Dramati\u010dno podeljena izmedju nostalgi\u010dara za sovjetskom epohom, sa jedne strane, i pristalica zapadnoevropskih vrednosti sa druge, Republika Moldavija generi\u0161e politi\u010dke vektore po meri. Rezultati izbora doveli su do komplikovane kohabitacije filoruskog predsednika Igora Dodona i proevropske heterogene vlade predvodjene demokratom Pavelom Filipom. Posle inauguracije, Dodon je tri puta, u poslednjih \u0161est meseci, posetio Moskvu, dok se Filip ose\u0107a mnogo lagodnije u Bukure\u0161tu, Briselu ili Strazburgu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Potpisivanje sporazuma o pridru\u017eivanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom pre tri godine iritiralo je Moskvu, koja je stavila embargo na proizvode iz Ki\u0161injeva. Ni zapadni parlamentarci nisu ostali ravnodu\u0161ni prema korupciji u Moldaviji i nestanku jedne milijarde dolara iz moldavskog bankarskog sistema, odnosno skoro 15% bruto nacionalnog proizvoda. Strahuju\u0107i da bi mogli da bace novac u crnu rupu, Evropska unija, Medjunarodni Monetarni Fond ili Svetska banka suspendovali su privremeno kreditne linije Ki\u0161injevu. Rumunija je u to vreme bila jedina dr\u017eava spremna da odobri susednoj dr\u017eavi pozajmicu u visini od 150 miliona evra, sa rokom otplate od 4,5 godine i preferencijalnom kamatnom stopom od 1,45%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Moldavije, koji je u ponedeljak prisustvovao sednici Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope, priznao je na\u0161em izvesta\u010du iz Strazburga da je podr\u0161ka Bukure\u0161ta administraciji u Ki\u0161injevu bila od izuzetne va\u017enosti: ,,Podr\u0161ka Rumunije je za nas veoma va\u017ena i \u017eelim da ovim putem prenesem zahvalnost na\u0161im prijateljima iz Bukure\u0161ta, jer mi ose\u0107amo njihovu podr\u0161ku ne samo sada u Savetu Evrope, ve\u0107 svakodnevno. Kada je Republika Moldavija prolazila kroz najte\u017ei period, kada nismo imali deblokirana fondove, Rumunija nam je prva odobrila pozajmicu za na\u0161 povratak na normalni put. Va\u017ena za nas je bila i pomo\u0107 za renoviranje i izgradnju nekoliko stotina de\u010dijih obdani\u0161ta, kao i poklanjanje \u0161kolskih autobusa. Mislim, medjutim, da je za nas najva\u017enija dosledna pod\u0161ka Rumunije na\u0161em evropskom putu.<\/em><\/p>\n
Ova podr\u0161ka je spoljnopoliti\u010dka konstanta Rumunije. Formirana na delu isto\u010dnih rumunskih teritorija koje su aneksirane Sovjetskom Savezu 1940.godine, Republika Moldavija je proglasila nezavisnost 27. avgusta 1991. godine posle raspada Sovjetskog Saveza. Rumunija je bila prva dr\u017eava koja je istog dana priznala dr\u017eavnost novog suseda. Od tada, bez obzira na politi\u010dku boju moldavskih vlada, Rumunija je bila dosledni advokat i pristalica nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i evropske integracije Republike Moldavije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dramati\u010dno podeljena izmedju nostalgi\u010dara za sovjetskom epohom, sa jedne strane, i pristalica zapadnoevropskih vrednosti sa druge, Republika Moldavija generi\u0161e politi\u010dke vektore po meri. Rezultati izbora doveli su do komplikovane kohabitacije filoruskog predsednika Igora Dodona i proevropske heterogene vlade predvodjene demokratom Pavelom Filipom. Posle inauguracije, Dodon je tri puta, u poslednjih \u0161est meseci, posetio Moskvu, dok […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":74046,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-505342","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n