Rumunija se ve\u0107 mnogo godina suo\u010dava sa masovnim egzodusom medicinskog osoblja koje se upu\u0107uje ka inostranstvu, privu\u010deni, o\u010digledno, ve\u0107im platama, ali i funkcionalnim sanitarnim sistemima i modernom medicinskom infrastrukturom kao \u0161to su sistemi u Francuskoj, Nema\u010dkoj, Velikoj Britaniji. Za Rumuniju, posledice ovih odlazaka su lo\u0161e i pogor\u0161avaju probleme sanitarnog sistema, a brojne bolnice se suo\u010davaju, pored nedovoljnog finansiranja, i sa nedostatkom osoblja. Prema jednoj studiji objavljenoj krajem pro\u0161le godine koju je na\u010dinila Rumunska Asocijacija za Promovisanje Zdravstva, oko 15. 700 rumunskih lekara radi u inostranstvu. Dr\u017eava poku\u0161ava da preduzme mere da bi ubedila medicinski kadar da ostane u zemlji, ali, iako su plate porasle, one ne dosti\u017eu zapadne standarde.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovih dana, zaposleni u sanitarnom sistemu su protestvovali, tra\u017ee\u0107i pove\u0107anje plata za ceo personal iz zdravstva i socijalne pomo\u0107i, kao i za odustajanje od ograni\u010davanja dodataka na osnovnu zaradu. Sindikat tako\u0111e tvrdi da se pove\u0107anje plata primenjuje delimi\u010dno odre\u0111enim kategorijama zaposlenih, a Zakon o platama, koji ograni\u010dava dodatke u zdravstvenom sistemu na 30%, \u010dini propis o dodacima neprimenljivim.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u010detvrtak Vlada je usvojila odluku po pitanju okvirne uredbe koja odre\u0111uje radna mesta, kategorije personala i konkretno povi\u0161enje dodataka prema uslovima za rad u okviru sanitarnog sistema i socijalne pomo\u0107i. Prema portparolu Neluu Barbuu, mesta sa opasnim uslovima rada ima\u0107e dodatke od 15% do 25% od bruto zarade, radna mesta sa izuzetno opasnim uslovima — od 35% do 85%, a na radnim mestima sa te\u0161kim uslovima – od 10% do 15%. Istovremeno, personal koji odvija svoju aktivnost sa radioaktivnim izvorima ili generatorima radijacije u opasnim uslovima rada dobija dodatak do 30%, osoblje koje odvija svoju aktivnost u specifi\u010dnim zdravstvenim ustanovama dobi\u0107e dodatak od 10% do 15%, a zaposleni koji rade u zdravstvenim ustanovama u izolovanim mestima — do 20%. Istovremeno, osoblje koje je zaposleno u ustanovama za socijalnu pomo\u0107, bilo da u njima postoji sme\u0161taj ili ne, dobi\u0107e dodatke od 7,5% do 75%. Ve\u0107e dodatke \u0107e dobiti oni koji rade u veoma opasnim uslovima rada, kao \u0161to su zaposleni u laboratorijama u kojima su testirane bolesti kao \u0161to je SIDA ili oni koji rade sa pacijentima obolelim od tuberkuloze.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija se ve\u0107 mnogo godina suo\u010dava sa masovnim egzodusom medicinskog osoblja koje se upu\u0107uje ka inostranstvu, privu\u010deni, o\u010digledno, ve\u0107im platama, ali i funkcionalnim sanitarnim sistemima i modernom medicinskom infrastrukturom kao \u0161to su sistemi u Francuskoj, Nema\u010dkoj, Velikoj Britaniji. Za Rumuniju, posledice ovih odlazaka su lo\u0161e i pogor\u0161avaju probleme sanitarnog sistema, a brojne bolnice se suo\u010davaju, […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":77135,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506396","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n