Godina 2026. progla\u0161ena je zakonom za \u201eGodinu Konstantina Branku\u0161a\u201c, povodom obele\u017eavanja 150 godina od ro\u0111enja \u010duvenog vajara. Tim povodom, u Rumuniji i inostranstvu organizovane su konferencije i otvorene izlo\u017ebe posve\u0107ene umetniku koji je imao veliki uticaj na razvoj moderne svetske umetnosti.\u2028Zato je grad Targu \u017diju od 22. do 26. oktobra bio doma\u0107in Me\u0111unarodne konferencije \u201eFilozofija forme\u201c, posve\u0107ene ovom \u010duvenom rumunskom umetniku.\u2028Konstantin Branku\u0161i ro\u0111en je 19. februara 1876. godine u selu Hobica, nedaleko od grada Targu \u017diju. Od 1894. do 1902. godine poha\u0111ao je \u0160kolu umetnosti i zanata u Krajovi, a potom i \u0160kolu lepih umetnosti u Bukure\u0161tu. Godine 1905. stigao je u Pariz, gde ga je zapazio Ogist Roden. Nakon perioda \u0161egrtovanja u Rodenovom ateljeu, svoje prve skulpture izradio je u radionici na Monparnasu.\u2028Godine 1916. uredio je svoj atelje u ulici Impas Rozen, u kojem je stvarao dela koja su danas poznata \u0161irom sveta.\u2028Jo\u0161 od dolaska u francusku prestonicu, Konstantin Branku\u0161i pokazivao je veliko interesovanje za fotografiju. Kada je dobio foto-aparat, po\u010deo je da fotografi\u0161e svoje skulpture.\u2028Na izlo\u017ebi \u201eBranku\u0161i \u2013 Fotografija. Nevidljivi atelje\u201c, nedavno otvorenoj u Targu \u017dijuu, posetioci su mogli da vide 33 originalne fotografije koje je snimio sam umetnik. Fotografije poti\u010du iz kolekcije galerije \u201eDejvid Grob\u201c.\u2028U po\u010detku je Branku\u0161i fotografisao svoja dela poku\u0161avaju\u0107i da prikupi novac za izlivanje u bronzi skulptura koje je prethodno oblikovao u glini. Fotografije predstavljene na ovoj izlo\u017ebi nastale su kasnije, uglavnom u njegovom ateljeu, i prikazuju na\u010din na koji je svetlost padala na skulpture i njihove postamente.\u2028Eduard Enake, mladi istra\u017eiva\u010d stvarala\u0161tva Konstantina Branku\u0161a, prvi put se na\u0161ao u ulozi kustosa izlo\u017ebe. Objasnio nam je za\u0161to je Branku\u0161i bio toliko privu\u010den fotografijom.\u2028Eduard Enake:\u2028\u201eMnogo je eksperimentisao i bio je veoma strastven kada je re\u010d o fotografiji. U poslednjim godinama njegovog \u017eivota, fotografija se vi\u0161e ne mo\u017ee posmatrati kao neka vrsta fusnote uz skulpturu, ve\u0107 postaje samostalno umetni\u010dko delo. Po\u0161to smo izlo\u017ebu osmislili kao putovanje u Branku\u0161ijev svet, zapo\u010deli smo je ulaskom u njegov svet, odnosno fotografijom po\u0161tanskog sandu\u010deta koje se nalazilo na ulazu u njegov atelje. Fotografija je anonimna. Zatim ulazimo u deo posve\u0107en autoportretima. Branku\u0161i u jednom trenutku vi\u0161e nije dozvoljavao drugima da fotografi\u0161u njegove skulpture. Zato je u jednom uglu ateljea napravio malu fotografsku laboratoriju, \u010dije je zidove okre\u010dio u belo, upravo da bi se stopila sa prostorom, nestala i postala nevidljiva u njegovom belom ateljeu. Iz te mra\u010dne komore sa\u010duvano je nekoliko stotina negativa i vi\u0161e od 1.500 fotografija, koje se danas nalaze u Centru Pompidu u Parizu.\u2028Vasile Djordjesku paleolog, koji je poznavao Branku\u0161ija, napisao je mo\u017eda najlep\u0161e re\u010di o tome kako je Branku\u0161i vajao svetlo\u0161\u0107u. Mislim da je to ovde sasvim o\u010digledno.\u2028Fotografije su jedino mesto na kojem su sa\u010duvani odre\u0111eni eksperimenti koje je Branku\u0161i izvodio. One su mo\u017eda i jedini na\u010din da nam se umetnik, koji nije obja\u0161njavao svoja dela, obrati i govori o sopstvenoj skulpturi.\u2028Putem fotografije pokazao nam je kako \u017eeli da posmatramo njegova dela, kako \u017eeli da budu izlo\u017eena i osvetljena, ali i kako \u017eeli da ih tuma\u010dimo. Napravio je veliki broj razli\u010ditih postavki i grupnih instalacija svojih radova.\u201c\u2028Eduard Enake je u\u010denik Doine Lemni, istori\u010darke umetnosti i istra\u017eiva\u010dice specijalizovane za stvarala\u0161tvo Konstantina Branku\u0161a.