Rumunija je po\u010dasni \u010dlan ovogodi\u0161njeg Medjunarodnog sajma knjiga u Lajpcigu koji je jedan od najva\u017enijih evropskih kulturnih dogadjaja na svetu. U uvodnom izlaganju, \u0161ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu je podsetio da je Rumunija imala ovu \u010dast pre 20 godina, 1998. Deset godina posle pada komunizma u Isto\u010dnoj Evropi, dodao je Mele\u0161kanu, rumunska kultura razvija na\u010din za povratak ugleda i evropske i medjunarodne afirmacije. Danas kada obele\u017eavamo 100. godi\u0161njicu ujedinjenja Rumunije i kada smo u punom pripremnom procesu za preuzimanje predsedni\u0161tva Saveta Evropske unije odnose izmedu Rumunije i Nema\u010dke krase intenzivni politi\u010dki dijalog, saradnja na evropskom nivou i tesna saradnja sa partnerima iz Severo-atlantske alijanse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na ovogodi\u0161njem sajmu koji traje od 15. do 18. marta publici \u0107e se predstaviti poznati rumunski knji\u017eevnici na nema\u010dkom prostoru: Mir\u010da Kartaresku, Norman Manea, Nora Juga i Filip Florijan, kao i mladji autori Lavija Brani\u0161te i Bogdan-Aleksandru Stanesku. Tokom odr\u017eavanja sajma promovisa\u0107e se \u010detrdesetak prevoda sa rumunskog jezika uz pomo\u0107 Nacionalnog centra knjige u okviru Rumunskog kulturnog instituta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U intervjuu za Radio Rumunija kuratorka programa Rumunije u Lajpcigu Joana Gruenvald govorila je o izboru prevedenih knjiga za ovogodi\u0161nji sajam: \u00abImamo bogatu paletu, imamo poznate autore Gabrijelu Adame\u0161teanu, Florina Lazaraeskua, Mateja Vi\u0161njeka. I imamo jedan hrabar poku\u0161aj: jedna mala izdava\u010dka ku\u0107a imala je dovoljno smelosti da objavi knjige Lavinije Brani\u0161te<\/em>.\u00bb <\/p>\n
\u00abZum in: Rumunija u Lajcigu\u00bb, moto je pod kojim \u0107e se u okviru sajma na \u0161tandu Rumunije i na mestima posve\u0107enim raspravama odr\u017eati vi\u0161e od 70 inicijativa za promovisanje rumunskih savremenih autora. Medju ove inicijative spada i spektakl Ade Milea na tekstove koje je prevodila na nema\u010dkom Herta Miler, knji\u017eevnica rumunskog porekla i dobitnica Nobelove nagrade za knji\u017eevnost u 2009. godini. Interesantno je i ve\u010de rumunsko-nema\u010dke poezije uz u\u010de\u0161\u0107e 13 savremenih rumunskih knji\u017eevnika i dva nema\u010dka knji\u017eevnika nove generacije. Na ovogodi\u0161njem Sajmu knjiga u Lajpcigu u\u010de\u0161\u0107e je prijavilo 2.600 izlaga\u010da iz 28 dr\u017eava. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija je po\u010dasni \u010dlan ovogodi\u0161njeg Medjunarodnog sajma knjiga u Lajpcigu koji je jedan od najva\u017enijih evropskih kulturnih dogadjaja na svetu. U uvodnom izlaganju, \u0161ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu je podsetio da je Rumunija imala ovu \u010dast pre 20 godina, 1998. Deset godina posle pada komunizma u Isto\u010dnoj Evropi, dodao je Mele\u0161kanu, rumunska kultura razvija na\u010din […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":76931,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506321","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n