Dobro do\u0161li, dragi prijatelji, na susret sa ovogodi\u0161njim izdanjem emisije Dan slu\u0161alaca Radija Rumunija Internacional. Po ustaljenoj praksi, ove godine pozvali smo vas da odgovorite na pitanje Gde \u017eive najsre\u0107niji ljudi? <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa interesovanjem smo \u010dekali va\u0161e odgovore, koji su veoma razli\u010diti, kao i vi, koji \u017eivite u raznim zemljama \u0161irom sveta. Neki od vas pomenuli rang-liste, drugi zemlje ili geografska podru\u010dja. Pojedini su se odnosili na domovinu ili rodno mesto, neki \u010dak i na Rumuniju. Neki su definisali sre\u0107u u odnosu na ljude u te\u0161kim situacijama. Ali, najve\u0107i broj na\u0161ih prijatelja je mi\u0161ljenja da sre\u0107a zavisi od ispunjenog dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pozivamo vas da u nastavku programa saslu\u0161ate va\u0161e najzanimljivije doprinose za na\u0161u specijalnu emisiju posve\u0107enu Danu slu\u0161alaca Radija Rumunija Internacional.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na samom po\u010detku predstavi\u0107emo vam mi\u0161ljenje Ileane Belu iz Srbije: \u00abSmatram da je najsre\u0107niji \u010dovek onaj koji se najbolje ose\u0107a u svojoj ko\u017ei, koji je zadovoljan samim sobom. Negde sam pro\u010ditala da je nas Bog stvorio u nedelju, jer mi Rumuni najvi\u0161e volimo da igramo i pevamo. Mislim da su ljudi koji pevaju, igraju, koji su okru\u017eeni ljubavlju svojih najdra\u017eih, najsre\u0107niji bez obzira gde se nalazili! Isto tako verujem u kinesku izreku \u201cda su oni ljudi koji gaje cve\u0107e sre\u0107ni. Lepo je i sre\u0107an si kad vidi\u0161 kako neguju\u0107i ih to cve\u0107e raste i nagradjuje te svojim mirisom, bojom i lepotom!\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Miodrag Risti\u0107 iz Srbije<\/u><\/strong>, <\/strong>takodje, pisao nam je slede\u0107e: <\/strong>Gde \u017eive najsre\u0107niji ljudi?Po mom skromnom mi\u0161ljenju, pojam sre\u0107a, najsre\u0107niji, nije apsolutna kategorija, ve\u0107 relativna odrednica u \u017eivotu svakog \u010doveka. Ponekad \u010doveka usre\u0107e i veoma male stvari, takore\u0107i sitnice, dok nekada i ostvarenje velikih \u017eivotnih ciljeva u \u017eivotu \u010doveka pro\u0111u skoro neprimetno. Vi\u0161e puta sam mislio gde na kugli zemaljskoj ljudi \u017eive sre\u0107no,bezbri\u017eno i rastere\u0107eno. Zaklju\u010dio sam da najbolje \u017eivotne uslove imaju stanovnici gradova- dr\u017eava, kao \u0161to su na primer – Kuvajt, Singapur, Andora, Gibraltar, ili dr\u017eava koje su po svojoj povr\u0161ini i po broju stanovnika male, primera radi kao kne\u017eevina Monako koja postoji od 1297. godine, a ima svega 36.000 stanovnika. Kao dobar primer gde \u017eive sre\u0107ni ljudi uzeo bih novostvorenu evropsku dr\u017eavu koja se zove Slovenija. To je mala podalpska dr\u017eava koja ima tek ne\u0161to vi\u0161e od 2 miliona stanovnika. Ekonomija zemlje je vrlo dobro razvijena, po nekim procenama u najboljem je stanju od svih tranzicionih dr\u017eava u Evropi. Uspeh poslovanja se sa\u010duvao u rudarstvu i elektronskoj industriji. Rasko\u0161na priroda planinskih predela prosto mami turiste iz svih delova Evrope. Veliki napredak je postignut u pogledu banjskog turizma i sa malim, ali kvalitetnim jadranskim primorskim letovali\u0161tima. Tu su i skija\u0161ki centri koji, tako\u0111e, uspe\u0161no posluju. Lepi godi\u0161nji prihodi dolaze od poljoprivrede kroz proizvodnju raznih vrsta sireva, ka\u010dkavalja i mesa. Uostalom, kao \u0161to su minijature u umetnosti zanimljive i lepe, tako je i u \u017eivotu sa malim zemljama sveta.\u201c <\/p>\n
