Nasilje u porodici ponovo je u centru pa\u017enje javnosti nakon \u0161to je rumunska policija objavila najnovije statisti\u010dke podatke. Tokom prvih devet meseci ove godine, policija je intervenisala u vi\u0161e od 116.000 slu\u010dajeva nasilja u porodici, dok je broj krivi\u010dnih dela u ovoj oblasti pove\u0107an za 27 odsto u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Od po\u010detka godine prijavljen je i 31 slu\u010daj femicida.
\nKristina Praz, stru\u010dnjakinja za strate\u0161ku komunikaciju i rodnu ravnopravnost u Centru Filia, upozorava da je Ministarstvo pravde u me\u0111uvremenu prekora\u010dilo \u0161estomese\u010dni rok koji je pretpostavilo za po\u010detak izrade instrumenta za procenu rizika u slu\u010dajevima nasilja u porodici. Takav instrument trebalo bi da doprinese spre\u010davanju femicida.
\n,,Nagla\u0161avam ovo jer je to, zapravo, jedna od najva\u017enijih mera koje je rumunska dr\u017eava preduzela sprovo\u0111enjem i dono\u0161enjem zakona o spre\u010davanju femicida.Ovaj instrument bi zaista pomogao da se bolje razume koliko je situacija porodi\u010dnog\u00a0nasilja ozbiljna i kolika je verovatno\u0107a da \u017eena bude ubijena od strane biv\u0161eg partnera ili druge osobe koja ju je ranije zlostavljala. Na\u017ealost, njegovo uvo\u0111enje kasni.\u201c
\nCentar Filia, zajedno sa vi\u0161e od 190 organizacija civilnog dru\u0161tva, uputio je otvoreno pismo Ministarstvu pravde i rumunskim vlastima, kako bi jo\u0161 jednom ukazao na hitnost usvajanja ove mere, naro\u010dito u slu\u010dajevima ekstremnog nasilja.
\nKristina Praz podse\u0107a i na nedavne diskusije o seksualnom uznemiravanju, posebno u visoko\u0161kolskim ustanovama, smatraju\u0107i da javne institucije na ovaj problem ne reaguju na odgovaraju\u0107i na\u010din.
\n\u201eU Filiji se vec\u0301 godinama bavimo temom seksualnog uznemiravanjem u akademskom okru\u017eenju i znamo da je to problem koji obrazovne institucije \u010desto kriju pod tepihom, jer ne \u017eele da naru\u0161e javni ugled univerziteta. Me\u0111utim, ova pojava postoji i veoma je rasprostranjena, ne samo na jednom univerzitetu, vec\u0301 svuda. Zato je neophodno preduzeti konkretne mere.\u201d
\nOrganizacija je analizirala zvani\u010dne prijave slu\u010dajeva seksualnog uznemiravanja u visoko\u0161kolskim ustanovama i utvrdila da je tokom pet godina podneto svega petnaestak prijava. Mali broj prijava pripisuje se \u010dinjenici da univerziteti nemaju dovoljno dobre mehanizme za\u0161tite i ne ohrabruju studentkinje da prijave zlostavljanje.
\n\u00a0\u201eS druge strane, analizirali smo i na\u010din na koji je ova pojava regulisana internim dokumentima, koji bi trebalo da pru\u017ee za\u0161titu studentkinjama, naime eti\u010dkim kodeksima . Ustanovili smo da ve\u0107ina univerziteta u svojim eti\u010dkim kodeksima nije \u010dak ni pomenula pojam seksualnog uznemiravanja. Mnogi nisu imali ni posebne procedure namenjene osobama koje se suo\u010davaju sa takvim situacijama. Izradili smo i veoma razumljiv vodi\u010d koji obja\u0161njava korake i detaljno reguli\u0161e pitanja seksualnog uznemiravanja i rodne diskriminacije i koji smo poslali svim univerzitetima u Rumuniji. Na\u017ealost, koliko se se\u0107am, tada su ga na svojim internet stranicama objavila samo dva ili tri univerziteta, dok od ostalih nismo dobili nikakav odgovor.\u201c
\nKristina Praz ipak ukazuje i na jedan korak napred. U aprilu ove godine dogodio se istorijski trenutak, isti\u010de stru\u010dnjakinja \u2013 progla\u0161en je zakon o spre\u010davanju femicida. To je prvi put da je pojam femicida prepoznat u rumunskom zakonodavstvu, \u010dime se dr\u017eava obavezala na sprovo\u0111enje niza konkretnih mera.
