Enciklopedija otpora protiv totalitarizma na svojim stranicama zapisuje i rimokatoli\u010dkog biskupa Martona Arona. Etni\u010dki Ma\u0111ar iz okruga Hargita, ro\u0111en 1896. godine, a preminuo 1980. godine, u 84. godini, Marton Aron se otvoreno protivio progonu svoje Crkve, progonu rimokatoli\u010dkih i grkokatoli\u010dkih vernika i svih civila. Protivio se tome kroz proteste i kroz svoju pastirsku i misionarsku delatnost. Biskup je prvi put zvani\u010dno istupio u odbranu ljudskih prava tokom godina Drugog svetskog rata. Nakon 30. avgusta 1940. godine, kada je Ma\u0111arska anektirala Severnu Transilvaniju, Aron je govorio protiv deportacije Jevreja i Rumuna koju je planirala ma\u0111arska fa\u0161isti\u010dka vlada. U znak priznanja za njegove zasluge u spasavanju Jevreja, Dr\u017eava Izrael mu je 1999. godine dodelila titulu \u201ePravednika me\u0111u narodima\u201c. Kraj rata doneo je nastavak totalitarnog re\u017eima, u njegovom komunisti\u010dkom obliku. Uhap\u0161en 1949. godine zbog protesta protiv vladine politike ograni\u010davanja verskih sloboda, Marton Aron je bio zatvoren \u0161est godina, do 1955. Denisa Bodeanu je istra\u017eiva\u010d u Nacionalnom savetu za prou\u010davanje arhiva biv\u0161e Sekuritate, gde je pratila dosijee koji se ti\u010du biskupa:<\/p>\n
\u201eDana 3. januara 1955. godine, Prezidijum Velike narodne skup\u0161tine odlu\u010dio je da obustavi izvr\u0161enje kazne i oslobodi biskupa Martona Arona, koga je 6. avgusta 1951. godine bukure\u0161tanski vojni sud osudio na do\u017eivotni te\u0161ki rad zbog navodnog zlo\u010dina veleizdaje. Biskup je pu\u0161ten tri dana kasnije, 6. januara, i odveden u sedi\u0161te Rimokatoli\u010dke nadbiskupije Bukure\u0161ta, gde je bio primoran da ostane do kraja marta. Skoro tri meseca provedena u prestonici bila su izuzetno te\u0161ka. Marton Aron je bio stalno okru\u017een dou\u0161nicima Sekuritatee, sistematski izolovan od ljudi koji su mogli imati uticaj na njega i izlo\u017een stalnom pritisku vlasti i nekih predstavnika katoli\u010dkog sve\u0161tenstva da prihvati sporazum sa komunisti\u010dkim re\u017eimom i da prizna sve \u0161to je u\u010dinilo rukovodstvo eparhije Alba Julija. Uprkos upornom pritisku kojem je bio izlo\u017een sa svih strana, Marton Aron je ostao \u010dvrst u svojim stavovima. Kona\u010dno, 17. marta, ministar verskih poslova, Petre Konstantinesku-Ja\u0161i ga je pozvao u audijenciju i obavestio ga da je slobodan i da mo\u017ee da ode za Alba Juliju, bez ikakvih uslova.\u201c<\/p>\n
Za Martona Arona, \u010dovek je bio najvi\u0161a vrednost \u017eivota, a solidarnost sa onima koji su patili bila je princip \u017eivota. Stajao je uz rumunske grkokatoli\u010dke vernike koje su progonili komunisti, prevazilazec\u0301i etni\u010dke barijere. Denisa Bodeanu:<\/p>\n
\u201ePre nego \u0161to je napustio Bukure\u0161t, Marton Aron je \u017eeleo da poseti bolnicu I. C. Frimu, gde su bili hospitalizovani grkokatoli\u010dki biskupi Juliju Hosu, Aleksandru Rusu i Joan Balan. Ispri\u010dao im je o razgovorima vo\u0111enim poslednjih meseci sa vlastima i ponovio svoju podr\u0161ku Grkokatoli\u010dkoj crkvi, koja je te\u0161ko testirana progonom.\u201c<\/p>\n
