Danas je u Republici Moldaviji po\u010dela predizborna kampanija za predsedni\u010dke izbore, \u010diji \u0107e se prvi krug odr\u017eati 30. oktobra. Nakon 2000. godine ovo je prvi put kada \u0161efa dr\u017eave biraju neposrednim glasanjem dr\u017eavljani Moldavije, posle du\u017eeg perioada kada je ova du\u017enost pripadala poslanicima. Za du\u017enost naslednika prozapadnog predsednika Nikolaja Timoftija prijavilo se 8 kandidata, ali, prema rezultatima istra\u017eivanja javnog mnjenja, na koje se pozivaju izve\u0161ta\u010di Radija Rumunija i Ki\u0161injeva, ozbiljne \u0161anse imaju samo \u010detvorica kandidata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Veliki favorit, po rezultatima sonda\u017ea, je lider promoskovskih socijalista Igor Dodon sa 30 odsto glasova, poznati rumunofob i antievropljanin. Tri zapadno-orijentisana kandidata mogla bi da se plasiraju u drugi krug 13. novembra. Re\u010d je pre svega o liderima opozicije Mariji Sandu- biv\u0161oj ministarki vaspitanja i Andreju Nastaseu- gradjanskom militantu za vreme masovnih antikorupcijskih demonstracija, kao i o Marijanu Lupuu- lideru Demokratske partije (PD), glavne stranke vladaju\u0107e koalicije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svi analiti\u010dari upozoravaju da predsedni\u010dki izbori nemaju samo politi\u010dki, ve\u0107 i geopoliti\u010dki zna\u010daj. Pobeda levice dirigovane iz Moskve ponovo bi sahranila na neodredjeno vreme evropske te\u017enje Ki\u0161injeva. Dodon, koji voli da se slika sa ruskom zastavom na grudima, obe\u0107ava da \u0107e promeniti spoljnopoliti\u010dki vektor i okrenuti ledja Briselu, kako bi integrisao Moldaviju u Uniju Rusija-Belorusija-Kazahstan. Ovo bi zna\u010dilo da \u0107e se izgubiti sedam godina ulo\u017eenih napora proevropskih snaga, koje su vlast preuzele 2009. godine sa ciljem da udalje Ki\u0161injev od moskovske orbite i ga pribli\u017ee Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Republika Moldavija je 2014. godine progla\u0161ena najuspe\u0161nijom dr\u017eavom Isto\u010dnog partnerstva, paketa programa sa kojim Evropska unija poku\u0161ava da pribli\u017ei biv\u0161e sovjetske dr\u017eave zapadnim standardima prosperiteta, demokratije i zakonitosti. Opre\u010dni stavovi lidera koalicije, ka\u0161njene reforme i ogromni korupcijski skandali, koji su dostigli vrhunac kada je iz bankarskog sistema nestala milijarda dolara, doprineli su dekredibilizaciji proevropskih stranaka i ponovnom dolasku filorusa u prvi plan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zabrinutost vlada u zapadnim kancelarijama i Rumuniji, najdoslednijem poborniku za evropsku integraciju susedne Moldavije. U Bukure\u0161tu, Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT) doneo je odluku o usvajanju srednjoro\u010dne i dugoro\u010dne strategije za unapredjenje odnosa sa Republikom Moldavijom. \u00abNa\u0161i odnosi treba da postanu bolji, uspe\u0161niji, pragmati\u010dniji i predvidljiviji\u00bb, izjavio je predsednik Klaus Johanis, koji se zala\u017ee za ozbiljan pristup bez populizma sa izbornim karakterom. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas je u Republici Moldaviji po\u010dela predizborna kampanija za predsedni\u010dke izbore, \u010diji \u0107e se prvi krug odr\u017eati 30. oktobra. Nakon 2000. godine ovo je prvi put kada \u0161efa dr\u017eave biraju neposrednim glasanjem dr\u017eavljani Moldavije, posle du\u017eeg perioada kada je ova du\u017enost pripadala poslanicima. Za du\u017enost naslednika prozapadnog predsednika Nikolaja Timoftija prijavilo se 8 kandidata, ali, […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":70165,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-504011","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n