rutu za izvoz \u017eitarica, nafte i naftnih proizvoda i sirovina, a u poslednjim mesecima opasnost za plovidbu je sve ve\u0107a \u2013 serija incidenata u oktobru pokazuje da su \u010dak i brodovi koji ne u\u010destvuju u vojnim operacijama i ne pripadaju sukobljenim stranama izlo\u017eeni velikim opasnostima. Korneliju Bjola, profesor diplomatskih studija na Oksford univerzitetu ka\u017ee: ,,Ruski prioritet u ovom trenutku je ekonomski i vojni kolaps Ukrajine. Strategiju nije te\u0161ko pro\u010ditati, govorilo se dosta o ovoj strategiji. U toku je ve\u0107 nekoliko meseci. To \u0161to ovi dronovi sti\u017eu i kod nas, deo je strategije koja nastoji da odvrati svaki kargo koji dolazi sa juga i \u017eeli da stigne u Odesu po tovar. Odavde i proizilazi ova eskalacija i sukcesivni napadi ovog leta. Ovo je samo strategija, nista nije slu\u010dajno. Cilj strategije je prekid prevoza \u017eitarica iz Ukrajine. Ova strategija uspeva u velikoj meri. Smanjenjem kapaciteta Ukrajine da izvozi \u017eitarice prebacuju se tro\u0161kovi na evropsku stranu, jer je potrebo da se Ukrajini odobre finansijska sredstva da bi ekonomski nekako nadoknadila ova \u0161tetu. \u2019\u2019<\/p>\n
Pored toga, ka\u017ee profesor Bjola, svaki dron dolazi pre\u0107en kampanjom dezinformisanja kako bi se blokirala politi\u010dka odluka. Incidenti se eksploati\u0161u sa ciljem da se smanji poverenje stanovni\u0161tva u vlast, u NATO i strate\u0161ko partnerstvo sa SAD. Moskva \u017eeli da eksploati\u0161e nesuglasice medju zapadnim \u010dlanicama, da smanji podr\u0161ku Ukrajini i da prisustvo NATO-a u region predstavi kao izvor nestabilnosti. Istovremeno, Moskva vr\u0161i strate\u0161ki pritisak na zemlje koje se grani\u010de sa NATO-m incidentima koji pogadjaju I Rumuniju i Bugarsku, testiraju\u0107i na ovaj na\u010din kapacitet reakcije Severnoatlanske alijanse. NATO treba da doka\u017ee da mo\u017ee da za\u0161titi savezni\u010dku teritoriju, da spre\u010di eskalaciju i da uz to Rusiji ne da razlog za neposrednu konfrontaciju. Za Rumuniju odgovor ne mo\u017ee da bude isklju\u010divo vojni, pa ni ograni\u010den na zahtev saveznicima za podr\u0161ku. Potrebna je jasna strategija zasnovana na stalnom nadzoru, modernom kapacitetu odbrane i na regionalnu saradnju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedna od najva\u017enijih promena u rusko-ukrajinskom ratu je pretvaranje Crnog mora u prostor vazdu\u0161nog i morskog sukoba. Morski i vazdu\u0161ni dronovi, rakete dugog dometa, morske mine i napadi na trgova\u010dke brodove iz korena su promenile na\u010din na koji treba nadgledati i braniti ovaj prostor. Da bi u odredjenoj meri nadoknadila svoju pomorsku inferiornost, Ukrajina je […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[199475,199474,155352],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1079585","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-dorin-toma","tag-nadzor-u-crnom-moru","tag-rat-u-ukrajini"],"acf":[],"yoast_head":"\n