\nMe\u0111u njima su uvo\u0111enje obrazovanja o rodnoj ravnopravnosti i nenasilnim odnosima u \u0161kole, objedinjavanje podataka o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju, kao i stro\u017ee kazne za zlo\u010dine nad \u017eenama.
\nVra\u0107aju\u0107i se na statisti\u010dke podatke o nasilju u porodici, jo\u0161 jedan podatak koji proizlazi iz policijskih evidencija jeste da je udeo prijavljenih slu\u010dajeva u ruralnim i urbanim sredinama pribli\u017eno jednak.
\n\u201eTo je jedna od naj\u010de\u0161c\u0301ih ideja koju \u010dujemo u nasem okruzenju: da se porodi\u010dno nasilje vi\u0161e de\u0161ava u ruralnim podru\u010djima, ali svake godine gledamo brojke, izve\u0161taje, i konstantno je da je svake godine broj prijava i intervencija izme\u0111u ruralnih i urbanih podru\u010dja otprilike isti. A to nam, zapravo, govori o predrasudama koje imamo, da nasilje postoji samo u odre\u0111enom okru\u017eenju ili u odre\u0111enoj dru\u0161tvenoj kategoriji. Ali, u stvari, nasilje se mo\u017ee dogoditi i de\u0161ava se svuda, bez obzira da li govorimo o ruralnim ili urbanim podru\u010djima, \u017eenama koje imaju ni\u017ei ili vi\u0161i nivo obrazovanja i tako dalje. \u201c
\nU oktobru 2024. godine sistem elektronskog nadzora po\u010dinilaca nasilja u slu\u010dajevima nasilja u porodici pro\u0161iren je na celu zemlju, obuhvataju\u0107i sve administrativne okruge.
\nKristina Praz isti\u010de da je uvo\u0111enje elektronskih ure\u0111aja pove\u0107alo bezbednost \u017eena i odvratilo nasilnike od daljeg zlostavljanja, ali da na\u010din na koji su nadle\u017ene institucije informisale javnost o ovoj meri nije bio na zadovoljavaju\u0107em nivou.
\n\u201eIz na\u0161eg iskustva znamo da se \u017ertve i dalje pla\u0161e da pribegnu ovoj meri jer nisu ba\u0161 dobro razumele o \u010demu se radi, jer je bilo mnogo la\u017enih informacija o sistemu prac\u0301enja, poput toga da ako izgubite ure\u0111aj, morac\u0301ete da ga platite ili da vlasti imaju pristup vec\u0301em broju informacija nego \u0161to biste \u017eeleli. Mislim da je tu uloga dr\u017eave da sprovodi informativne kampanje na nacionalnom nivou o tome \u0161ta ova mera za\u0161tite zaista zna\u010di i za\u0161to je va\u017ena, \u0161to smo, do sada, videli da nije pravilno saop\u0161teno.\u201c
\nNa kraju, prema podacima koje je objavio Evropski institut za rodnu ravnopravnost, Rumunija se konstantno nalazi na poslednjem mestu u Evropskoj uniji prema indeksu rodne ravnopravnosti. U najnovijem izdanju ovog indeksa, Rumunija je imala 57 od mogu\u0107ih 100 poena, \u0161to je ispod evropskog proseka. Godine 2024. bila je \u010dak poslednja, sa 57,5 poena, dok je prose\u010dna ocena Evropske unije iznosila 71 poen.
\n\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nasilje u porodici ponovo je u centru pa\u017enje javnosti nakon \u0161to je rumunska policija objavila najnovije statisti\u010dke podatke. Tokom prvih devet meseci ove godine, policija je intervenisala u vi\u0161e od 116.000 slu\u010dajeva nasilja u porodici, dok je broj krivi\u010dnih dela u ovoj oblasti pove\u0107an za 27 odsto u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Od […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":944956,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-1079634","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n