Rumunija je poznata kao dr\u017eava-svetionik frankofonog pokreta u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi, izjavila je u utorak premijerka Viorika Dan\u010dila, \u010diji je kabinet pozdravio proslavu Dana Frankofonije u celom svetu. Rumunija je 1991. godine dobila status posmatra\u010da u Me\u0111unarodnoj Organizaciji Frankofonije, a 1993. godine je postala punopravni \u010dlan ove organizacije. Grupa frankofonih dr\u017eava je bila jedna od prvih struktura kojima se priklju\u010dila Rumunija nakon anti-komunisti\u010dke Revolucije iz 1989. godine, a u \u0161irem istorijskom kontekstu Rumuni su, jo\u0161 od nastanka ujedinjene nacionalne rumunske dr\u017eave 1918. godine, bili deo frankofone porodice. Po\u010dev\u0161i od 18. veka, francuski jezik i kultura su prodrli u obrazovanje rumunskog visokog dru\u0161tva. Postoji, tako\u0111e, obi\u010daj elite da putuje na studije u Francusku, postaju\u0107i va\u017ean izvor \u0161irenja francuskih ideja u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od 1830. godine u\u010denje francuskog jezika je uvedeno u \u0161kolama iz Bukure\u0161ta i Ja\u0161ija. Govoriti ovaj jezik zna\u010dilo je vi\u0161e od obi\u010dnog kori\u0161\u0107enja jednog lingvisti\u010dkog instrumenta — ovo je bio izraz pristupanja vrednostima, idejama i idealima specifi\u010dnim za moderne evropske zemlje. Zatim, u prvoj polovini 20. veka, Bukure\u0161t je bio nazvan Malim Parizom\u201c, mnogi pisci su odabrali da stvaraju najzna\u010dajniji deo svog dela na francuskom jeziku i, jo\u0161 od tada, slavna imena rumunskih umetnika kao \u0161to su Konstantin Branku\u0161i, E\u017een Jonesko, Mir\u010da Elijade, \u0110or\u0111e Enesku i Emil Sioran su postala deo frankfonog kulturnog nasle\u0111a.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dakle, tradicionalno duboko frankofona i frankofilna, Rumunija je konsolidovala me\u0111unarodnu saradnju, zahvaljuju\u0107i svom statusu \u010dlanice u Me\u0111unarodnoj Organizaciji Frankofonije. Izme\u0111u ostalog, Rumunija je 2006. godine bila doma\u0107in prvog samita frankofonije odr\u017eanog u jednoj isto\u010dno-evropskoj zemlji. U Bukure\u0161tu postoji regionalna kancelarija Me\u0111unarodne Organizacije Frankofonije, a predsednik Univerzitetske Frankofone Agencije je Rumun.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U utorak, na Dan Frankofonije, po \u010detvrti put za redom, Francuski Institut iz Rumunije je pozvao ljubitelje francuskog jezika i kulture da proslave lepotu i raznolikost putem haikua napisanog na francuskom i objavljenog na socijalnim mre\u017eama. U ekslukzivnoj izjavi za novinarsku agenciju RADOR Radija Rumunije, direktor Instituta, Kristof \u017digodo je precizirao da u\u010denje francuskog jezika, uz nema\u010dki, engleski i bilo koji drugi jezik, najbolja garancija za zna\u010dajno \u0161irenje vidika uma i du\u0161e. Pozdravio je i rad hiljada profesora francuskog, ulogu kompanija i firmi koje su ra\u010dunale na frankofoniju u svom razvitku, ali i frankofono novinarstvo, uklju\u010duju\u0107i i Sekciju za Francuski jezik na Radio Rumunija Internacional.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je poznata kao dr\u017eava-svetionik frankofonog pokreta u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi, izjavila je u utorak premijerka Viorika Dan\u010dila, \u010diji je kabinet pozdravio proslavu Dana Frankofonije u celom svetu. Rumunija je 1991. godine dobila status posmatra\u010da u Me\u0111unarodnoj Organizaciji Frankofonije, a 1993. godine je postala punopravni \u010dlan ove organizacije. Grupa frankofonih dr\u017eava je bila jedna […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":77004,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506343","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n