Zbog diplomatskih tenzija izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske, mali je broj pitanja u vezi sa kojima ministri inostranih poslova dveju zemalja imaju sli\u010dno mi\u0161ljenje. Pa ipak, u \u010detvrtak, su Teodor Mele\u0161kanu i Peter Szijjarto, zajedno sa njihovim kolegama iz Bugarske, Ekaterinom Zakharievom i Gr\u010dke, Nikosom Kotziasom, uputili \u0161efu diplomatije u Kijevu, Pavlu Klimkinu, generalnom sekretaru Saveta Evrope, Thorbjonu Jaglandu i Visokom komesaru OEBS-a za nacionalne manjine, Lambertu Zannieru, zajedni\u010dko pismo u kome izra\u017eavaju svoju zabrinutost i \u017ealjenje zbog nedavnog usvojenog nacrta Zakona o obrazovanju u Ukrajini, od strane Gornjeg doma Ukrajine. Ovaj zajedni\u010dki demar\u0161, preciziraju potpisnici, ima u vidu odr\u017eivi interes strana potpisnica prema obezbe\u0111ivanju za\u0161tite prava pripadnika nacionalnih manjina. Oni su uputili apel ukrajinskim vlastima da identifikuju jasne mere u ovom smislu, u duhu saradnje uz striktno po\u0161tovanje me\u0111unarodnih relevantnih normi i standarda u oblasti obrazovanja. Inkriminisani zakon, koji da bi stupio na snagu, treba samo jo\u0161 da potpi\u0161e predsednik Petro Poro\u0161enko, drasti\u010dno ograni\u010dava pristup pripadnika brojnih nacionalnih manjina u Ukrajini — Rusima, Rumunima, Ma\u0111arima, Bugarima, Grcima, Poljacima itd obrazovanju na maternjem jeziku. Zakon predvi\u0111a da se nastava u gimnazijama i srednjim \u0161kolama i na fakultetima organizuje samo na ukrajinskom jeziku, dok u pred\u0161kolskim i osnovnim \u0161kolama nastava organizuje na maternjem jeziku. Analiti\u010dari ka\u017eu da ova mera uti\u010de na milione pripadnika ruskoj manjinskoj zajednici iz isto\u010dnog i ju\u017enog dela Ukrajine, zbog otvorenog sukoba sa Moskvom, dok su pripadnici ostalih manjinskih zajednica kolateralne \u017ertve. Broj\u010dano, rumunska zajednica je druga manjinska zajednica u Ukrajini, posle ruske. Skoro pola miliona etni\u010dkih Rumuna \u017eivi u susednoj dr\u017eavi, ve\u0107ina na rumunskim teritorijama, koje su 1940, ultimatumom pripojene biv\u0161em Sovjetskom Savezu, a koje je Ukrajina, u svojstvu sukcesora, preuzela 1991. godine. U njihovo ime rumunski poslanik Grigore Timi\u0161, zajedno sa svojim kolegama iz Rade, ma\u0111arske i bugraske nacionalne manjine, zatra\u017eili su predsedniku Poro\u0161enku da ne promulgira zakon, jer ,,\u0107e dr\u017eavljani Ukrajine izgubiti pravo da se slobodno opredele na kom \u0107e jeziku studirati\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prethodno, kako diplomatija u Bukure\u0161tu, tako i Ministarstvo za Rumune van granica izrazili su nezadovoljstvo prema zakonskim propisima. Ludovik Orban, predsenik Nacionalne liberalne stranke, u opoziciji, optu\u017eio je u vi\u0161e navrata zakasnelu reakciju rumunskih vlasti, i zatra\u017eio je ostavku resornog ministra, Andreje Pastrnak, dok je Narodni pokret tra\u017eio hitno zasedanje Predsedni\u010dke rumunsko-ukrajinke me\u0161ovite komisije koja bi uticala na Kijev da preispita usvajanje novog normativnog akta. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zbog diplomatskih tenzija izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske, mali je broj pitanja u vezi sa kojima ministri inostranih poslova dveju zemalja imaju sli\u010dno mi\u0161ljenje. Pa ipak, u \u010detvrtak, su Teodor Mele\u0161kanu i Peter Szijjarto, zajedno sa njihovim kolegama iz Bugarske, Ekaterinom Zakharievom i Gr\u010dke, Nikosom Kotziasom, uputili \u0161efu diplomatije u Kijevu, Pavlu Klimkinu, generalnom sekretaru Saveta […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":460383,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-505603","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n