Amela Omerspahi\u0107 iz Bosne i Hercegovine<\/u> misli da je najsretnija zemlja domovina i nastavlja: <\/strong>Mislim da je najve\u0107a sre\u0107a nastaviti \u017eivjeti u mjestu gdje je \u010dovjek rodjen. Mi imamo izreku: Svako je kova\u010d svoje sre\u0107e\u201c. Mislim da je to istinito, jer mi treba sami sebi postavljati ciljeve realne i ostvarive. Ne treba dozvoliti da nam ovo potro\u0161a\u010dko dru\u0161tvo name\u0107e materijalne standarde. Svi ne mo\u017eemo sve imati, ali mo\u017eemo biti zadovoljni sa onim \u0161to imamo, jer sigurno postoje ljudi kojima je i ono \u0161to mi imamo neostvarivo. Treba odgajati i u\u010diti djecu da budu sretni, vi\u0161e nego da budu najbolji u \u0161koli ili na poslu. <\/p>\n
\n
Stefano Citterio iz Italije<\/u> pisao nam je slede\u0107e: \u201cNa pitanje \u201cgde \u017eive najsre\u0107niji ljudi te\u0161ko je odgovoriti. Mi koji \u017eivimo u zemljama koje se suo\u010davaju sa nezaposleno\u0161\u0107u ili imaju ni\u017ei \u017eivotni standard mislimo da su zemlje u kojima \u017eive najsre\u0107niji ljudi na severu Evrope, odnosno \u0160vedska, Norve\u0161ka i Finska. Medjutim, svi znamo da je u ovim zemljama stopa samoubistva veoma visoka, \u0161to dokazuje da sre\u0107a nije ba\u0161 karakteristika ovih naroda. Ja verujem da ne postoje prave sre\u0107ne nacije i uveren sam da je sre\u0107an \u010dovek onaj koji se dobro ose\u0107a u mestu u kojem \u017eivi. Naravno da je odgovor na va\u0161e pitanje individualan i zato sa skepticizmom gledam na one statistike o najsre\u0107nijim zemljama na svetu.<\/p>\n
Jos\u00e9 Luis Corcuera iz \u0160panije<\/u><\/strong> pisao nam je da postoji zemlja u kojoj misli da bi sre\u0107no \u017eiveo: \u201cAko bi trebalo da se sada opredelim za mesto u kojem smatram da bih bio sre\u0107an, ovo je Kosta Rika, mala zemlja u kojoj su stvari dobro napravljene, zdravstveni i obrazovni sistem su dobro implementirani i ne bih imao probleme sa prilagodjavanjem, jer govorimo isti jezik i imamo mnogo kulturnih sli\u010dnosti. Ovome se mo\u017ee pridodati \u010dinjenica da je vi\u0161e od jedne \u010detvrtine ukupne povr\u0161ine zemlje je za\u0161ti\u0107ena oblast, jer je Kosta Rika pionir u osnivanju nacionalnih parkova.<\/p>\n
Christian Ghibaudo, koji \u017eivi na Azurnoj obali, u Francuskoj<\/u><\/strong>, <\/strong> misli da bi mogao biti sre\u0107niji u dve evropske dr\u017eave i obja\u0161njava: \u201cU ovogodi\u0161njem \u201cSvetskom izve\u0161taju o sre\u0107i, Francuska zauzima tek 32. mesto, mnogo iza Danske, \u0160vedske, Kanade ili Izraela, ali upravo pre Saudijske Arabije. Ja li\u010dno ne znam da li sam zaista sre\u0107an \u0161to \u017eivim u Francuskoj, jer je ponekad ovde te\u0161ko \u017eiveti. Prvo, zbog administrativnih problema, politi\u010dkog \u017eivota, korupcije i nepo\u0161tenja. Medjutim, svestan sam da \u017eivim u prijatnoj zoni, imam posao, a plata je dovoljna za moje potrebe. Ali, dobro se ose\u0107am i u drugim zemljama, kao \u0161to su Engleska i Italija, u kojima bih bio sre\u0107an da \u017eivim. Mislim da bih u ovim zemljama mogao da \u017eivim do kraja \u017eivota. I verujem da bi bio sre\u0107an treba da ima\u0161 dobar \u017eivotni vek, pristup zdravstvenoj za\u0161titi, da \u017eivi\u0161 u miru, da ima\u0161 posao koji ti omoguc\u0301ava da \u017eivi\u0161 pristojno. A sloboda?Ima li i ona svoje mesto ovde?<\/p>\n