Marton Aron se borio protiv komunisti\u010dkog totalitarizma za postojanje katoli\u010dkih crkava i njihove ba\u0161tine, kako su postojali pre 1948. godine. Vodio je istu borbu za katoli\u010dko obrazovanje kao i za pobolj\u0161anje polo\u017eaja monaha. Optu\u017een je da je agent Vatikana, predlo\u017eeno je ponovno hap\u0161enje, ali je na kraju dobio obavezni boravak u Alba Juliji. Godine 1967, posle 12 godina, njegove zabrane su ukinute nakon posete izaslanika Vatikana. Denisa Bodeanu:<\/p>\n
\u201eAko je do novembra 1955. godine Marton Aron bio prac\u0301en u okviru op\u0161teg dosijea Rimokatoli\u010dkog episkopata od strane okru\u017ene slu\u017ebe Alba Julija Regionalne direkcije Hunedoara Ministarstva unutra\u0161njih poslova, 9. decembra 1955. godine usvojen je vi\u0161i oblik nadzora. Regionalna direkcija Hunedoara otvorila je grupni dosije informativnih akcija, koji je ciljao Martona Arona, Faragoa Franciska, Paku\u010da Karola i Nestmana Leopolda, a poslednja trojica su bili profesori na Teolo\u0161kom seminaru u Alba Juliji. Ciljevi slu\u017ebenika bezbednosti bili su sledec\u0301i: da utvrde aktivnosti koje su \u010detvorica sprovodila pod okriljem rimokatoli\u010dkog kulta, da identifikuju veze i kurire koji su kori\u0161c\u0301eni u tajnim aktivnostima i da otkriju tajne kanale komunikacije sa Vatikanom. 23. juna 1956. godine, grupni dosije akcije je transformisan u individualnu akciju protiv biskupa. Njegov informativni dosije c\u0301e do februara 1969. godine nositi kodno ime Mure\u0161, a Uranija od 1969. do 15. decembra 1980. godine, kada je zatvoren.\u201c<\/p>\n
Sekuritatea je pratila Martona Arona dok nije postao obi\u010dan starac, koristec\u0301i ceo njihov arsenal. Denisa Bodeanu:<\/p>\n
\u201eTokom skoro dve i po decenije neprekidnog nadzora, kori\u0161c\u0301ene su sve metode i tehnike nadzora i dobijanja informacija: presretanje prepiske, prislu\u0161kivanje, dou\u0161nici i mikrofoni instalirani u kancelariji biskupa u noc\u0301i izme\u0111u 23. i 24. avgusta 1956. Uprkos periodi\u010dnim sinkopama u njihovom funkcionisanju i eksploataciji, mikrofoni su, do 1980. godine, predstavljali glavni izvor informacija Sekuritate u dosijeu o nadzoru Marton Arona.\u201c<\/p>\n
Biskup Marton Aron bio je duhovni otac vernicima svoje Crkve i njihov za\u0161titnik. Ali se uzdigao iznad svoje misije, postajuc\u0301i branilac i onih drugih etni\u010dkih grupa i religija koje je progonio totalitarizam.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Enciklopedija otpora protiv totalitarizma na svojim stranicama zapisuje i rimokatoli\u010dkog biskupa Martona Arona. Etni\u010dki Ma\u0111ar iz okruga Hargita, ro\u0111en 1896. godine, a preminuo 1980. godine, u 84. godini, Marton Aron se otvoreno protivio progonu svoje Crkve, progonu rimokatoli\u010dkih i grkokatoli\u010dkih vernika i svih civila. Protivio se tome kroz proteste i kroz svoju pastirsku i misionarsku […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1081783","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n