\u2028Jedan deo izlo\u017ebe \u201eBranku\u0161i \u2013 Fotografija. Nevidljivi atelje\u201c, u Targu \u017dijuu, posve\u0107en je umetnikovim autoportretima.\u2028Eduard Enake:\u2028\u201ePrvi deo izlo\u017ebe posvec\u0301en je autoportretima, a u centru tri autoportreta imamo dokument. To je zahtev za paso\u0161 koji je Branku\u0161i podneo 1933. godine rumunskoj legaciji u Parizu. U tom zahtevu nalazi se i opis slu\u017ebenika koji je tamo radio. On je Branku\u0161ija opisao kao naizgled sasvim obi\u010dnog mu\u0161karca, srednjeg rasta, sme\u0111ih o\u010diju i sede kose.\u2028Mo\u017eda je to jedini trenutak na celoj izlo\u017ebi u kojem Branku\u0161ija vidimo onako kako su ga videli drugi \u2013 kao obi\u010dnog gra\u0111anina koji podnosi zahtev za izdavanje paso\u0161a.\u2028Na svim ostalim autoportretima i fotografijama predstavljen je onako kako je \u017eeleo da ga drugi vide i kako je, mo\u017eda, \u017eeleo da ga pamte, jer je bio veoma svestan sopstvenog zna\u010daja i mesta koje \u0107e zauzeti u budu\u0107nosti.\u2028Branku\u0161ijeva pri\u010da o fotografiji po\u010dinje 1914. godine, kada je, povodom svoje prve samostalne izlo\u017ebe u Njujorku, u galeriji Alfreda \u0160tiglica, napisao galeristi da fotograf nije dobro izradio fotografske otiske. Tada je odlu\u010dio da se ubudu\u0107e sam bavi fotografisanjem i da sam fotografi\u0161e svoja dela.\u2028Kasnije mu je Men Rej pomogao da kupi foto-aparat i stativ, a ponudio mu je i da odnese negative u laboratoriju na razvijanje.\u2028Me\u0111utim, Branku\u0161i je bio pravi majstor, kako \u010desto isti\u010de gospo\u0111a Doina Lemni, i insistirao je na tome da sam razvija svoje fotografije. Napravio je sopstvenu mra\u010dnu komoru i vlastitu fotografsku laboratoriju.\u201c\u2028Kustos izlo\u017ebe Eduard Enake istakao je da je Branku\u0161i zahtevao da sve posete njegovom ateljeu budu unapred najavljene i da se odvijaju prema odre\u0111enom ritualu, u zavisnosti od svetlosti. Ukoliko je napolju bilo obla\u010dno, postojala je velika mogu\u0107nost da poseta bude otkazana.\u2028Jedan deo izlo\u017ebe posve\u0107en je Branku\u0161ijevom ateljeu.\u2028Eduard Enake:\u2028\u201eSada ulazimo u Branku\u0161ijev atelje, prostor kojem je posvetio \u010ditav svoj \u017eivot i stvarala\u0161tvo. Na izlo\u017ebi su predstavljeni i odlomci iz filmova koje je Branku\u0161i snimao, uklju\u010duju\u0107i i neke koje je sam napravio. Tu su i video-materijali koje su snimile gospo\u0111a Doina Lemni i ekipa Centra Pompidu. Oni nas na neki na\u010din dovode u savremeno doba i pokazuju kako se dijalog sa Branku\u0161ijevim delom nastavlja kroz vreme. Godine 1926, kada je brod uplovljavao u njujor\u0161ku luku, Branku\u0161i je izdaleka ugledao Menhetn i njegove tada\u0161nje oblakodere. Tada je rekao da ga taj grad podse\u0107a na njegov atelje. Time je \u017eeleo da ka\u017ee da ni\u0161ta nije nepomi\u010dno i kruto. Upravo to vidimo i u njegovom kasnijem stvarala\u0161tvu. Mnogo je eksperimentisao sa postamentima svojih skulptura. To je tema koju sam tek po\u010deo da istra\u017eujem i za koju verujem da je jo\u0161 uvek nedovoljno istra\u017eena.\u201c\u2028Atelje Konstantina Branku\u0161a u Parizu rekonstruisan je na osnovu fotografija koje je za sobom ostavio \u010duveni rumunski vajar.\u2028Branku\u0161i je testamentom francuskoj dr\u017eavi ostavio oko 700 negativa i vi\u0161e od 1.500 fotografija.\u2028\u2028\u2028<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godina 2026. progla\u0161ena je zakonom za \u201eGodinu Konstantina Branku\u0161a\u201c, povodom obele\u017eavanja 150 godina od ro\u0111enja \u010duvenog vajara. Tim povodom, u Rumuniji i inostranstvu organizovane su konferencije i otvorene izlo\u017ebe posve\u0107ene umetniku koji je imao veliki uticaj na razvoj moderne svetske umetnosti.\u2028Zato je grad Targu \u017diju od 22. do 26. oktobra bio doma\u0107in Me\u0111unarodne konferencije \u201eFilozofija […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1075856,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[114932,113250],"class_list":["post-1081092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n