Nouari Naghmouchi iz Al\u017eira<\/u> smatra da najsre\u0107niji ljudi \u017eive u Norve\u0161koj: Ovo je lepa zemlja, koju bih \u017eeleo da posetim. Prema medijima, u ovoj zemlji postoji prava sloboda, ljudi su sre\u0107ni i dobro \u017eive. Danska je zemlja sa bogatom kulturom i njeni stanovnici je vole jer imaju sve.<\/p>\n
Hans Verner Lollike iz Danske<\/u><\/strong> upozorava, medjutim, da sre\u0107a ne mo\u017ee biti postignuta bez napora: \u201cDanska je u vi\u0161e navrata zauzela, zajedno sa drugim skandinavskim zemljama, \u010delna mesta u sonda\u017eima o najsre\u0107nijim ljudima na svetu, ali uglavnom nisam siguran da smo mi sre\u0107niji od drugih naroda. Imamo besplatno \u0161kolovanje, besplatne zdravstvene usluge, socijalnu pomo\u0107, sigurnost radnog mesta i sutra\u0161njice, ali nedostaje nam potpuna ravnopravnost polova, posebno kada je re\u010d o promovisanju zaposlenih, mislim na \u017eene, ili plate. Po mom mi\u0161ljenju, sre\u0107a je veoma subjektivan pojam, jer ona ne mo\u017ee biti posredovana, kupljena ili podarena. Sre\u0107a se pojavljuje i gotovo. Ja li\u010dno ne mogu objasniti \u0161ta je sre\u0107a u odsustvu moje hri\u0161\u0107anske vere, prema kojoj je sve u \u017eivotu Bo\u017eiji dar. <\/p>\n
Christer Brunstrom iz \u0160vedske<\/u><\/strong> smatra da sre\u0107a je efekat stava \u010doveka prema \u017eivotu: <\/strong>\u201cNedavne sonda\u017ee poku\u0161avaju da izmere razne kriterjume, poput dohodaka, zdravstvenih usluga, nivoa obrazovanja, o\u010dekivanog \u017eivotnog veka i bezbednosti. Medjutim, sre\u0107a je ose\u0107aj koji imaju i bogati i siroma\u0161ni ljudi, ma gde oni \u017eiveli. Naravno, mnogo je lak\u0161e biti sre\u0107an kada ne treba da brine\u0161 o novcu ili zdravlju. Po mom mi\u0161ljenju, prava sre\u0107a je sna\u017ean ose\u0107aj zadovoljstva \u017eivotom i ljudima iz okru\u017eenja, svakodnevnom rado\u0161\u0107u, drugim re\u010dima to je stav prema \u017eivotu. Mnogi ljudi nalaze svoju sre\u0107u u verskom kontekstu, kada veruju u Boga koji brine o svim problemima. \u010citao sam negde da je Kraljevina Butan jedina zemlja na svetu u kojoj je nivo sre\u0107e izmeren u odnosu na proces razvoja zemlje.<\/p>\n
Paul B. Walker iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava<\/u><\/strong> uveren je da sre\u0107ni ljudi mogu \u017eiveti bilo gde:<\/strong> \u201cJa sam \u017eiveo u brojnim ameri\u010dkim mestima i bio sam sre\u0107an svugde. Svako mesto je bilo jedinstveno i razli\u010dito od drugih, tako da sam uvek sam u\u017eivao u ne\u010demu. \u0160ta mene \u010dini sre\u0107nim? Pa, \u010dinjenica da mi je \u0161ef dobar \u010dovek koji me po\u0161tuje i lepo se pona\u0161a i da su ljudi u mom selu veoma ljubazni. Naravno, bogat i ukusan ru\u010dak nakon posla \u010dini me, takodje, sre\u0107nim.<\/p>\n
Jonathan Murphy iz Irske<\/u><\/strong> pisao nam je da su dru\u0161tveni odnosi najzna\u010dajniji element sre\u0107nog \u017eivota: <\/strong>Klju\u010d sre\u0107nog \u017eivota je imati pored tebe porodicu i prijatelje, \u0161to \u010dini da se u jednom mestu ose\u0107amo \u201ckod ku\u0107e. Kada ti je porodica blizu ima\u0161 uvek mre\u017eu ljudi raspolo\u017eenih da ti pomognu. Na \u017ealost, u modernom svetu sve nam je te\u017ee da u\u017eivamo u ovoj vrsti sre\u0107e, jer mnogobrojne porodice imaju \u010dlanove koji \u017eive van granica zemlje. Medjutim, duh mesta koje smatramo \u201ckod ku\u0107e \u017eiv je u nama i na\u0161im srcima i delimo ga sa na\u0161im najdra\u017eima i kada izmedju nas postoji velika razdaljina.<\/p>\n
