Deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa Rumunije dostigao je u prvih 11 meseci pro\u0161le godine skoro 5,6 miliardi evra i dva puta je ve\u0107i nego u istom periodu prehodne godine\u2013javlja Narodna banka Rumunije. Privredni analiti\u010dari smatraju ovaj debalans nije razlog za zabrinutost, ve\u0107 na\u010din na koji se deficit finansira. Prakti\u010dno pove\u0107ana je razlika izmedju ukupne vrednosti uvoza i izvoza, na \u0161tetu izvoza. Ovakav tok ne izenadjuje jer se u ovom slu\u010daju radi o trendu koji traje vi\u0161e od jedne godine-nagla\u0161ava ekonomski analiticar Aurelijan Dokija: ,, Ja mislim da u ovom trenutku, iako vlasti i Narodna banka Rumunije poklanjaju paznju ovom trendu, ne treba smatrati da je situacija alarmantna jer nivo deficita u odnosu na bruto nacionalni proizvod je od oko 3%, mnogo manji od 12% koliko je iznosio 2008. godine kada je izbila kriza. Problem finansiranja deficita mo\u017ee se re\u0161iti direktnim investicijama, iako u ovoj oblasti evolucije nisu povoljne.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iako su inostrane direktne investicije bile od oko jedne miliarde evra, nisu bile dovoljne za finansiranje deficita. U periodu januar-novembar 2017. godine ukupni spoljni dug pove\u0107an je za 1,5 miliardi evra. Sa druge strane prema zvani\u010dnim pokazateljima privatna potro\u0161nja, koja je dala najve\u0107i doprinos rastu bruto nacionalnog proizvoda nastavi\u0107e se najverovatnije i u \u010detvrtom tromese\u0107ju 2017. godine. Prema oceni Narodne banke sada\u0161nji kontekst nala\u017ee pove\u0107anje referentne kamatne stope za 0,25 % do nivoa od 2%. Centralna banka skre\u0107e pa\u017enju da bi nizak stepen privla\u010denja evropskih fondova i smanjenje dinamike realnih prihoda stanovni\u0161tva zbog inflatornih efekata mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za privredni rast.<\/strong><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa Rumunije dostigao je u prvih 11 meseci pro\u0161le godine skoro 5,6 miliardi evra i dva puta je ve\u0107i nego u istom periodu prehodne godine\u2013javlja Narodna banka Rumunije. Privredni analiti\u010dari smatraju ovaj debalans nije razlog za zabrinutost, ve\u0107 na\u010din na koji se deficit finansira. Prakti\u010dno pove\u0107ana je razlika izmedju ukupne vrednosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":72393,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506030","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n