Alexander Podolski iz Ukrajine<\/u><\/strong> pi\u0161e da: <\/strong>\u201cNajverovatnije, najsre\u0107niji ljudi \u017eive na ostrvima u Okeaniji. \u010citao sam negde da se u zemljama Centralne Amerike ljudi smatraju sre\u0107nijim od stanovnika bogatih skandinavskih dr\u017eava.<\/p>\n
Muhamed Al-Sayed Abdul Rahim iz Egipta<\/u> ocenjuje da: \u201cVe\u0107ina sre\u0107nih ljudi \u017eivi na izolovanim i udaljenim ostrvima okeana. Oni su daleko od na\u0161eg u\u017eurbanog i promenljivog sveta koji zavisi danas od modernizacije i tehnologije, daleko su od politi\u010dkih sukoba i rata. Oni \u017eive kako su \u017eiveli i njihovi dedovi i pradedovi usred prirode koju vole i po\u0161tuju. Ja li\u010dno, nalazim svoju sre\u0107u u porodici i sredini u kojoj \u017eivim. Sre\u0107an sam kad vidim da su svi moji najdra\u017ei zdravi. No, kada govorimo o sre\u0107i treba da pomislimo na ljude koji su se odjednom nerado na\u0161li u konfliktnoj zoni ili ratu i da ih pitamo \u0161ta za njih zna\u010di sre\u0107a. Odgovor je svuda isti: mir i \u017eivot u tihoj atmosferi, daleko od krvavih konflikata i ratova. I onda konstatujemo da smo mi ostali sre\u0107ni ljudi.\u201c<\/p>\n
Leng Yue iz Kine<\/u> misli da sre\u0107u mo\u017eemo na\u0107i daleko od urbanske gu\u017eve: Kad samo bio mladji, jedan drug mi je rekao da nije va\u017eno mesto u kojem \u017eivi\u0161, ve\u0107 su va\u017eni ljudi sa kojima \u017eivi\u0161. Ovo zna\u010di da si sre\u0107an kada nadje\u0161 voljenu osobu. Ali sre\u0107a je i onda kada \u017eivi\u0161 blizu planina i reka, daleko od velikih i bu\u010dnih gradova.<\/p>\n
Sre\u0107a ne zavisi od mesta ili druge osobe, ve\u0107 od trenutaka, pi\u0161e Hugo Longhi iz Argentine<\/u> i nastavlja:<\/strong> \u201cMislim da su najsre\u0107niji ljudi oni koji u\u017eivaju u malim stvarima, koji rade da bi zaradili dovoljno za svoje potrebe i ne tro\u0161e mnogo vremena za to. Gde \u017eive najsre\u0107niji ljudi? Ja mislim da sre\u0107a nije svojstvena jednom narodu ili jednom geografskom mestu. Sre\u0107a je sa\u010dinjena od momenata, jer nijedan \u010dovek nije sre\u0107an svo vreme ili u doti\u010dnom mestu. Isto vino je ukusnije kad ga pije\u0161 u prijatnom dru\u0161tvu. Ako u na\u0161em \u017eivotu postoje prijatni trenutci i lepa iskustva, mo\u017eemo re\u0107i da smo dotakli sre\u0107u. <\/p>\n
Ivan Lebedev iz Rusije<\/u> opisuje za nas sre\u0107nog \u010doveka: Sre\u0107ni su ljudi koji su imali sre\u0107no detinjstvo i zaljubljeni su. Onakvi ljudi ne\u0107e pokvariti ovaj svet prigovorima i sumnjama. Oni su za\u0161ti\u0107eni ljudi. \u010cuvaju samo uspomene o dobrim ose\u0107ajima i mislima. Sudbina sre\u0107nih ljudi je da vole i budu voljeni. Njima nije potrebno dokazati ni\u0161ta, jer u njihovim srcima postoji ljubav i svaki dan za njih ima smisao. Sre\u0107ne ljude prepoznaje\u0161 po osmehu, po slikama, po sli\u010dnosti sa Bogom. Sre\u0107ni ljudi ne poku\u0161avaju da pokvare svet, jer je \u017eivot na na\u0161oj planeti op\u0161ti rad u ime sopstvene i kolektivne sre\u0107e.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dobro do\u0161li, dragi prijatelji, na susret sa ovogodi\u0161njim izdanjem emisije Dan slu\u0161alaca Radija Rumunija Internacional. Po ustaljenoj praksi, ove godine pozvali smo vas da odgovorite na pitanje Gde \u017eive najsre\u0107niji ljudi?
Sa interesovanjem smo \u010dekali va\u0161e odgovore, koji su veoma razli\u010diti, kao i vi, koji \u017eivite u raznim zemljama \u0161irom sveta. Neki od […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":65545,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-504139","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n